Narodno blagostanje

~ 5 6 27. јануар 1934. пораста изазван депресијацијом валута, оне ни у једном моменту нису силазиле испод просечног нивоа 1932. У анализи кретања цена сировина сви коњунктурни институти слажу се у закључку, да је наступио период стабилизације. Цене, изражене у злату, већ скоро две године стоје на истом нивоу што је доказ, да је пад заустављен. Индекси цена на велико појединих земаља показују, _ међутим, различито кретање што је углавном последица. трговинско-политичких мера, а највише аутаркијских тежњи. У Немачкој, на пример, због мера у корист пољопривреде индекс цена на велико порастао је са 911 у марту на 96.1 у децембру. У земљама са депресираном валутом индекс је у порасту: у Енглеској са 98 у марту на 102 у новембру, а у Сједињеним Америчким Државама у истом периоду ca 60 на. 171. У земљама лефлационе политике индекс цена на ве_ лико и у 1933 показује падање: у Чехословачкој са 100 у септембру 1932 на 95 у новембру 1933.

У односу на поједине врсте производа кретање изглеma овако: цене индустријских производа и полуфабриката показале су тенденцију лаганог пењања; цене минералних производа повећале су се на националним тржиштима због протекционистичких мера; код цена аграрних производа у извозничким земљама владала је у другој половини године тендевција падања, а у увозничким земљама, због декретирања цена и разних других заштитних мера, цене су у 1933 према 1932 порасле. |

Смањење радничке незапослености вршено је с једне етране због повећања индустријске радиности, али у много јачој мери путем јавних радова које су многе државе у прошлој години издашно финансирале. Број незапослених, као и оних са скраћеним радом у целоме свету рачуна се да је опао за 7 милиона према 1932 години, кад је у свима земљама незапосленост достигла највећу цифру. У важнијим земљама кретање незапослености и скраћеног рада, према подацима Међунардног бироа рада, изгледа овако (у хиљадама): 1932 1933 _ Мање према 1932

Сједињене Америч. Држ. 12.600 10.000 — 2.600 Немачка 6.000 5.000 — 1.000 Енглеска 3.100 2.800 — 300 Италија, 1.100 1.000 =. 100 Чехословачка 700 700 ен Аустрија 400 350 ___ | DO) Француска 350 300 — 30) Остале земље 13.250 10.850 — 2.400 Цео свет укупно 38.000 31.000 — 7.000 Без скраћеног рада 30.000 25.000 — 5.000

Најактивнију политику стварања посла у прошлој години водиле су Сједињене Америчке Државе. Оне су дале три милијарде 300 милиона долара којом су сумом створиле посла 3a 3 милиона незапослених. Немачка је на стварање рада издала 2.600.000.000 марака упосливши 2.500.000 радника: Аустрија је за упослење 50.000 радника издала 36 мил. шилинга; Пољска за 80.000 радника 166. мил. злота; Белгија за. 100.000 радника 3.300 мил. фр.; Шведска 468 мил. кр. за 50.000 радника. Знатна сретства у истом циљу ставиле су на расположење Италија, Чехословачка, Аргентина, Румунија и т. Д.

Na svome predavanju od 24 деcembra 1933 godine o autarkiji konstatovao je naš urednik da autarkija putuje i da je ona već - tu! Do istog zaključka, samo

malo docnije, došao je i urednik čuvenog engleskog finansijskog časopisa „The Eeconomist”, koji je to svoje gledište formuli-

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71

ва u sledećoj zanimljivoj priči: „Putovao je u državu Autarki- stan, koja je ranije u privrednom pogledu bila usko povezana

sa. ostalim svetom. Sada međutim ova je zemlja primenjujući devizu „Autarkistan Autarkistancima” uvela smrtnu kaznu na svaki uvoz robe. Na ulazu u pristanište nalazi se spomenik Svetog Bankruptia, koji važi kao bog privrednog oživljenja, buma. Njemu se žrtvuje deo Žetve, na гај način što Se baca ц тоге tačno prema kanadskom, argentinskom i australijskom primeru: to pretstavlja akt dubokog verskog a istovremeno i privrednopolitičkog saznanja. Ovim žrtvovanjem je poskupeo osta:ak žetve i uz loznku „kupuj samo autarkistansku robu” — ovaj je rasprodat stanovništvu. Ovo je bilo odeveno u hartiju. Proizvodnja pamuka upotrebljena je za izgradnju drumova — saobrazno novom pronalasku u Americi, po kome se tamo za popravku drumova vrlo uspešno primenjuje podloga od pamuka. U varoši čula se ogromna larma 50 hiljada grla stoke, koja se, kao u Holandiji i Danskoj, klala radi dobijanja lepka. Pitanje, kako upotrebiti taj lepak, rešeno je na najcelishodniji način: služi za podizanje autarkijskog zida oko cele zemlje, sem jednog malog propusta, tako da će se о taj zid prlepiti svaki strani nasrtljivac. Karakterističan miris pržene kave daje želju na jednu šoliu kave. Ali je posetilac brzo izlečen od tog uobraženja da je kafa fu zato da se pije. On saznaje da ona služi za ishranu svinja (odakle bi se inače moglo dob:ti toliko lepka) i eventualno kao sretstvo za loženje — prema iskustvima u Вгазши. Nove NIRA-fabrike u Autarkistanu lože se kavom. Od njiva vode cevi za grejanje do velikih zimsk'h bašta u kojima se gaje najrazličitije tropsko i južno voće. Zahvaljujući Ovoj duboko-zamišljenoj organizaciji, ne mora se v.še izvoziti kava niti zamenjivati za artikle, koje je ranije trebalo uvoziti. Navika stanovništva, da pijući čaj na ulici posle svakog gutljaja liže zidove zgrada iznenađuje na prvi pogled, ali sei ona VilO bizo objasni činjenicom da se ovde primenjuje važan amerikanski izum, po kome se mešavinom cementa i šećera dobijaju naročiti čvrsti + jaki zidovi. Tako je pobedio duh tehničkog napretka ı ekonomičnosti.”

Присталице корпоративног си-

Папске енциклике и корпора- стема позивају се данас че-

тивно државно уређење сто “на познату посланицу - папе Лава ХШ. о „Кетит

[-” ru » поматт и посланицу папе

Пија ХТ. „Ошдтасечто аппо". ЛПо њиховом тврђењу обе посланице приказују корпоративни систем, који се у Италији уводи а у другим земљама служи као програм, идеал новог државног уређења. Због тога је врло интересантно видети да ли корпоративни систем збиља одговара идејама папских посланица. -

Посланица. „Оидгасвезто аппо" критикује и капиталистички и социјалистички привредни систем, први одбацује због рђавих последица слободне конкуренције у које она рачуна: неограничено настојање за што већим добитком и влашћу, прекомерну концентрацију капитала и власти у мало руку и следствено зависност маса од њих, увлачење државе у привредни живот и њено претварање у слугу егоистичких привредних интереса, а у међународном животу пораст национализма и империјализма. Исто тако посланица осуђује и: социјализам, Истина, она признаје да су многа учења социјализма идентична са учењима католичке цркве, али одбија основни принцип социјализма: укидање приватне својине. Приватна својина је предуслов и за постојање породице, без које се не може замислити развитак човечанства. Због тога добар католик не може у исто време бити и социјалиста. |

Спас из данашњег стања види посланица у стварању новог корпоративног друштвеног уређења. Ново друштво треба да је састављено из сталежа (корпорација) у којима