Narodno blagostanje

27. јануар 1934.

domaćih sidvina (pamuka i jute). Sada se u tom pogledu vrši promena. Vuneni tekstilni proizvodi, naročito odeća, ulaze sve više u upotrebu. Naizad kao četvrž razlog većoj potrošnji vune, kod zemalja koje imaju razvijeno ovčarstvo, može' se navesti i težnja za autarkiziranjem. U vezi s tim Francuska i Engleska, koje u svojim dominionima imaju razvijeno OVčarstvo, nastoje da prošire tržište za vunehne proizvode.

Поновно погоршање У филмској индустрији У Сједињеним североамеричким државама.

Гигантски развитак, који је имала индустрија у Сједињеним североамеричким државама у последњим деценијама, до-пре неколико година

1 | arez muza ВЕР дошао је у пуној мери до изражаја код филмске индустрије. Ова нова индустријска грана са великим могућностима развитка и пласирања робе — филмова и осталога, поред ауто“ мобилске, имала је најбржи развој, нарочито у доба послератног просперитета, По извештају чувене Хуверове комисије, оне су биле најизразитије карактеристике америчког просперитета. Филмска индустрија постаје једна од најважнијих привредних грана и 1928 год., која претставља врхунац њенога развоја, по количини уложенога капитала стајала је на петом месту. Исте године отпада на Сједињене североамеричке државе 40% целокупне светске производње филмова, као и осталих филмских потреба. Код већине земаља на свету од целокупног увоза филмова, њен удео се креће од

70—95%. и у том погледу оне далеко стоје пред свим оста- |

лим земљама. Али не само што су Сједињене североамеричке државе највећи продуцент филмова, него и њихов потрошач, ако тај израз употребимо за појам приказивања филмова. 1928 г. од 57,3 хиљ. биоскопа на свету долази на Сјед. североамеричке државе 20,5 хиљ. односно 36%, а кад се узме број седишта, онда проценат прелази и преко 50%. На један биоскоп је долазило 4.800 становника, док код свих осталих земаља тај број није био нити испод 15 хиљ. а код наси преко 40 хиљада. Према томе и број посетилаца као и продатих улазница је највећи. Чак у почетку 1932 г., кад америчка филмска индустрија достиже најнижу тачку у сваком погледу, број продатих улазница износио је просечно 20 по једном становнику, док је у Немачкој, н.пр. износио 5 а у већини земаља много мање; код нас 0,84. Ово нам показује колика је велика улога филма.

Привредна депресија погодила је у пуној мери и америчку филмску индустрију. Број биоскопа је достигао 1928 г. максимум од 20.5 хиљада, а од тада наступа опадање. 1930 г. на 19 хиљада, односно за 5% мање, почетком 1932 г. на 12,5 хиљ. биоскопа, односно за “|, мање него 1930 г., а за то време посете биоскопа опале су за 40%. У току 1932 r. ситуација се још погоршава. Највећа филмска предузећа, која су у исто време и произвођачи филмова и власници највећег броја биоскопа, претрпљују велике губитке у 1931 и 1932 г. Акције су пале и за 50% и више. То је била с једне стране последица стално смањиваног извоза филмова, а с друге стране рапидног опадања посета биоскопа. Највећи број предузећа реорганизују производњу филмова: место скупих преовлађују јевтинији, а примећују се извесне промене у садржају филмова. То, као и други разлози, утицало је да се у првом полугођу 1933 г. осетило извесно побољшање, што се види и по томе да се преко 2 хиљаде затворених биоскопа поново отварају. Изгледало је да ће доћи до оздрављења филмске индустрије. Међутим у последња три месеца (септембар—новембар) број биоскопа пада на 12. хиљада а то је чак и испод најнижег броја у 1932 г. Па и ови биоскопи, који су радили, претпљују губитке, који се пењу недељно на неколико милибна долара. Немамо других података из којих би видели меру погоршања, али нам и ови о биоскопима несумњиво показују.

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Страна 73

решени.

U nestručnoj štampi skoro svugde primećujemo da se precenjuje značaj privrednih grana sporednijeg značaja. To je slučaj i sa našim ribarstvom i pčelarstvom, — naročito poslednjim. G. Fran Ivanišević, senator, u božićnjem broju „Novostii” napisao je članak O našem morskom ribarstvu („Bogati izvori narodne privrede na Jadranu”), u kome se kaže da bi se sadašnji god.šnji prihod od morskog ribarstva, koji iznosi 50 miliona, mogao vremenom poveća:i na 500 mil. din. i da u tom smeru treba živo raditi. U članku se dalje iznosi nekoliko podataka o razvoju ribarstva od 1921 do 1931 god. Proizvodnja se udvostručila, broj ribarskih lađa popeo se sa 3.570 na 5.745, a broj ribata od 13 па 18 ћеј. ;

Naše ribarstvo malo je povoljan razvoj do kraja 1931 god., ali u 1932 god. zahvata i njega u jakom obimu depresija. Ono preživljuje sudbinu većeg dela našega stočarstva. 1931 god. može se smatrati kao najpovoljnija posle rata za naše 'morsko ribarstvo; i 1929—30 god. stanje ribarstva је povoljnije nego od 10926—28 god. Ali stanje u 1932—33 god. |e mnogo nepovoljnije nego u ramijim godinama. Glavni razlozi su za to: opala unutrašnja poirošnja, kao i izVOZ, što je jako uticalo da cenč idu nahiže. Prosečno se 8—15% ribarske proizvodnje izveze, a ostalo se potroši u zemlji. Mi imamo tri vrste ribarstva: morsko, slatkovodno (rečno i jezersko) i veštačkih ribnjaka. Prema po'dacima Trgovačko-industrijske i zanatske komore u Splitu, ulovljeno je morske ribe: 1927 god. 4,650 tona u vrednosti 41,5 mil. din. i do 1930 god. rasie (1928 god. 5,200 tona; 1929 god. 6,640 1.; 1930 год. 6,830 5), а од tada opada (1931 од. 6,220 i 1032 god. nešto manje). Dr. Mišić, prof. Resler i drugi različito procenjuju proizvodnju slatkovodnih riba, ali se svi slažu da je ona veća od morske. Proizvodnja veštačkih ribnjaka, koji zahvataju oko 9 hill. jutara, iznosi.oko 2000 tona, ali se poslednjih godina smanjuje. Preko 2/, produkcije ribatstva prodaje se u svežem stanju, a ostalo prerađuje (soli i konzervira). Izvozi se sveža, usoljena i konzervirana riba, ali najvećim delom sveža. Izvoz je iznosio: 1927 god. 3,078 tona ribe u vrednosti 18,12 mil. din.; 1928 god. 3.444 tona i 25,06 mil.-din.; 1929 god. 2.088 +. i 31,46 mil. din.; 1930 god. 2.670 t. i 27.7G fil. din. 1031 god. 3.063 t. i 35.5 mil.; 1932 god. 2:777 i. i 20.03 mil. din. * u prvom polgođu 1933 god. 1.447 t. i 9.24 mil. din:

Izvoz je u 1932 i 1933 god. znatno 0pa0, ali mnogo jače po vrednosti, nego po količini, a uvoz sveže ribe je po količini opao tek u 1933 god., dok je pad po vrednosti nastup:0 već u 1932 god. (1931 god. 1.983 t. i 22.40 mil. din.; 1932 god. 2.073 tb i 14.56 mil. din.; i 1933. god. (9, meseci): 1.239 i. i 8.5. mil. din.). Cene izvezene sveže ribe pale su od 11,35 din. po kgT. u 1930-31 god. na 7 u 1932 god.i 1933 god. na 6,86 din. po kgr., odnosno za 40—49%. Ovaj pad cena prouzrokovala je i ораја unutrašnja potrošnja, naročito morske ribe. Industrija soljenja i konzerviranja ribe je do 1920 god. napredovala; 1928 radilo je ove poslove 20 fabrika, al njihov broj posie 1929 god. opada na 15, a količina usoljene morske ribe sa 037 1. u 1929 god. na 423 t. u 1931 god., dok se konserviranje ribe u ulje povećavalo do 1931 god., a od tada opada.

Morska sveža riba se izvozi samo ti Italiju. To je slučaj i sa usoljenom ribom. Slatkovodna riba se izvozi u Nemačku, Austriju, Čehoslovačku, Poljsku, Mađarsku i Švajcarsku, ali je kod svih u opadanju, naročito u Austriju. Niz zaštitnih mera preduzele su. ove zemlje protivu naše ribe. Stoga se. može očeki-

Slabi izgledi našega ribarstva

ZONA Nura r rar"

"vati još nepovoljniji razvoj. Isto tako nema izgleda na povećanje „potrošnje ni u nekim većim potrošačkim centrima u zemlji, usled

kvara ribe i nepovolinih saobraćajnih veza i pored niskih cena

·svežoj ribi.

· Prirodni uslovi za razvoj ribarstva: kod nas su povoljni, ali danas ekonomski ne samo Š“o stavljaju granicu većem razvoju, nego zahtevaju smanjenje i njegovog današnjeg obima.”