Narodno blagostanje
Страна 106
ОБАВЕШТАЈ
Iz ovog broja su izostali zbog osustva t prostoru članci: g. g. dr-a B. Price, Inflacija putem obaranja valute i dr-a Grigorija Strekačeva, Samoupravne finansije Hyaljevine jugoslavije. ПОЉОПРИВРЕДА.
У циљу унапређивања сточарства Мађарска влада одобраваће. пољопривредницима кредите за набавку приплодних грла, који ће се давати на 18 месеци. ·
— Претседништво пештанске Трговачко-обртничке "коморе, на својој последњој седници, изјаснило се противу · планирања у пољопривреди, које практично означи регули-
сање производње и монополисање извоза извесних производа у корист малог броја фирми. Исто тако претседништво указује и на несоцијалну страну програма, који искључује ситног земљорадника, а користи планирања обезбеђује искључиво великопоседницима.
— Задужење Пољске пољопривреде крајем 1932 год. износило је 4.6 милијарди злота са годишњом каматом од 480 мил. злота. Првом конверзијом (24 децембра 1932) оп" терећење каматама смањено је за 70 мил. другом за даљих -40 мил. злота, затим зреко Државне акцептне банке још за - 15.6 „мил. злота. Укупно смањење каматне службе износи око 205 мил. злота. | | — У Вардарској бановини заплењено је прошле године преко: 100 хиљада кгр. дувана. | — Новоизграђени насип између Новог Сада и Каћа коштао је око 7 мил. дин. 6000 јутара подоплавног земљишта моћи ће се мелиорирати, а радови ће отпочети ових "дана. | |
— Произвођачи лука арпаџика из Херцеговине тражили су да се донесе правилник о контроли извоза арпаџика како би се спречили фалсификати о пореклу робе, јер се арпаџик из неких других крајева продаје под именом „херцеговачки“, који ужива добар глас на страним пијацама.
— Принос вина у Дравској бановини у прошлој години изнео је 270 хиљ. хектолитара према 560 хиљ хектолитара у 1932 години.
ИНДУСТРИЈА
— У индустрији Пољске учешће страног капитала изгледа овако: у петролеумској 84%, У рударској и топионичкој 711%, у електричној 75.4%, у електротехничкој 41.4%, у хемијској 41.5%, у металној 281%. У трговини страни "капитал учествује са 17.2%. Учешће страног капитала у привредној радиности Пољске стално се увећава: 1930. год. 38.1%, 1931 44.6%, 1932 45.6%, 1933 год. 46.7% укупно инвестираних капитала. По националности овако је састављен: француски 25.8%, немачки 25%, амерички 21.3%, белгијски 9.4%. |
— У околини Лома, у Бугарској, нађене су велике наслаге каменог угља чије искорашћавање треба да почне још у овој години. Лежиште руде простире се на врло великој површини, а слојеви су дебели 6—12 мет. Угаљ је нешто млађи од перничког, али је врло добре каквоће.
—- југословенско текстилно Маутнер дд. у Загребу, гради нову ткаоницу у Св. Павелу при Преболду (Дравска бановина).
— Министарство трговине и индустрије одобрило је оснивање новог акционарског друштва за прераду свију врста крзна, а зваће се „Астрахан“.
· — „Jug. Loyd” nogocH да је једно велико чехословачко текстилно предузеће тражило дозволу за оснивање текстилне фабрике у Сарајеву.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 1
НА СЛУЖБА
ТРГОВИНА
— За првих 11 месеци Пољска је извезла 95.000 ком. свиња према 178.000 KOM. y истом периоду 1932. Извозни контингент за Аустрију износи 2160 ком. недељно до 15 априла, а од тада треба да се повећа на 3700 ком. У земљама источне и западне Европе извоз је скоро сасвим престао због велике конкуренције данских свиња.
— Између Грчке и једног америчког трговачког друштва воде се преговори о замени америчке шшенице за грчки дуван. Ž
| __. TypcKa је основала посебно друштво са ограни-
ченим јемством које ће се бавити извозом прерађеног
_ дувана и цигарета. Капитал друштва износи 1 мил. тур.
"фунти. | :
- — По југословенско-албанском трговинском уговору
_ наша се земља обавезала да увезе из Албаније маслине,
маслиново уље, коже и овчају вуну у вредности од 26 мил. злат. франака.
— Претседник бугарске владе Мушанов, на основу извештаја комисије стручњака, одбио је пројекат о ком-
| пензационом послу између Бугарске и једног аустријсковемачког извознов друштва. По овоме уговору извоз бугарског дувана имао би се компензирати увозом немачких и аустријских индустријских производа.
— јапанци намеравају да у Бечу оснују биро за своју трговинску експанзију у Средњој Европи. Према једној вести „ЕМфизр: постоји намера да се сличан биро оснује и у Загребу.
— Увоз шшеничног брашна у Аустрију 1932 био | 483.197 метц. (467.000 метц. из Мађарске) у вредности 140 мил. шил., а у 1933 год 298.209 метц. (255.776 метц. из Мађарске).
— Чехословачки синдикат за увоз стоке одлучио је да у будуће не одобрава месечне квоте за увоз јаја, већ повремено према кретању домаће производње.
— Према једној изјави грофа Бетлена Мађарска намерава да уведе житни монопол, и повећа цене на унутрашњем тржишту. Губитци код извоза имали би се покрити из доприноса млинске индустрије.
— Трговачко индустријско друштво „Лојд“ у Субо-. тици , које је основано 1889 г. распуштено је према наређењу банске управе због ступања на снагу закона 0 принудним трговачким удружењима — како доноси „јиг. Боуд".
— Нови закон у Немачкој прописује следећу принудну организацију за уређење тржишта јаја. Немачка се дели на 15 дистриката на челу којих стоје државни комесари. У сваком дистрикту се одређује потребан број места за сакупљање. На та места се морају предати све количине јаја, где се контролише њихов квалитет и одатле предају за продају. Куповне и продајне цене одређују државни комесари по упутствима владе. У колико има вишка, непотребног за одређени дистрикт, та се јаја по распореду државне централе додељују дефицитарним дистриктима. Државна централа контролише увоз, и сме увести само ону количину, коју дефицитарни дистрикти још требају.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
—- Чехословачка се налази пред новим уређењем свога увоза, које треба да замени постојеће увозне синдикате, Због тога је уговор сточног синдиката, који је истекао концем децембра, продужен до краја фебруара. Уговор ће по свој прилици бити продужен и до конца јуна када истиче и уговор житног синдиката. ·
— Аустријски Министар финансија др. Буреш у једном предавању, одржаном у прашком клубу индустри-
e