Narodno blagostanje

3. apo 1934.

Григорије Стрекачев, Београд.

_ САМОУПРАВНЕ ФИНАНСИЈЕ КРАЉЕВИНЕ. ЈУГОСЛАВИЈЕ У 1932 ГОДИНИ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 147

1 Општински приходи и расходи. — 1 Приходи и расходи цесшовних одбора, — 11 Приходи и расходи привредних комора. — ТУ Бановински приходи и расходи, — У Опшерг- |

Ћење самоуправним дажбинама.

По званичним подацима укупни остварени самоуправни приходи односно исплаћени расходи у

1982 години су износили 2.728,5 милиона динара,

који су у поређењу са 1931 по појединим групама самоуправних тела били овако подељени (у милионима дин.):

1931 1932

Сеоске општине 604,2 501,7 Градске и варошке општине 1.814,1 1.529,6 Цестовни одбори 53,0 15,1 - Привредне коморе 20,6 18,1 Бановине 907,3 664,0

Укупно 3.399,2 2.128,5

У поређењу са 1931 годином постигнуто је смањење за 670,7 милиона динара, односно за скоро 20%. Ово се смањење односи на сва самоуправна тела без изузетка, а нарочито је осетно код групе градских и варошких општина и код бано• вина. Снижавање самоуправних расхода, које се у садашње привредно тешко доба конзеквентно спроводи како у државном такону самоуправном газдинству, нашло је свог израза у осетном смањењу терета од самоуправних дажбина.

1 Општински приходи и расходи Кретање општинских расхода односно при“ хода у годинама 1995—1932 било је ово, у милионима динара:

Општине Година сеоске варошке 1925 588,5 12231 1926 563, 1.279 1927 557,T 1.257.9 1928 5784 1.682,1 1929 646,2 1,870,1 1930 697,5 1.8144 1931 604,2 1.814,1 1932 501,7 1.529,6

Овај упоредни преглед очито говори о успешним напорима приликом одобравања општинских буџета, да се у доба привредне кризе што јаче смање општински издаци како би се постигло што ефикасније снижење пореског оптерећења народа. Укупна сума извршених расхода у 1982 години код групе сеоских општина мања је од оне из 193! за 17%, а код групе варошких општина за 16%. На тај су начин у 1932 расходи сеоских општина достигли најнижи ниво од 1925 године, док су се издаци варошких општина скоро изједначили са расходима из 1927 године.

Подела укупних општинских расхода овако је изгледала (у милионима динара):

Општине сеоске варошке Издаци из ранијих година | 546. 745. 68,4 · 80,9 Служба по зајмовима 173 145" 2106 2222

Оправка и подизање зграда и

путова. 47, 246 365,6 Канц. матер. огрев. осветљење ~

и чишћење канцел. 484 ·39:2 54,4 Лични расх. админ. особља 197,1 166, 4446 Лични расх,. особља предуз. 2,0 16. - 986 Материјални расх. предузећа 6,9 41 3068 Лична и имовна безбедност 18.2, 18,5 81,4 Здравствене потребе 19,1. 17,4 54,0 Народно просвећивање 0%5 102. | 8536: 1 Пољопривреда и сточар. 191. 120 10,8 Тргов., инд. зан. и туризам 19 13 54 Социјално старање 12,1 10,3 4%8 j Разни други и непред. расх. 328 25,3 861 62,2 Преостала готовина 6; 30,1 21,2 990 81,5

Укупно 6042 5017 1:814,11 .529,6

Код групе сеоских општина 1952 година бележи знатан пораст издатака по буџетима из ранијих година, који се обично нагомилавају у доба привредне депресије. Порасли су лични административни расходи и то за 30,8 милиона динара те су у 1932 години износили 33,2% од укупних расхода. Тај однос је наравно абнормалан и долази од сувеше великог

се да ће се ово стање у 1033 a нарочито у 1934 поправити, кад буде спроведен у живот закон о општинама од 14 марта 1983 године, који прописује да свака општина мора имати најмање 3.000.становника. Па како код нас има приличан број општина са становништвом испод тога минимума,

мора се очекивати велики број здруживања двеју · а водећи при томе ра::

и више општина у једну, чуна о теренским приликама. Ово здруживање иза

зваће наравно смањење административних. расхода. Компресију расхода највише је осетила грађевинска грана (оправка и подизање зграда и путева). и то за 28 милиона и просветна грана за 26,3 ми“ лиона. Служба по зајмовима изазвала је расход од. свега 14,5 милиона динара, што чини само 2,996

од укупних расхода. Материјални расходи OT

штинских судова као што су расходи за канце-:

броја ситних општина, које су још у прошлој години постојале. Надати

ларијски материјал, огрев, осветлење, чишћење: и

т. сл. у смањењу су за 9,1 милиона, расходи за уна-

пређивање пољопривреде и сточарства — за 6,8.

милиона.

Код групе варошких општина огромно смањење бележе расходи по грађевинској струци и то за 166,8 милиона те су у 1982 години износили свега 13% од укупних расхода према 20,1% У 1931. На службу по зајмовима утрошено је 222,2 милиона (145%) према 210,6 милиона (11,6%) У претходној години. Ово. повећање долази у главном на рачун Загреба, Љубљане и Скопља. Од већих градова — бановинских седишта — највише

су оптерећени службом по "зајмовима буџети сле-