Narodno blagostanje

27. јануар 1934.

користољубља. Ми можемо имати свакојако мишљење о спремности наших лекара, али ми с пуно поверења и спокојства идемо к њима на консултовање и примамо њихов налаз и њихове савете. Наш лекарски ред је млад и сиров, па стога

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

2 Скрана 69

чедан и далеко од метода својих колега на страни. То нам објашњава осуство критике лекара код нас, које не признаје „Лекар“.

Ето, како ми мислимо о моралу лекарског реда код нас.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ

вета un! Аустрија може само да изгубв у талијанско-аустриско-мађарском – царинском савезу. РА Ал И А | ред тога што јој је Италија дала извесне олакшице. Разлог томе лежи у малим могућностима аустријског извоза у Италију. Наше гледиште потврђују и најновији подаци о развоју аустријског извоза у Италију у прошлој години т.ј. под режимом подземног преференцијала и саобраћајних олакшица. Пишући о талијанско- аустриско-мађарским регионалним уговорима (бр. 38-1933 Те) рекли смо, да ће Аустрија. тиме врло мало добити и по-

Аустријско-талијанска размена добара никада није била већих размера. 1930 увоз Аустрије у Италију изнео је 176 мил. шил. а у 1931 пао је на 109.6 мил. шил. Падање се наставило и у 1932. Међутим, у новембру исте године дошло је до закључења познатог регионалног уговора са кредитним (подземни преференцијал) саобраћајним повластицама. Крајем децембра прошле године извршена је ревизија овог уговора, који је био у важности нешто. више од годину дана. Његов је циљ био повећање међусобног трговинског промета, у првом реду унапређење аустријског извоза. Финансијско спровођење уговора било је поверено новооснованом Аустријско-талијанском институту за унапређивање извоза у Риму, чије је агенде у Аустрији преузео Кредитни институт за јавне радове у Бечу. Друштво је било основано са капиталом од 36 мил. лира од чега су 30 мил. уплатиле талијанске банке (добијених као кредит од стране државе), а 6 мил. бечки институт, Пошто нови уговор, који је, осим споразума, о извозу дрва, ступио на снагу 1 јануара, предвиђа даље интензифицирање трговинских односа, то се поставља питање повећања капитала овога друштва, које треба ускоро да буде извршено.

Подаци о развоју аустријског извоза у Италију под режимом регионалног уговора показују да се међусобна размена добара није повећала. За првих 11 месеци 1933 Аустрија је извезла у Италију 4.369.000 мтц. у вредности 181 мил. шил. према 4.620.000 мтц. у вредности 75.6 мил, шил. у истом периоду прошле године, Извоз по тежини је опао за 251.000 мтц., док се по вредности незнатно повећао, (3.1 мил. шил.). Талијански увоз у Аустрију изгледа овако: | мил. Шил.

метц. 1932 1.460.000 68.4 1933 1.415.000 44.5

Опадање под режимом новог уговора износи по тежини 45.000 метц., а по вредности. 23.9 мил. шил, Међусобни трговински промет у 1933, према 1932, пао је по тежини за. 296.000 мти,, а по вредности aa 20.8. Мил. шил.

Због оваквог развоја међусобног промета активни салдо трговинског биланса У. корист Аустрије. повећао се сат у 1932 на 34 МИЛ. шил. у 1933 _год. као последица већих олакшица датих Аустрији. од стране. Италије. Новим уговором Аустрија је добила олакшице за робу, чија је вредност извоза у 1930 била. 70 Мил. шил. Насупрот томе, дала је олакшице талијанском увозу чија је вредност у "1930 била

МИ

26 мил. шил. Италија је добила олакшице за производе намењене потрошњи градског становништва, чија је куповна снага, последњих година, стално у опадању. Због тога је талијански извоз у Аустрију морао јаче опасти.

Нови допунски споразум ступио је на снагу 1 јануара али без споразума о извозу аустријског дрвета. Наш уредник је о овоме опширно писао у чланку: Талијанско-аустријско-мађарски царински савез (бр. 4-1934 год.). Овај део ступиће на снагу пошто Италија буде спровела повећање царине са 1 на 9 лира по квинталу. Под режимом нове царине, чији ће преференцијал привилегисати аустријско дрва на талијанском тржишту, могло би се десити да Аустрија повећа свој извоз знатно преко одређеног контингента од 30.000 вагона. За првих осам месеци 1933 њен извоз дрвета у Италију био је 22.630 вагона, а према претходним подацима у целој години пребацио је 30.000 вагона. Према томе, под новим преференцијалом за дрво, могло би се очекивати повећање аустријског извоза у Италију. До тога може доћи ако би се и смањио увоз дрва у Италију у коме би случају ово ишло на рачун земаља, које не уживају преференцијал.

Мађарско-аустријски уговор, који је провизорно продужен за месец дана, такође, није дао задовољавајуће резултате за Аустрију. И ту је потврђено наше тврђење, да је Аустрија дала Мађарској велике олакшице не добивши од ове одговарајуће концесије. Из тих разлога уговор је, за све време трајања, врло слабо функционисао. Врло често је долазило до нових преговарања и употпуњавања. По уговору однос аубтријско-мађарске размене добара требао је да буде 1:15. Међутим, за првих 11 месеци овај је 1:16, а био би још и гори да се није стално настојало на обезбеђењу функционисања YroBOpa. „Oesterreichische Volkswirt" примећује, да су све очигледније тешкоће оваквих контингентних и преференцијалних уговора. Ради обезбеђења функционисања скоро преко целе године морало се преговарати, Трошкови делегација често су били већи од материјалне добити!

Изгледи | за нови аустријско-мађарски уговор нису најповољнији. Мађарска жели, с једне стране да ограничи увоз дрва, а с друге да повећа извоз жита и брашна и да добије већи преференцијал за брашно. Аустријски извоз у Мађарску за прва три тромесечја 1933 према 1932 повећао се са 40 на 45 мил. пенга. У прошлој години Аустрија је са 25% дошла на прво место у мађарском увозу. Изгледи за даље повећавање извоза нису најповољнији, сем уколико се Мађарска не би јаче оградила од увоза из других земаља. Насупрот томе, Мађарска тежи да свој извоз у Аустрију још више повећа и постигне повољније услове.

Ми смо још прошле године истакли да је талијанскоаустријско-мађарски царински савез политичког порекла, да највише користи може донети Мађарској, а најмање Аустрији. Развој привредних односа између поменутих земаља у прошлој години то најбоље доказује. Због тога Италија, да би пружила извесне користи Аустрији, приступа повећању царине на дрво. Мађарско-аустријски трговински односи остају главни проблем ове комбинације.