Narodno blagostanje

Стр ана, 70

шиита 3«BPerošle jeseni izazvao je veliko uzbuđenie zahtev francuskog stručnjaka za trgovinsku politiku Serruysa, da Francuska treba da otkaže sve trgovinske ugovore i da u buduće zaključuje samo kratkoročne na bazi reciprociteta. Odmah zatim Francuska: je radikalno promenila svoju trgovinsku politiku i to u oblasti sistema uvoznih kontingenata. Do iada je ona faj sistem primenjivala tako, da je unapred ustanovljavala celokupni uvozni kontingent za pojedinu robu, a zatim ga delila proporcionalno na pojedine zemlje prema uvozu u prethodnoj godini. Moglo bi se smatrati da je ova vrsta politike saobrazna Rklauzuli najvećeg povlašćenja, jer svaka ро'vlašćena zemlja dobija automatski kontingente bez koncesija. Sada se, međutim, deli samo 25%, ukupnog kontingenta prema staroj šemi, dakle pojedinim zemljama proporcionalno „prema prošlogodišnjem uvozu. Ostalih 75%, daje se samo uz naročite koncesije. Time je Francuska konačno napustila klauzulu najvećeg povlašćenja čija je karakteristična oznaka u tome, što svako povlašćenje dato jednoj zemlji automatski pripada i svakoj drugoj sa kojom ima najveće povlašćenje.

Ova trgovinsko-politička preorijentacija Francuske morala ie dovesti do sukoba sa zainteresovanim zemljama. Il ako nema ni jedne zemlje, koja bi mogla dokazati da je zadržala klauzulu najvećeg povlašćenja, ipak, otvoreno priznanje da se klauzula najvećeg povlašćenja ne poštuje i da se sa pojedinim partnerima postupa na razne načine izaziva veliko uzbuđenje. Tako je došlo do sukoba sa Italijom, Engleskom i Nemačkom od kojih je najveći onaj sa Nemačkom, koja je najveći uvoznik Francuske. Nemačka je izjavila, da će njen uvoz u Francusku biti smanjen za 650 mil. franaka čime će dosadanji višak njezinog izvoza bil prepolovljen. Prilikom pregovora, koji su se posle toga vodili, izjavila je Francuska pripravnost da nemački izvoz smanji samo za 300 mil. Taj je predlog odbijen od Nemaca sa motivacijom, da oni ne mogu ni to podneti zbog obaveza transfera. Posle toga Nemačka je, kao protivmeru, uvela čitav niz kontingenata za Francusku robu, na primer za hemikalije, sveće, „parfimeriju, vino, razne vrste svilene, pamučne i drvene robe. Ovom merom

Trgovinsko-politički sukob između Francuske i Nemačke

francuski izvoz u Nemačku biće smanjen za 160 mil. franaka.

Francuska je, kao ođgovor na ovu meru, 20 januara o. с. oftkazala trgovinski ugovor od 17. avg. 1927 god. Rok otkaza traje fri meseca, te će neugovorno stanje početi 20 aprila o. g. Time nestaje onog trgovinskog ugovora, koji je otvorio eru jakog porasta međunarodne trgovine i dugo godina bio OosnoVa еугорskog ugovornog sistema.

______-- --__-_________

Систематско побољшање у

светској индустријској производњи. Побољшање у светској привреди, запажено у половини 1932, прво се показало у облику пораста индустријске производње. Овај процес наставио се и у прошлој години у којој се светска индустријска производња, према претходној години, повећала за 10%. У појединим гранама развој за последње три године изгледа овако (у милионима тона):

1931. 1932. 1933. Угаљ 12.50 У 11.60 Сирово гвожђе 57 40 47 Челик 69 51 60 Калај 0.15 011 0.12 Цинк 14 0.8 11 Олово 15 114 1.25 Нафта 189 132 185 Памук 29 23.5 25.5 Вештачка свила 145 1.0 1.25 Каучук 0.8 0.7 0.8 Шећер 26.1 23.8 24.5

НАРОДНО DJIAPOO ATE

Бр. 5

Пораст код појединих производа врло је неједнак,

"креће се од 5—20%. Посматран, пак, по месецима врло је

колебљив. Обе ове појаве карактеристичне су за прелаз из периода депресије у период побољшања. Са повећањем у прошлој години светска индустријска. производња понова је премашила ниво из 1913. Али, изузев цинка и каучука, ни код једног од наведених производа није достигла стање из 1931 год.

У односу на поједине гране највећи напредак показала је текстилна индустрија. Затим је знатно повећана производња тешке и хемијске индустрије, највише за рачун наоружања. У већини земаља предузећа ове врсте радила су кроз целу годину пуним капацитетом. Велики пораст показује и индустрија вештачке свиле (32%). Повољно су се развијале, такође, индустрије гвожђа и уља. Остала индустријска производња или је незнатно напредовала или је остала на нивоу 1932. -

И по појединим земљама развитак је био врло неједнак, али ни у једној земљи производња није била нижа од оне у 1932. Нарочито је порасла у аграрним, колонијалним земљама, Јапану и Совјетској Русији. У погледу развитка индустријске производње у прошлој години берлински Институт за истраживање коњунктуре наводи три групе земаља: у прву групу долазе оне, код којих је производња од средине године до новембра опадала (Француска, Белгија, Сједињене Америчке Државе); другу групу чине земље у којима индустријска производња стагнира (Чехословачка, Канада, Чиле), најзад, у трећу групу спадају земље код којих се пораст производње, и ако нешто успореним темпом, продужио кроз целу годину (Јапан, Русија, Пољска, Мађарска, Аустрија, Немачка).

Индексни бројеви производње четири најважније земље изгледају овако:

Енглеска · Франц. САД. Немачка 1 тромесечје 1932 79.8 90 62;5 62.0 3 тромесечје 1932 135 82.7 55.3 59.6 1 TpoMeceuje 1933 811 89.9 56.5 63.9 3 тромесечје 1933 87Л 89.6 82.3 ЛИ

У трећем тромесечју 1933 према истом периоду 1932 имамо пораст: у Енглеској 19.3%, Француској 8.3%, У Сједињеним Америчким Државама 48.8%, у Немачкој 23.6%.

Пораст производње у свету имао је за последицу смањење залиха сировина, релативну стабилизацију цена и опадање броја незапослених радника. Изузев угља, олова и сребра, стокови свих осталих сировина према 1932 години смањили су се, као што се види из следећег прегледа:

крајем крајем

1932. 1933. Памук у хиљ. бала 10.193 8.100 Сирова свила у хиљ. канура 243 227 Шећер у хиљ. тона 8.700 6.400 Каучук у хиљ тона 650 618 Нафта у мил. барила 548 520 Бакар у хиљ. тона 710 630

Калај у хиљ. тона 54 35

Цинк у хиљ. тона 125 91

Залихе су се крајем 1933 према 1932 смањиле: код памука за 20%, сирове свиле 7%, шећера 28%, каучука 5%, нафте 5%, бакра 12%, калаја 35%, цинка 35%. Залиха олова остала је на истој висини (180.000 тона), док се код угља повећала са 21 на 23 мил. тона или за 10%, а код сребра са 728 на 762 мил. финих унција или за 5%.

Повећање производње с једне и опадање залиха с друге стране одразило се и на ценама. У другом тромесечју цене сировина на светском тржишту биле су у знаку хосе, која је трајала неколико месеци. После тога цене су понова почеле да се колебају, али, када се одбије проценат