Narodno blagostanje
3. март 1934,
Sasvim drugi oblik ima austrijski trgovinski bilans. а .
državama Male Antante: | VOZ SALDO
1932 1933 1932 | 1039 mil. šil. | ЕЛ Čehoslovačka 851 60,4 = = 129,2 — 95,7 Jugoslavija 57,9 56,4 —- 50,1: — 491 Rumunija : 26.4 45,5 == 542 — {,b
Najviše je opao izvoz U Čehoslovačku, u Jugoslaviju. je ostao po prilici isti, a u Rumuniju je porastao Zbog povoljnih kompenzacionih ugovora. Ali izvoz u Rumuniju u odnosu prema onome u ltaliju i Mađarsku ne igra znatniju ulogu.”
јавни "радови "претстављају скоро у свим земљама важан део државног програма. у борби против незапослености, Више није 'спорна основна идеја, да држава мора за време депресије заменити приватну предузимачку иницијативу и дати импулс привреди органи-
Како Немачка финансира јавне радовег
зовањем јавних радова. Међутим они су организовани У
већем обиму само у Америци и Немачкој. Разлог лежи у финансијским тешкоћама, (не се “могу пребродити инфлапијом, што избегавају готово све земље; даље повећањем пореза, али тада се новац одузима од привреде и криза поаштрава, те се спровођењем јавних радова од стране др'жаве на тај начин не добија ништа; и на крају, апелом на тржиште капитала, али зато мора у првом реду "оно бити здраво, што у већини земаља. није случај. Ако држава на њега и апелује, оно се сужава и постаје недовољно и нено_вољно за приватне захтеве. Америка је пошла овим путем. 'Ми смо недавно писали какве астрономске износе она жели да извуче са тржишта капитала. Може се сумњати у тај успех, али у том случају тешко да ће Америка одустати од инфлаторних мера. Тим пре што је главни циљ Рузвел"тове привредне политике опште повећање цена.
Сасвим другим путем је пошла Немачка. Она не може апелирати на тржиште капитала, јер оно зато још није спо'собно. Она намерава јавне радове финансирати из текућих буџетских сретстава, али пошто она зато сада нису довољна и пошто је повећање пореза сада. немогуће, она. се одлучила да оптерети будућа буџетска сретства. Према излагањима Министра финансија износиће то оптерећење према програму за извођење јавних радова 4 милијарде марака. Та he се сума разделити на пет буџетских година. Њој се "додаје и буџетски дефицит из прошлих година у износу од 1,98 милијарди марака, даље додаци које држава даје од пре пола године за оправке кућа и који су процењени за идућу
годину на 500 мил. марака. Министар финансија се нада да ·
Be највећи део ових износа бити покривен из редовних буџетских прихода у идућим годинама, а "остатак да ће се моћи покрити дугорочним зајмом. (Овакав план је услов-
љен знатнијим побољшањем коњунктуре и повољнијим ста- |
њем на тржишту капитала, са чиме рачуна Министар финансија. Међутим потребна сретства за јавне радове се MOрају имати одмах на располагању. Због тога држава даје ·
органима који изводе јавне радове, пре свега Друштву за
"јавне радове, у висини одобрене суме државну гаранцију, |
На основу те гаранције издају органи такозване „менице за набавку посла", које примају банке и остали новчани гваводи. А ако њихова текућа сретства недостају за преузи«мање ових меница, они их могу реесконтовати код. Рајхс“банке. Досад је одобрено за „јавне радове 1,3 милијарди ма· рака. Изгледа да банке до сада нису искоришћавале могућ-
_ности реесконтовања, Само; привидно стоји с тим у супрот- _ звати потребу за сировинама, те ће и производња памука
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 151
ности чињеница, да је менични портфељ Рајхсбанке крајем 1923 г. био већи за 371 мил. марака од онога крајем 1932 г., јер је крајем 1932 год. скоро 400 мил, меница било посебно означено, наиме, као гаранција за девизне позајмице
из иностранства, али је претседник Рајхсбанке д-р Шахт, одмах при наступу своје дужности, прошлог пролећа, те кредите отказао. Тако су те менице могле бити прекњижене на општи менични портфељ.
Ипак је Рајхсбанка, — као и Федерал резерв-борд у Америци, — помогла новчаном тржишту политиком отво= реног тржишта. До краја 1933 r. она је преузела за 260 мил. марака папира са сталном каматом, те је индиректно овај износ помогао финансирању јавних радова, у колико су банке биле у стању овим сретствима да преузму менице за набавку посла.
Немачки начин финансирања јавних радова дакле дели се на две етапе. У првом реду новац се добија одмах краткорочним меничним кредитима на новчаном тржишту, које у случају потребе Рајхсбанка. реесконтује, и друго, накнадним покрићем краткорочних кредита из државних буџетских сретстава, односно, њиховим претварањем у дугорочне дугове апелом на тржиште капитала.
Ако Рајхсбанка буде преоптерећена реесконтом меница постоји опасност инфлације и валутних поремећења. Пошто се то у Немачкој жели избећи, ограничавају се износи за јавне радове, у односу према Америци, на много
мању меру.
па пе Аутаркија присиљава аграр_ не земље да мењају своју привредну структуру. Оне више не могу да продају BH шак својих пољопривредних производа и не преостаје им ништа друго него да се индустријализирају. Стварно је у овим земљама упркос кризе индустријска производња порасла. На то смо ми често пута упозоравали. У већини земаља се ова индустријализација спроводила. без икаквог унапред одређеног плана. Она је препуштена приватној иницијативи, а највише се развијала у оним гранама, у којима су интересенти успели добити нарочите олакшице као: заштитне царине, мање порезе, тарифске олакшице итд. Сасвим супротан начин развитка BHдимо у Русији, где се индустријализација спроводи са једног централног места и по унапред спремљеном плану. Средњим путем, између ова два начина пошла је Турска. Са Русијом има заједничко, општи план за индустријали-
Петогодишњи план у Турској
_зацију земље, који се спроводи са једног, централног ме=
ста. Али с осталим земљама има заједничке основне 0с0бине капиталистичке привреде. Турска држава ће да по-
дигне читав низ индустријских предузећа са којима ће сама
управљати, али ова предузећа бе радити на капиталистичким принципима и у. слободној конкуренцији са приватним. Већ од почетка постојања републике у Турској, држава спроводи планску индустријализацију, али сада, после прве
_ десетогодишњице, она жели да појача процес индустријализације и улогу државе у томе. По примеру Русије и
она је израдила петогодишњи план. -
Тај план предвиђа у првом реду убрзан развитак тек стилне индустрије. још у овој години ће се почети са изградњом двеју великих ткачница и једне велике предионице, које ће прорадити у 1935 или 1936 години. У 1936 Г. ће се почети с изградњом треће велике ткачнице. Ова
"предузећа ће моћи подмирити половину турских потреба
у тканинама. Осим тога се очекује, да ће и приватна ини-
_ цијатива подизати нове фабрике, те се влада нада, да ће
на крају петогодишњег плана Турска моћи покривати све своје потребе у тканинама. (Оснивање ових фабрика ће иза-