Narodno blagostanje

__10. фебругр 1934.

јалаца, изјаснио се противу плана др. Енглиша за унапређење извоза, јер би овај знатно оштетио интересе аустријске "извозне трговине. 5

_____- Иза Привредне конференције Мале антанте закљу_чен је нови румунско-чехословачки трговински уговор по коме су извозне количине стоке и жита из Румуније у Чехословачку повишене за 25%, под условом, да се од при"мања из овог повишења исплате чехословачка трговачка _ потраживања. Извоз Румуније у Чехословачку је утврђен на 200 мил. чехосл. круна, док се Румунија обавезује У "току 1934 год. увести чехословачке робе за 150 мил. чехо· словачких круна. Осим тога има Чехословачка да осигура „Румунији посебни контингент од. 50 мил. чехосл. кр. за _ пшеницу. Нови уговор ступа на снагу 15 OB. M.

=. — Енглески посланик је уложио код француске владе "протест против новог увођења система контингената. Ен_ глеска тражи задржавање старог контингента, у противном прети са репресалијама, међу осталима и са повећањем царина за 100%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

—- Пројекат пољског буџета износи на страни расхода

2.163 мил. злота. Приликом буџетске дебате у одбору сејма "Министар финансија изјавио је, да влада одбија све планове који иду за депресијацијом злота. _ — У Букурешт су дошли претставници иностраних ' поверилаца, који ће У заједници са претставницима Народне Банке испитати привредне прилике Румуније и могућности плаћања обавеза.

_—_ Предлог буџета Дунавске бановине за 1934 г, износи 130 мил. дин. те је за 2 мил. дин. мањи од прошлогодишњег, од чега отпада: 66.000 хиљ. дин. на техничко "оделење; 17.125 хиљ. на соц. политичко, 15.256 хиљ. д. на пољопривредно; 14479 хиљ. д. на финансијско; 3.121 хиљ. дин. на управно; 1.473 хиљ. дин. на опште и 1 мил, дин. на оделење за трговину, индустрију и занатство.

- — Талијанска влада је закључила да конвертира 62

милијарде 5% државних зајмова, чији рок плаћања почиње - 1 јан. 1937 год. Влада предлаже папире са само 3:/2%, који " се од 1937 г. имају исплатити у року од 42 T. Држава ће

исплатити портерима који пристану на конверзију одмах сву

диференцију од 1:/>5%. Даље ће се 1% конвертованонг дела "поделити међу онс портере који пристају на конверзију, на " лутријски начин. Конверзијом државни буџет бива оптере""ћен, али од 1937 г. па на даље уштеђује држава годишње ' на каматама милијарду лира. Конверзија почиње одмах, јер влада рачуна да ће на тржишту капитала у 1937 г. камате |-бити веће, пошто очекује побољшање коњунктуре.

— Прорачун Дравске бановине за 1934 год. износи 90.963 хиљ. дин. према 87.561 хиљ. дин. у 1933 г., а прорачун бановинских предузећа износи 93,97 мил. дин. према 42.96 мил. дин. у прошлој години.

“= Немачка влада је у преговрима са својим повериоцима пристала да 30% дугујућих камата исплати у готовом, a за 70% да изда скрипта, која ће се исплаћивати од Со!4~ факопе банке 67% (до сада само 50%), тако, да повериоци

76% својих потраживања на каматама могу добити у го: тову. Овај споразум не вреди за Швајцарску и Холандију, - које су пре тога добиле нарочите олакшице. Заједничко ре- гулисање односа са свима повериоцима ће се уредити на "конференцији, која ће се одржати у априлу о. г.

· НОВЧАРСТВО о — Код Поштанске штедионице порастао је број че"ковних рачуна у јануару 0. г. са 23.394 на 23.571. Улошци

на њима опали су са 1.158,2 мил. дин. на 1.0644 мил. дин. ·

| Порастао је број уложних књижица са 264.515 на 270.344 а улошци по штедним књижицама (са '564.1 мил, дин, на

_____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 107

5887 мил. дин. Промет је био 5.089 мил. дин. од чега 50,44% (без готовине.

— Државна Хипотекарна банка одобрила је Загребачкој општини зајам од 30 мил. дин. за конверзију њених дугова код приватних банака.

— Од августа до краја 1933 г. купило је на отплату код Поштанске штедионице 5.724 особа 54.442 комада 2:12% Ратне штете.

_—- Удружење војвођанских банака у Новом Саду претворило се у Принудно удружење банака и осигуравајућих

друштава.

— Српска штедионица а. д. у Костајници затражила је заштиту према Уредби о заштити новчаних завода. — Државна хипотекарна банка затражила је од свих

- имаоца банчиних заложница доларске емисије 7% Селигмана од 1927 г., које су регистроване у земљи и чији су,

купони већ исплаћени у динарима, да наредни купон број 14

"са роком за 1 април о. г. депонују код банке: или њених

филијала најдаље до ! марта O. T. с

— Претседник румунске Народне банке Ангелеску предао је Министру финансија оставку, која је примљена, а на његово место је постављен Дорел Димитреску.

САОБРАЋАЈ -

— Према једној вести бечког „Кејсћаров!-а“ аустријско-талијански преговори о слободној зони у Трсту прекинути су интервенцијом Немачке, која се боји појачања конкуренције својим пристаништима.

— Аустрија је одобрила тарифске повластице за превоз кукурува од Розенбаха до Букса и Св. Маргарете. Подвозни став у првој релацији износи 2 ,а у другој 2.80 шил. за 100 кг. и важи само за пошиљке од 10.000 кг. и више.

— Карјем 1933 г. наша трговачка морнарица имала је 177 пароброда са 351.874 бруто тона према 188 пароброда са 375.649 тона у 1932 г. У току 1933 г. изгубила је она 13 једрилица са 29.634 бруто тона (продато иностранству 5 једрилица, као старо гвожђе 5 и 3 потонуле), а набављене три једрилице. У децембру 1933 г. било је у респреми свега 10 јединица са 38.970 тона према 20” jeдиница са 89.620 тона (22%) у 1932 Гг.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Аустрија намерава да изврши ревизију социјалног оптерећења. Према владином плану треба да се укину сви социјални доприноси и да се замене повећаном прометном порезом. Приход од ове порезе сада износи 250 мил. шил., а према новом плану треба да се утростручи.

—- На скупштини Лекарске коморе у Загребу донета је резолуцнја у којој се тражи реорганизација 'социјалнога осигурања, |

— После увођења Нира закона у Америци 45% радника је закључило колективне уговоре преко претставника радника у појединим предузећима, а само 5% преко синдикалних организација. |

— Народна скупштина изгласала је Закон о полним болестима, у облику како је предложен.

— Трговачко-индустирјска комора у Новом Саду поднела је Министру трговине и индустрије предлог о обавезном осигурању трговаца. i

— Министарство финансија одобрило је новосадској општини увођење социјалног приреза од 4%.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Министар финансија одобрио је буџет Земуна 34 1934 г., који износи: расходи, 11 мил. дин, и приходи 7,734 хиљ. дин. Мањак од 3,375 хиљ. дин. покриће се 66% прирезом Ha непосредни порез. |

— Буџет Суботице за 1934 г. износи: расходи 30.384