Narodno blagostanje
ke ili zasejavane stočnom krmom. tičari predlagali su ovu preorijentaciju na početku sadašnje ·
бтрана 150 |
5 Исправка
У чланку који је објавио г. професор Л. Табер. „О“претварању поверилаца у акционаре , у 6 броју „Народ. Благостања“ он поставља тезу, да и у случајевима, да се отпише целокупна прво. битна главница код једне банке, односно новчаног завода, акционари задржавају. својство акционара, али не могу да врше никаква права. Ипак се претпоставља, да ће она доцније опет моћи бити повраћена у живот. Професор Таубер је дошао на ту идеју на основу извесних одредаба у уредби о санацији банака, а нарочито оних у којима се говори о томе ко нема права, да учествује на збору једне банке, где ће бити отписана првобитна главница. Од стране аутора ове уредбе смо
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
o 00.
упозорени на то, да то није била њихова намера, што се може извести логички и из саме уредбе. И ми сматрамо да је сасвим немогућно, да акционари, пошто се отпише целокупна главница, уживају макаква права. Сва су права акционара везана за њихово учешће у главници, која су оличена у акцијама. Чим се отпише целокупна главница, онда су угинуле акције изгубиле сву вредност, могу да се пале, а акционари су изгубили сва права према том друштву. У осталом како би се поновно опет могла оживети та права» Ма ка. ко да се санира банка, никад не може доћи у положај да један део свога капитала. поновно улаже као главницу. Ако се жели очување права првобитних акционара, онда је једини пут зато, да се не отпише целокупна главница.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ |
Agrarna kriza 80-8ћ godina prošloga veka uticala je da se izvrši preorijentacija na stočarstvo. Površine zasejane žitom pretvorene su u livade i pašnjaIzvesni naši agrarni poli-
agrarne krize gubeći iz vida činjenice, koje su govorile da će kroz najkraće vreme naslupiti hiperprodukcija i u ovoj grani.
_U sadašnjoj krizi imamo istu pojavu samo što se ovoga puta „preorijentacija vrši na industrijske biljke i voćarstvo. Kultura “voća, pod sve jačom carinskom zaštitom, unapređuje se u Ve„likom broju zemalja. Malo se vodi računa o velikoj razlici kva„liteta proizvoda zemalja sa prirodnim uslovima i onih u Којma ovi uslovi nisu tako izdašni. Glavno je obezbediti pokriće
potreba domaćom proizvodnjom.
Voće u ljudskoj ishrani, zbog svojih патосфаћ svojstava
"ićvelike hranljivosti, igra sve veću ulogu. Njegova je površina
naročito posle rata porasla, i u mnogim zemljama prema ртед-
“ratnom stanju povećala se za 30—50%. Time je voće kao ar-
“tikal međunarodne frgovine dobijalo sve vieći značaj.
"Težnja
· industrijskih zemalia da što više ograniče uvoz agrarnih proiz- voda prenela.se i na voće. Uvoz svežeg voća u Nemačku sa - 4.470.746 metc. u 1932 godini pao je u 1933 na 4.087.790 metc.
,
Prema 1930 god. opadanje uvoza je još veće. Isto tako pro-
"ламодпја voća forsira se poslednjih godina i u zemljama iz-
- "voznicama. Površina pod voćnjacima u našoj zemlji 1930 bila | је 242.320 ћа, а 1932 зе uvećala na 258.639 ha. Procentualan = Hdeo voćnjaka u ukupnoj obrađenoj površini povećao se sa "1.77 na 1.85%. Proširenje kulture voća imamo i u drugim zem-"Jjama. Bugarska je rešila da površinu pod voćem poveća za 2 nekoliko desetina hiljada hektara. Grčka, Španija i Italija na-
ročito forsiraju proizvodnju stonog grožđa. | Proširenje kulture voća, izvršeno u mnogim zemljama
- poslednjih godina, nije ioš došlo do izražaja i u proizvodnji ' pošto kod ovoga između sađenja i davanja roda treba да рго-
2 Nero mai prir Er
| tekne pet i više godina. Kad taj momenat nastupi onda ćemo - Sigurno imati hiperptodukciju voća. Pored povećanja proizvod: nje fome će možda više doprineti obrzanje puta ka autarkiji.
Poslednjih godina državnici Italije, Austrije i Mađarske vrlo | često su se međusobno posećivali. Ali ni jedna poseta nije izazvala toliku uznemirenost u javnosti, kao što je to učinila poslednja poseta Budimpešti i Beču
Talijansko-austrijsko-mađarski carinski savez 1 praksi
FEE Pr TEO E Orion
talijanskog državnog sekretara za spoljne poslove g. Suvića. Ona je komentarisana ma: najraznovrsnije načine, a naročito se ističe da je u vezi sa stvaranjem carinske unije između pomenute tri zemlje. Uz to se naglašava, da Italija radi na ostvarenju plana ekonomskog oživljavanja podunavskih zemalja, koji je ona prošle :godine iznela pred javnost u poznatom ženevskom memorandumu. Tim planom se predviđa vezivanie podunavskih zemalja i Italije nizom bilateralnih trgovinskih ugovora, pri čemu bi svi njihovi trgovinski bilansi bili izjednačeni. Mađarska, a naročito austrijska zvanična saopštenja, demantovala su vesti, da se prilikom sadanjih poseta radilo o stvaranju carinske un'je. Nasuprot ovim demantima, mi ponovno tvrdimo, što već dve godine neprestano naglašavamo: talijansko-austrijskomađarski carinski savez nije u pripremi, on već postoji. Kod toga mislimo na ublaženi oblik carinske unije. Ako se uzme da carinska dnija znači potpuno slobodan međusobni promet između zemalja koje su je zaključile, mi tvrdimo, da se takva carinska unija ne može,stvoriti preko moći jedmostavnim jukidanjem carina. One se mogu najpre postepeno smanjivati, a i to ne mora uslediti kod svih artikala. Uvek je najbitniji odnos prema trećim državama, naime, da li su one isključene od carinskih ji drugih povlastica. Takav je slučaj sa podzemnim preferencijalom između te tri zemlje, čiji nam sadržaj nije poznat.
Naše tvrđenje da postoji carinski savez između pomenute tni zemlje potkrepljuju i nedavno objavljeni podaci o spolinoj trgovini Austrije u prošloj godini. Oni pokazuju povoljan porast austrijske spoljne trgovine s Italijom i Mađarskom, dok je njen trgovinski bilans s drugim zemljama delimično pogoršan. IZVOZ
SALDO 1032 1933 1932 1933 mil. šil. mil. šil. Italija 75,6 86,9 ~ == 71,2 -- 365 Mađarska 7190 76,9 — 64,7 — 58,1
Italija je u redu austrijskih izvoznih zemalja stupila na drugo mesto. Neznatni aktivni saldo Austrije u iznosu od 7,2 mil. šilinga. u 1932 g. se upeterostnučio ı postao majjači višak izvoza. Austrije. “Polo dodajemo da će u najskorije vreme Atshrija dobiti od Itahje naročite povlastice za izvoz drva, čime
će njen frgovinski bilans, s obzirom па važnost ovog artikla
u njenoj spoljnoj trgovini, biti još povoljniji. Izvoz Austrije u Mađarsku isto tako je porastao i ako u manjoj meri u odnosu
·prema Italiji. Još nije bilo moguće prebroditi izvesne tehničke
teškoće austro-mađarskog preferencijalnog sistema,