Narodno blagostanje
Страна 148
дећих општина и то: Ниша, код кога на ову пози. |
цију отпада 29,7% од укупних годишњих издатака, Сплита — 29,5%, Скопља — 27,7% и Љубљане — 15,6%. Највеће оптерећење има Београд са 91,5%. У порасту су издаци за санитетске потребе, издаци по буџетима из ранијих година и донекле расходи за унапређивање трговине -и индустрије, док су сви остали расходи у смањењу.
Остварени општински приходи дају ову сли-
KV, У милионима динара:
Општине
сеоске варошке _
1931 1932 1931 1932 Преостала готовина . 39,8 23,0 102,66 85,3 Приходи по буџет. из ран. година 157... 169 436 39,1 Општински прирези 3616 319,4 2357 199,4 Откуп кулука 4,6 3,1 30,3. 21,4 Општинска трошарина 37,8 · 287 306,9 247,17 Општинске таксе 233 201 203,4 205,0 Субвенције и помоћи 8,0 4,5 213. 282 Интер. од вред. папира и улога 5,3 4,1 21,5 20,8 Зајмови 296. 13 1991. 70,3
Привредни приходи од имања 499 46,0 1064 123,9 Привредни приходи од отшт. пред 6,7 5,6 4518 424,9 Остали, други и непред. приходи 21,9 16,5 355. 626
Укупно 6042 5017 1.814,1 1.529,6
Као што се из горњег упоређења види, гро прихода сеоских општина заснива се на општинским дажбинама као што су прирези, откупнина личног рада, трошарина и таксе. На ове четири врсте дажбина отпало је у 1932 години 74% од укупних прихода, док је на све остале изворе прихода дошло само 26%. Смањење прихода од дажбина за 56 милиона динара резултира из редупипања општинских буџета расхода вршеног од надлежних власти приликом њиховог одобравања, које су имале пред очима смањену пореску моћ грађанства у доба кризе. Од свих врста општин.ских дажбина релативно најмањи губитак прихода бележе таксе и то свега за 3,2 милиона, те су се оне показале на тај начин као најстабилнија врста општинских дажбина. Шта више, код групе Варошких општина приходи од таксау 1932 су премашили теоксене приходе из 1931 године. Највише су подбацили прирези. С обзиром на неповољне прилике на новчаном тржишту, на име зајмова сеоске општине примиле су семо 18,7 мили. она, према 29,6 милиона у претходној години.
Код групе варошких општина исто тако су у смењењу прихоли од дажбина и то за 101,8 милиона динара, ма да је њихова улога порасла са 43% од укугних прихода у 1931 на 44,1% у 1932 години. Приходи од зајмова су опали са 199,1 на 70,3 милиона.
Кад се из укупних прихода свих варошких општина издвоје приходи десет већих градова, у које убрајамо сва бановинска седишта и београдску општину, а чија је структура буџета друкчија него осталих варошких општина, онда долазимо до следећих констатација. Код групе већих градова најјачи извор прихода претстављају привредви приходи од општинских предузећа са 37,6% ол укупне суме прихода, а одмах иза њих са 36,83% стоје општинске лажбине, док је код мањих гралова и вароши обрнут случај, код ових последњих
на првом су месту дажбине са 54,6%, а тек су на“
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
fBp, 10
другом месту и то са свега 14,5% приходи од предузећа. |
Просечна стопа општинског приреза на државни непосредни порез износила је у 1932 го: дини код групе сеоских општина 78% према 92% У претходној години, а код групе градских и ва-
| рошких општина 44% према 50%. Стварно сни-
жење разрезаног приреза је још веће, јер је прирез за 1932 годину био разрезан на основи сма њеног државног. непосредног пореза. Просечна стопа приреза кретала се код сеоских општина између 40% (Врбаска бановина) и 156% (Зетска), код варошких — између 24% (Дринска) и 81% (Савска).
Горе наведене стопе су просечне за целу бановину. Поставља се питање о томе које се стопе најчешће јављају у целој земљи2 Код сеоских исто као и код варошких општина највише је заступљена група општина које разрезују прирез са стопом између 1 и 100%. Таквих општина имали смо у 1932 години 2.849 од 4.653 колико их има свега на броју. Општина без икаквог приреза било је 132. :
ЛЕ Приходи и расходи цестовних одбора
Укупни приходи, односно расходи, 24 цестовна одбора, који су у 1982 години постојали само у Дравској бановини, изнели су 15,1 милиона динара према 53 милиона у 1981. Узрок оваквом огромном смањењу буџета цестовних одбора је тај, што је старање о одржавању и изради веher дела среских путева у Дравској бановини пре: узела на себе сама бановина, те је за рачун свога буџета растеретила буџете појединих цестовних одбора.
Гро својих прихода и то 64,1%, цестовни одбори наплатили су на име цестовног приреза, а који заједно са преосталом готовином износи 88,9% од укупних прихода. Све остале врсте прихода посве су безначајне.
Просечна стопа цестовног приреза разрезаног на државни непосредни порез износила је 9% према 31% у 1931.
Цестовни одбори највише сретстава утрошили су на ону циљ, којој је постојање цестовних одбора и намењено, т. |. на одржавање и израду путева. У ту сврху је утрошено 246,7% од свих прикупљених прихода. На другом су месту — са 11,9% расходи за службу по зајмовима. Издожавање административног особља одузело је 5,9%. |
Ш Приходи и расходи привредних комора
Код прихода привредних комора — трговинских, индустријских и занатских — врло значајну улогу играју коморске дажбине, а то су прирези са 55,4% и таксе са 24,8% од укупних прихода. Остатак од 19,8% долази на преосталу готовину и сопствене коморске приходе. У поређењу са 1931 порасла је улога такса на штету приноса од приреза.
Специјалност задатака привредних комора, које у својству претставника извесних сталежа раде на заштити, заступању и унапређењу привреде путем конференција и подношења претставака надлежним властима изискује друкчију структуру коморских буџета од оне која је својствена буџетима осталих самоуправних тела. Стога је са-
NA 43 |
3