Narodno blagostanje

Страна 72

се организују чланови истих занимања. Оне треба да ce стварају слободно. Њихов је задатак да се створи друштвено уређење у коме ће додуше даље постојати и приватно власништво и најамни рад, али у коме пе бити уклоњена класна борба и положај радника поправљен. Надница мера бити праведна, то значи довољна за живот радничке породице. Али: истовремено не сме бити тако велика да би угрозила постојање предузећа. Главни задатак појединих корпорација у првом реду састоји се у решењу оних питања у којима су заједнички заинтересовани и послодавци и радници. У посланици та питања нису конкретно разјашњена, по свој прилици се ту подразумевају висина надница, остали услови рада, ади и регулисање производње и цена.

Према горњим излагањима постоји сличност између папиних програма и оних, који данас заступају корпоративни систем. И. њихов је главни. циљ изједначење интереса радника и послодаваца. Међутим та се сличност губи ако се посматра улога државе у корпоративном систему. Та улога неминовно доводи до појачања државне власти, јер код данашњег развитка појединих производних грана тичу се поједина питања као на пр. производње, наднице и цена не само једног сталежа него свих. Тешко је замислити добровољно изједначење интереса појединих сталежа, а да се истовремено сачува интерес целине.

Увек ће држава морати прописивати и спроводити најглавније линије. У противном случају ће место борбе клаба или партија, коју треба уништити, наступити борба сталежа. То и данас наглашује већина теоретичара корпоративне државе. У њиховим програмима се налази захтев за јачање државног ауторитета. А ову нужну последицу корпоративног уређења не види католичка црква. Она мрзи државни апсолутизам, јер он олако прелази на религиозно и морално поље, које црква сматра својим доменима. Она жели корпоративни систем због тога јер се нада, да ће подела друштва на сталеже ослабити државни апсолутизам. У посланицама је наглашено да држава треба да пусти корпоративне организације да се самостално развијају, а њена улога да се ограничи на контролу тих организација. Ми смо већ рекли да ту лежи противуречност. Ако њу католичка црква увиди, онда би она морала или напустити корпоративни програм или пристати на јачање државног ауторитета. По свој прилици ће она учинити прво и због тога присталице корпоративног система немају право да се позивају на папске посланице. Можда католичка црква ту противуречност- намерно није видела. Она је увек настојала, у колико год-је то могла, да са владајућим правцем и круговима иде заједно.

Криза житарица у Мађарској најтеже је погодила велики и средњи посед. Стално падање цена пшенице утицало је на падање земљишне ренте због чега су велепоседници били принуђени да приступе екстензивирању својих газдинстава. На добрима преко 100 јутара површина под пшеницом смањена је са 802.000 у 1931 на

Мађарски велепоседници и „планска привреда"

732.000 јут. у 1932. Ослобођене површине претворене су у

ливаде ради повећања гајења стоке. Међутим, због суве климе ливаде нису биле издашне те ни екстензивно сточарство није могло бити рентабилно. Најзад, и трећи покушај са угаром није могао: да побољша ренту. Док су велепоседници предузимали ове мере за повећање ренте, дотле је држава у погледу субвенционисања "бивала. све мање издашна. o.

У немогућности да се сами помогну MH без изгледа на државну помоћ, цене, мађарски. велепоседници већ. неколико месеци врше пропаганду за планску пољопривредну производњу у чему

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

која би им гарантовала. иоле повољније.

Бр. 5. су и успели, јер је и влада њихове захтеве унела у свој програм. у

„Планска пољопривреда“, по мишљењу мађарских велепоседника, извела би се на тај начин што би се ограничила производња свих оних грана, које страдају данас од ниских цена. У циљу извођења овог ограничења поједине пољопривредне гране имале би се организовати у принудне картеле, који би својим члановима одређивали контингенте.

Како у „Оезгегтејсаасће Уокуш-у“ напомиње г. Арнолд Даниел суштина ове планске пољопривреде своди се на принудно ограничавање засејане површине жита како би се Мађарска од аграрно-извозне претворила у увозну земљу и тиме створила могућност утицања на цене путем царине. Овај захтев са стране мађарских велепоседника чуо се већ једанпут после рата. Али сада, када уотшште нема изгледа ни за какву државну помоћ, он постаје нарочито актуелан. То је остао једини пут да се мађарским велепоседнипима обезбеди рента.

Из горњег плана излази да треба ограничити површину засејану пшеницом, али се не види шта ће бити с ослобођеним површинама. Зна се да се поједине пољопривредне културе развијају према специјалним климатско-теренским условима, По рентабилитет не може остати без последице ако прницу (чернозем) претварамо у ливаде или типична планинска и ливадска земљишта у ораницу. Ако би се увеле царине на жито и цена овога подигла, а цене свих осталих аграрних производа остале на ниском нивоу, онда би планирање било искључиво у корист крупних произвођача жита. Код тога би се могло десити да велепоседници резервишу за себе рентабилне, а осталим произвођачима препусте нерентабилне културе.

Cena vine, sve do polovine prošle godine, della je sudbinu cena ostalih tekstilnih sirovina. Godine 1930 uticaju krize podlieslo je i tržište tekslinih Sitovina. Cene su počele da padaju, zalihe da se gomilaju. Do početka 1933 najviše su bile pale cene prirodnoj svili i vuni. Razlika između cene ovih dveju i ostalih tekstilnih sirovina postala je znatno manja, nego li na početku srozavanja cena. t.j. u vreme pre pojave krize. Početkom prošle godine u razvitku cena tekstilnih sirovina došlo je do preokreta. Porast uposilenosti tekstilne industrije шисао је па уеби tražnju sirovina Čije su cene počele da rastu. Najveći porast cena pokazala je vuna i to od polovine prošle godine. Od tada pa do јапцага о. g. porast iznosi 50—85% prema kvalitetu. Pre početka porasta cena vune stajala je 30—40% ispod predratnog pariteta, a danas je već na nivou istoga. lako vuna spada u red proizvoda za koji, pod pritiskom padanja cene, ni u jednoj zemlji hisu preduzimane nikakve mere za ograničavanje proizvodnje ili dekretiranje cena, ona je jedina fekstina sirovina kod koje se nisu obrazovale zalihe. Razlog: ovome leži u većoj upotrebi vune za vlastite potrebe proizvođača. Pod ut:cajem krize, naročito u siromašnim agrarnim i kolonijalnim zemljama, povratak nafuralnoj privredi najviše je napredovao u tekstilnim proizvodima — odeći i rubliu. To je povećavalo potrošnju i sprečavalo obrazovanje zaliha,

Sadanji skok cene prouzrokovan je iz više razloga. Prvi dolazi od smanjene ponude, pošto je prošlogodišnji prinos u glavnim. proizvođačkim zemljama (Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Africi). podbacio za 12%. Drugi razlog leži u. ceni. Kao šlo smo već napomenuli, ove su sišle toliko da se znatno umanjila razlika između cene vune i one pamuka, a samim tim уц= nenih.i pamučnih. proizvoda. Najzad, kao treći razlog: navodi se otvaranje tržišta za vunene proizvode. na Dalekom Istoku. Do sada zemlje Dalekog Istoka trošile su tekstilne proizvode od

Skok. cene vune