Narodno blagostanje

(брана 42 O ~

niuma, koju podiže firma Manfred Weis. Osnivanjem ovih preduzeća uvoz istoimenih pro:zvoda smanjiće se godišnje za 2 do 2.5 mil. penga. -

— Američka jadustrija špirita, prema propisanom kodu,

obavezana je na upotrebu 90% domaćih žitarica. Upotreba dru-. gih sirovina podleže posebnoj dozvoli Ministarstva poljoprivrede.

Protivu ovoga: uložile su protest fabrike šećera, koje zahtevaju da se izvestan procenat odredi i za melasu.

— Banska uprava dravske banovine odobrila je osnivanje · akcionarskog društva „Automontaže”, sa kapitalom od 500 hilj.'

dinara.

Celju sa kapitalom od 500 hili. din.

— У Канади је, према службеном саопштењу, индекс '

индустријске производње повећан са 86,9% у октобру на

884% у нов. 1933 г. Индекс производње дрвета се попео на:

954%, а угља на 106,5%. | — Индустријска производња је порасла и у Шведској

_____БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— Novo drvno preduzeće „Jugoles” z. O. osnovano je U

нарочито у последњим месецима прошле године. Према про- ;

сечном годишњем индексу (1925—1930: — 100) она је износила у другом кварталу 1933 г. 85, у трећем 89, у октобру 92, а у новембру 99%.

__ __ буефака #кооуна buterom u.12 najvažnijih

505; 1931—535: 1932—515. О4 toga se izvoz iz Danske i Australije i Novog Zelanda, najglavnijih svetskih izvoznika kretao Ovako: =

1931.

1929. 1930. 1932. | Danska 159 169 172 158 · Australija i Novi Zeland 130 145 175 202

"Uvoz u Englesku i Nemačku, glavne potrošače butera kretao se ovako:

– 1927. 1929. 1930. 1931. 1932. Engleska 295 319 338 392 414 Метаска 108 136 133 100 70

Porast izvoza iz Australije i Novog Zelanda je usledio na račun Danske i ostalih manjih zemalja izvoznica, a DOrast uvoza u Engiesku iz tih zemalja je posledica iotavskih sporazuma.

TRGOVINA |

— Prema podacima Trgovačko-industrijske komore u Vel. Bečkereku, na njenoj teritoriji bilo je krajem 1932 god. 4.186 trgovačkih radnji, a 1933 god. 4380. Povećanje je majvećim delom zbog toga što se stare radnje iako Su prestale da rade ne brišu iz registra. Promet je u 1933 god., prema prethodnoj opao za 20%, dok su troškovi ostali isti. Teškoće dolaze i usled plaćanja robe gotovim novcem kao i konkurencije пабауаскћ zadruga i industrijskih prodavnica. Od izvozne trgovine jedino je nešto porastao izvoz ljekovitog bilja i sirove slame.

— Liubljanski trgovci tražili su od nadležnih da se u buduće otvaranje industrijskih prodavnica dozvoli samo u mestima koja imaju preko 50 hilj. stanovnika, a grosistima da se zabrani prodaja na malo. |

— Izmeđi Austrije i Engleske vode se pregovori O zaključenju. kompenzacionog ugovora po kome bi se izVOZ austrijskog drveta kompenzirao uvozom engleskog uglja.

— Nemačko-holandski· sporazum o uglju predviđa ·sledeće:, uvoz nemačkog kamenog uglja u Holandiju |e slobodan, a ako poslednja uvoz kontingentira, onda će Nemačkoj pripasti 4.2 mil. tona. Uvoz bunker uglja ostaje slobodan. Holandski uvoz uglja u Nemačku ograničen je na 1.2 mil. fona. Ako mesečna potrošnja pređe 8 mil. tona, u tom slučaju holandska kvota biće povećana. Nemačka se obavezala da uvezenom uglju neće praviti:nikakve teškoće oko unovčavanja, а Нојапа ја да песе цуо46 санпи ла катет ибађ.

1 Бр, 3

— Promet na novosadskoj produktnoj berzi iznosio je 1933 god. 15.170 vagona: i veći je za 1.040 vagona nego u prethodnoj godini. Na kukuruz otpada 9.836 vagona, pšenicu 3.237 vag., mlinske proizvode 1.500 vag. i ostalu robu 596 vagona.

— Za prvo fromesečje ove godine Francuska je utvrdila uvozne kontingente za stoku, meso, mesnatu robu, mleko, mlečne proizvode, jaja, med, žitarice, voće, povrće, cveće, bilja itd. 75% ovih kontingenata rezervisano je za zemlje, koje izilaze u susret uvozu francuske robe. Takođe su određeni koningenti za uvoz izvesnih proizvoda teške industrije. Sem foga, Francuska je ovoga puta kontmgentirala i smanjila „uvozne kvote izvesnih nemačkih proizvoda. :

— Od lutrijskog zajma u Austriji 6 mil. šil. predviđeno је za obeštećenje hotela u turističkim centrima, koji su, zbog smanjenja prometa stranaca, u prošloj godini pretrpeli velike štete. Od ove sume stavljeno je na. raspoloženje 4.5 mil. šilinga.

— Између италијанског картела вештачке свиле и мађарске текстилне индустрије постигнут је споразум, по коме ће Италија извозити у Мађарску 200.000 кг. вештачке свиле.

— Између претставника немачких индустријалаца и холандских извозника земљорадничких производа воде се

" преговори о компензационим трговинским пословима између

izvoznih ze- „ malja, koje obuhvataju 90% svetske trgovine iznosila je po gO- . dinama hiljada tona: 1025—380; 1927—430; 1929—4900; 1930 ·

шала

обе земље.

— Немачка фирма Шнур купује у Грчкој велике количине дувана. Ових дана је само у околини Солуна купила пола милиона кг. У

— Према обавештењима Завода за унапређење спољне трговине Немачка је доделила нашој земљи за: 1934 г. специјални извозни контингент од 240 мц. бутера.

— Аустријска влада издала је нове одредбе, по којима је убудуће за увоз живине потребна дозвола Министарства, а до сада је било потребно само уверење цари-

нарнице.

— Пољопривредна берза у Сомбору имала је у 1933 г.

промет 5.177 вагона у вредности 45.535 хиљ. дин.

— Привилеговано друштво за извоз опиума откупило је 1933 г. у Вардарској бановини 48.936 кгр. опиума. Прошлогодишња берба цени се на 40 хиљ. кгр., према 20 хиљ. кгр., у претходној.

— Svetski izvoz piva poslednjih godina kretao se ovako: 1913 god. 3.014.392 hl., 1929 god. 2.053.510 hl., 1931 · god. 1.470.816 hl., 1932 god. 1.150.418 hl., 1933 (januar—septembar) 843.024 hI.

NOVČARSTVO

— „Zadružna zveza” i „zveza slovenskih zadruga” u Ljubljanž odredile su kamatnu stopu na nevezane uloge 4%, a na uloge sa tromesečnim otkazom 5%, te je prema дозадапјет sniženje za 1%. Istu kamatnu stopu imaće i regulativne štedionice.

— Na sednici Banke za međunarodne obračune produžen je za tri meseca kredit našoj Narodnoj Banci od 700.000 mil. dol.

— Na dan 30 decembra 1933 stanje konverzione kase za nemačke inostrane dugove izgleda ovako (cifre u zagradi odnose se na stanje koncem novembra): potraživanje od Кајћ5banke 112.8 (112.24), skripta 54.52 (50.65), ostale obaveze 58.36 (61.58). mil. mk.

— Trgovačko obaveštajni zavod a. d. u Beogradu. povisio je glavnicu sa 500 hilj. din. na 750 hilj. din. izdavanjem 1000 novih akcija po 250 dinara.

— Новчани заводи у врбаској и приморској бановини одредили су камтну стопу на улоге 6, а на позајмљени новац 121] %. | — Код Поштанске штедионице порастао је број чековних рачуна у децембру пр. год. са 23.226 на 23.384. Улошци на њима порасли су са 1.148,5 мил. дин. на 1.158,2 мил. дин. што преставља рекорд до сада. И број уложних књижица са 260.660 на 264.515, а улошци по штедним књижицама са