Narodno blagostanje

27. јануар 1934.

}

__ Естонска народна банка исказује за 1933 годину чисти добитак од 636 хиљада круна према 125 милиона у 1932 години. Дивиденда ће износити 83%. Чиста добит би била много већа да је новчанична банка унела у биланс злато по дневном курсу (што би био случај и код наше Народне банке). Међутим ово је злато билансирано по цени коштања, чиме је банка у знатној мери повећала своје латентне резерве.

— Американски сенат и парламенат усвојили су закон, којим се продужује трајање Рефико (Финансиске корпорације за обнову) до 1 јула 1935 године. Истовремено је повећан волумен зајмова, које она може одобрити, за 850 милиона долара.

— Париска банка Бирабан и Комп., командитно друштво на акције, основана 1921 године са главницом од 17.5 милиона. франака, затворила је шалтере, са мотивацијом, да је на то принуђена због инсолвенције неколико њених главвих дужника.

— Novčani zavodi u Beogradu i Dunavskoj бапоупи одredili su istu kamafnu stopu, kao i zavodi u ostalim krajevima ti. 65%—12,5%, koja се se naplaćivati od 27 0. m.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Пољска влада поднела је парламенту законски пројект, који овлашћује министра финансија да издавање благајничких записа врши (без назначене висине укамаћења, која ће у будуће зависити од финансијске политике. До сада записи су издавани са укамаћењем и то: 45% за три месеца и 5% за 6 месеци.

— Румунска влада одлучила је да у интересу штедње укине аутономне управе (пошта и телеграфа, државног рибарства, шума, водених путова и пристаништа, уља, званичног листа итд.) припајајући их, у виду дирекција, појединим министарствима,

— Депресијација фунте стерлинга и долара смањила је дуг Пољске према иностранству за 1006 мил. злота. На 15 јула 1933 год. укупни инострани дугови Пољске били су 3570 мил, злота, а унутрашњи 627 мил. злота. Овоме треба додати и зајмове закључене у другој половини 1933 год. (251 мил. зл.). Унутрашњи дуг стално расте: 1928 год. 300, 1932 год. 460 мил. зл.

— Аустријски министар финансија др. Буреш изјавио је да влада настоји да спроведе конверзију зајма Друштва народа, која би се састојала у замени старих новим комадима са дужим роком.

— Између Белгије и Аргентине је закључен нов CiIIOразум којим се ослобођавају сва до сада блокирана белгијска потраживања у Аргентини, која ће се моћи у целости наплатити у девизама. Даље је ослобођен и сав трансфер девиза и капитала са којима су Белгијанци заинтересовани у Аргентини, било у белгијским, аргентинским или страним предузећима. Истовремено закључен је и нов трговински уговор на бази највећег повлашћења.

— На писмену интервенцију народног посланика Генри, о висини зајмова, који су одобрени од стране француских влада иностранству, дао је министар финансија следеће објашњење: законом од 8 јуна 1924 године одобрен је Пољској зајам од највише 400 милиона франака, по стопи од 5%, који има да буде враћен најдуже до краја 1945 год. Од тог зајма је искоришћено 380.35 милиона, а до сада враћено је министарству финансија 119.3 милиона на рачун главнице и 68.5 милиона на рачун камата. Конвенцијом од 14 августа 1931 године одобрено је мађарској влади 854 милиона франака, по камати од 5.75% више 075% провизије, Овај зајам покривен је благајничким боном гарантираних прихода мађарске државе. Мађарска влада уплатила је противредност у камате за две рате пенгама,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 75

"до сада 654 хиљада пенга, што одговара вредности 12.9

милиона франака. Трансфер ових износа извршиће се на основу нарочитог споразума из 1933 године, употребом извозних вишкова —- углавноме једног нарочитог контингента кукуруза. Законом од 8 јануара 1924 одобрен је југославији зајам од 300 милиона по 5%, са роком до краја 1943 године, Исплаћено је 298.93 милиона, а до данас од тога наплаћено 57.65 милиона франака на име камате и 31.83 милиона франака на име главнице. Конвенцијом од 14 октобра 1931 године дато је Југославији 250. милиона по 3%, а 0олплата је имала уследити између 14 октобра 1933 и 14 априла 1935 године

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Белгијски министар трговине Химанс у једном чланку препоручује оснивање Економске антанте земаља златног блока чију би основу имала да чини проширена Уши формула, на име, увођење преференцијалног режима и слободан приступ трећих земаља, Блок би сачињавале Белгија, Француска, Холандија и Швајцарска.

— Italija je povećala carine, sa važenjem od 2210. ШТ, na šivaće mašine, i slične mašine motorna: kola, karoserije, traktore, motore, pojedine delove za motorna kola, staklo, cipele i njihove delove od gume, šešire i t. d.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Први југословенски конгрес против туберкулозе одржаће се од 11—13 маја 0. г. у Љубљани.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Зајам града Митровице за градњу савског насипа у износу од 3 мил. динара одобрило је Министарство финансија. Општински одбор ће ових дана упутити молбу Државној хипотекарној банци и Бановинској штедионици за поделу зајма.

— Прорачун љубљанске општине за ову годину предвиђа 47.314 хиљ. дин. примитка, а исто толико и издатка. Прорачун за прошлу год. износио је 45.839 хиљ. дин.

— Proračun Novoga Sada za 1934 god. iznosi: rashodi 27,6 mil. din. i prihodi 22,3 mil. din. Manjak od 5,3 mil. din. pokriće se nametom od 40% na državni porez.

— Prihodi zagrebačke opštine u prošloj godini podbacili su za 4,5%, jer je u budžetu bilo predviđeno 142,4 mil. din., a ostvareno je 135,8 mil. din. Najviše su podbacili prihodi od taksa i poreza (za 20%) a od trošarine koja prestavlja пајveću poziciju (45 mil. din.) su povećani za 5%. |

— Budžet Cetinja za 1934 god. iznosi 4170 hil|. Gdin.; i veći je od prošlogodišnjeg za 1.700 hilj. dinata.

— Banska uprava u Novom Sadu odobrila je budžet Sremske Mitrovice, koji iznosi: rashodi 3 mil. din. i prihodi 2.347 hili. din. Manjak od 648 hlj. din. pokriće se sa 47% nametom ma državne poreze.

— Budžet petrovaradinske imovne opštine za 1934 god. iznosi: rashodi 10.239 hilj. din. i prihodi 10.630 hilj. dinara.

САОБРАЋАЈ

__ Загребачки трамваји су прошле године превезли 30 мил. путника. И ако је отворена једна већа нова пруга број путника је нешто мањи него у 1932 г.

— Na zagrebačkoj željezničkoj stanici prodato je: 1931 g. 1,605.700 karata; 1932 god. 1,430.100 i 1933 god. 1,299.800, a prihodi su iznosili: 50.860 hlj.; 40.470 hilj. i 37.174 hilj. dinara.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Вредност производње и потрошње добара у Немачко према ценама 1928 попела се у 1933 на 45.3 према 42.8 милијарди мк. у 1932 год. Од овога на индустрију и занатство отпада 22.7 милијарди или 50.1%, а на пољопривреду