Narodno blagostanje

3 март 1934,

свим природна ствар што на позицију личних административних расхода отпада 485% од свих издатака, а на директно унапређење трговине, индустрије и занатства свега 9,1%.

ЈУ Бановински приходи и расходи

Као што смо горе показали, бановински приходи односно расходи су у смањењу са 907,38 на 664,0 милиона, односно за 243,3 милиона.

Кретање бановинских прихода у 1931382 и 1932/83 години било је овако, у милионима динара:

1931-32 1932-33

Преостала готовина 183,2 52,9 Приходи по буџет. из ран. година 31,4 21,0 Бановински прирези | 172,9 147,2 Откуп кулука 41,2 41,2 Трошарина 154,3 67,7 Таксе 12,3 67,4 Субвенције и помоћи - i 101,3 73,8 Интерес од вредн. папира и улога 10,6 - 6,8 ·_ Зајмови | __32OG ___ 18 Приходи од болница 20,9 45,9 Приходи од имања - 2202 43,3 Приходи од предузећа | 06 315 Непредвиђени и остали приходи 18,8 13,8 Укупно 9073 . 664,0

Највеће смањење су претрпели приходи од трошарине. Ово смањење стоји у вези са увођењем у живот закона о трошарини од 18 априла 1932 године. Подбацивање сопствених редовних прихода и ускраћивање државне помоћи упутили су бановине у већој мери на зајмове, који су због тога порасли са 326 на 51,7 милиона. Највише су искористиле овај ванредни извор прихода бановина Врбаска и Зетска. Повећање прихода од болница и имања привидно је, јер су у претходној години за Савску бановину изостали подаци о приходима болница, а и подаци о приходима од имања нису били потпуни. . |

Укупна сума разрезаног бановинског приреза изнела је 164,5 милиона са просечном стопом од 22% према 218,2 милиона са стопом од 24% у претходној години.

Смањеним приходима одговарају смањени расходи, који су били извршени на следеће потребе. Издаци по буџет. из ран. година 28,0 19,6

Служба по зајмовима 33,9 64,4 Оправке и израде зграда и путева 285,5 · 134,4 Канцел. материјал, огрев и осветлење 18,5 24,3 Административно особље 60,7 61,6 Особље бановин. предузећа 8,8 11,2 Матер. расходи банов. предузећа 37,7 36,6 Здравствене потребе | [1356 · 107,9 Народно просвећивање 564. 267 Унапређење пољопр., сточ. и шумарства 99,6 · 59,4 Унапређење тргов., инд., зан. и туризма 16,6 · 9,6 Социјално старање ПАША 11,3 Остали разни и непредв, расходи 30,1 20,0 Преостала готовина. – : - 81,8 77,0

Укупно 9073 · 664,0

С обзиром на неповољне привредне прилике Краљевска је Влада одобравајући бановинске бу-

веза

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 149

џете строго водила рачуна о томе, да се у ово доба сме трошити само за оно што је од неопходне потребе, с тим, да се сви расходи који имају инвестициони карактер одложе до бољих времена. Стога у првом су реду били скраћени расходи по грађевинској струци који се по принципима здраве финансијске политике морају вршити само за рачун било специјалних сретстава, на пр. фондова,

"било за рачун зајмова. У 1982/33 години бановине

су се користиле донекле фондовима, као што су на пр. фондови за грађење путева, док су приходи од зајмова махом били употребљени за отплату раније закључених зајмова. Услед тога на службу по зајмовима је утрошено 64,4 према 33,9 милиона.

С обзиром на ове чињенице није никакво чудо што су расходи на оправку и израду бановинских путева и зграда опали са 285,5 на 134,4 милиона динара. У знатном су смањењу сви издаци, који су намењени за подмирење осталих потреба грађанства као што су народно просвећивање, санитетске потребе, унапређење пољопривреде, сточарства, трговине, индустрије, занат ства и социјално старање. Обраћа на себе пажњу повећање издатака за одржавање канцеларија и то за огрев, осветлење, чишћење и канцеларијски материјал.

М ФОптерећење самоуправним дажбинама

Смањење самоуправних дажбина износи за годину дана 427 милиона од чега на прирезе отпада 258,9 милиона динара.

Кретање појединих врста дажбина у 1982 према 1981 било је ово, у милионима динара:

У 1932

1932 1931 мање у %% Прирези 764,7 1.023,6 29,3 Трошарина 344,1 498,9 31,0 аксе. 299,0 302,1 1,0 Октуп кулука 65,7 76,0 1355 Укупно 1473,6 1.900,6 22,9

По појединим групама самоуправних тела пореско је оптерећење у смањењу и то: код сеоских општина — са 565,4 на 417,9, код варошких општина — са 774,6 на 688,3, код цестовних одбора — са 24,9 на 7,0, код привредних комора са 21,7 на 19,6 и код бановина — са 514 на 340,8

милиона динара. Као што се види оптерећење је

највише попустило код бановинских самоуправа, чије су финансирање јако погодили извесни прописи Закона о изменама и допунама закона о Државној трошарини од 18 априла 1932 године, који одређује нов начин наплате исте у корист државе и бановина и укида наплату трошарине на извесне

"количине ракије и вина, који се продају у сео-

ским и варошким општинама од стране сељака —

"произвођача.

Колико износи просечно оптерећење свима

"самоуправним дажбинама с главе на главу» Код

групе сеоских општина оно је у 1932 години износило 62,84 према 89,66 динара у 1931, а код групе варошких општина — 208,41 према 257,63 динара. Просечно оптерећење за целу земљу износило је 103,96 према 136,43 динара.