Narodno blagostanje

"Страна 828

„потраживања. Америка нема права да од савезника тражи "наплату ратних дугов пошто је лозанским споразумом Немачка опрошћена свих сличних плаћања.

_—_ За извобење јавних радова у колонијама отвор ен је

-бвих дана у Француској упис нових зајмова, укупно за 817.74 милиона франака, (6 зајмова) од којих ће се упо- требити 250 милиона у француским колонијама Централне Африке, 60 милиона за колоније у Источној Африци, 200 милиона у Индокини, 84 милиона у Мадагаскару, 10 милиона у Камеруну и тд, Емисиони курс износи 92%, обвезнице гласе-на 1000 и 5000 коминале, каматна стопа 55, нето, рок 50 година.. Обвезнице су еслобођене свих садашњих и будућих француских и колонијалних пореза.

— Уругвајска влада која такође не плаћа своје иностране дугове, већ у место њих издаје нове на злато гласеће

_бонове, одредила је рок од 28 фебруара 1984 године за пријаве по овом новом начину уређења.

, Немачка финансиска штампа јавља да располаже плете Резерве борд (дентрала американских новчаничних банака) са више но довољним резервама злата да у случају потребе може повећати оптицај повчаница за 50% пошто је стандард злата напуштен. Новчаничне банке могу пустити у оптицај нових новчаница за око 3 милијарде а да тиме њихово покриће неће пасти испод законом предвиђене границе од 40% у злату. Федералне банке имају према томе могућност да ставе привреди на расположење нова сретства, под претпоставком да ће се појавити нова тражња кредита. Даље новине јављају да је вођа Рефико, Др. Џонс у једном говору одржаном привредницима у Чикагу казао да ће Рефико добити нова пуномоћја по питању финансирања трговине пре свега у погледу кредита за унапређење спољне трговине.

— Mađarska {e odiučila da transfer moratorijum, koji je zkaljučen 22 decembra 1931 sa rokom do 22 decembra 0. 2. produži još za godinu dana.

— Ovih dana vodjeni su u Parizu pregovori izmedju rumunskog ministra finansija i francuskih portera u pogledu konačnog uredjenja pitanja franslera dugoVa. Definitivne odluke još nisu poznate, i verovatno je, da neće biti još tako skoro „donete, pošto ima prvo da se sasluša mišljenje jedne ekspertne komisije, koja bi već morala biti u Rumuniji, ali čiij je polazak na želju с. Bratiana odložen do početka februara, zbog izbora u Rumuniji kao i raznih administrativnih reorganizacija koje sprovodi nova vlada. Do 15 februara, kada je rok dosadašnjeg privrednog sporazuma, ovi će eksperti (po jedan englez, francuz i neutralac) kao zastupnici francuskih portera moći da ustanove

sposobnosti plaćanja Rumunije. Naknadno francuska štampa do-

nosi izjavu g. Bratianua, koji kaže, da je dao nalog i da će kroz koji dan biti plaćeno 50% predvidjenih u sporazumu od 26 okt. koji se odnosi na isplatu kupona 7 i po % zajma iz 1931 godine, koji dospeva 1 oktobra.

— U vezi sa amerikanskim zakonom, donetim u leto ove godine kojim je ukinuta zlatna dolarska klauzula kod har.ija od vrednosti, sada su osnovali francuski porteri amerikanskih paPira sa zlatnom klauzulom kao i na zlatne dolare glasećih papira drugih država zaštitni odbor, a zajedno sa belgijskim i holandskim porterskim udruženjima osnovali su u Bazelu „Medjunarodni komitet protivu povreda zlatne klauzule”. Ovaj komitet se odlučio da preuzme sve potrebne mere da zaštiti interese članova — na čemu im želimo što više sreće.

САОБРАЋА!

— Prema jednoj vesti „Industrie und Handel” u Jugoslavili treba da bude povećana brzina. brzih vozova kako bi se na ovaj način povećala konkurentna sposobnost železnice preта autobusnom saobraćaju. Dosadanja brzina od 60—80 km na. pruzi Beograd——Zagreb treba da bude povećana na 100

na prugama.

— Prema jednoj vesti iz Алиса изкогто се зе pristu0 ОЦА planova na regulisanju Dunava u delu Đerdapa. Planovi predviđaju regulisanje brzine strujanja, izgradnju hidгоејек теле сепштаје од 800.000 k. s. i mosta, koji treba da skrati za 300 km. železničku liniju Bukurešt— Beograd. Troškovi us predviđeni na 10 milijardi leja. Sretstva za izvođenje ovih radova ireba da budu stvorena posreistvom Društva naroda.

-— Naročixn zakonom Nemačka je ustanovila posebno preduzeće za motforna kola, koje ima isključivo pravo građenja i eksploatacije. |

—- Ramunske državne železnice će poručiti veće količine mašina i drugog materijala iz inosiranstva. Kod {oga će uzeti u obzir i mađarsku industriju. | КРИЗА И КОЊУНИТУРА

· = Енглески, француски и талијански посланици у Софији су предали председнику владе г. Мушанову протест, поводом предлога закона о раздужењу земљорадника и слабих предузећа. Посланици су изјавили да су повређени интереси многих њихових држављана. Бугарска влада се нада и протесту финансиског комитета Друштва народа.

= Бугарска влада упутила је Собрању предлог закона о регулисању дугова, који максимира каматну стопу на 6%, уводи једногодишњи и двогодишњи мораторијум за доспела нлапања и продужује рокове плаћања. Закон дели дужнике у четири категорије: са 360—500.000 лева чији је поверилац државна Пољопривредна банка и њени органи; приватних лица и приватних банака; са сумом од 500.000 до милион лева и оне са дугом већим од милион лева. Исто тако Министар финансија поднео је предлог закона о снижењу каматне стопе код државне Хипотекарпе банке са 11: на 8%.

— Број незапослених у Данској порастао је на 109.000.

— Отворен је стечај осигуравајућој задрузи „Узајамна помоћ“ у Љубљани, основаној 1929 г. чија пасива износи 17 милиона дин. а актива 5,224 хиљ. дин. Број осигураних је око. 30 хиљада.

— Према „Словенцу“ има у нашој земљи око 1000 дипломираних на високим економско-комерцијалним школама, од чега 630 са високе економско-комерцијалне школе у Загребу. __ Услед честих жалби на нелојалну конкуренцију међу неким индустријским предузећима, Удружење индустријалаца у Новом Саду, тражило је строжију примену закона о сузбијању нелојалне конкуренције.

— Број осигураних радника код Љубљанског Окруж-_ "ног уреда у новембру 0. г. износир је 77.87!, више за 490

него у истом месецу прошле године, а за 860 мање него у октобру. Због развоја текстилне индустрије порастао је број осигураних женских липа према лањском за 1.470, док је мушких опао за 980. Просечна осигурана падница је износила 4.796 хиљ. дин. те је за 45 хиљ. мања од прошлогодишње, Проценат болесника је већ за 0,48% и износно је 2,35%.

— Окружни уред за осигурање радника у Дубровнику имао је у септембру о. г. 16.344 осигурана радника, од чега у јавном саобраћају 1640; приватним саобраћајним преду-= зећима 1000; инд. хране и пића 1155; градњи зграда 2100; градским јавним пословима 1445; кућној послузи 1370; слободним професијама 1370; кафане и хотели 1100; трговини 925: грађевинско-превозним 915; инд. камена и земље 410; инд. дувана 685; градње жељезница и путева 600; текстилпој индустрији 240 и т. Д.

— Beriinski insttat za istraživanje konjunkture utvrđuje porast osiguranja života u Nemačkoj.