Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 186 Бр. 12 ОБАВЕЦШТАЈНА СЛУЖБА ПОЉОПРИВРЕДА — Najveća pivara u Budimpešti zaključila je 1932/33
— Prema izveštaju Međunarodnog poljoprivrednog itistituta u Rimu ozimi usevi u Mađarskoj pretrpeli su znatne Š-lete
— Centralni ured za pšenicu i druge poljoprivredne o izvode u Nemačkoj izdao je naredbu po Kojoj se u vreme od 8 marta do 31 jula dozvoljava izvoz pšenice i pšeničnogz brašna sa pravoim bescarinskogz uvoza. iste količine stočne hrane i kukunuza. Kako bi ova mera, s obzirom na nivo cena pšenice u inostranstvu, pre:stavijala veliko: poskupljenje stočne hrame i ostala bez praktičnog dejstva, to će Ured vlasnicima izvoznih dozviola izdavati obračunske dozvole, koje će glasiti ma 25 mik za svaku izvezeniu fonu pšenice. Ove obračunske dozvole izdavaće se do 31 avgusta 1934, one se mogu prenosti na. druga lica, a upotrebljive su za sva plaćanja Centralnoni uredu.
— Tursko Ministarstvo poljoprivrede izrađuje petogodišnji plan za razvitak poljoprivrede.
—Poljoprivredna komisija francuskog senata bavi se Dpitanjem pomoći proizvođačima stoke čiji je položaj, zbog katasirofalnog pada cena, postao vrlo težak. Predlaže da se poveća taksa za klanje s tim, da se prihod od ovoga viška upotrebi za pomaganje proizvođača: i da. se industrija margarina natera, da 40% upotrebljava stočne masti.
— Austrija je u jesenjoj setvi znatno proširila površinu zasejanu pšenicom.
— Rumunska vlada ustanovila je komesarijat za pšenicu čiji je zadatak da se stara o održavanju ceme. Komesarijat je utvrdio. sledeće cene: 31.000 leja vagon za pšenicu 75 kg. hl. težine i 5% umodice; 20.000 Теја za omu 10%. urodice i 72 Ко. težine; 33.000 leja za onu 3% игофсе 1 78 Ко. težine.
— Austrijsko Ministarstvo poljoprivrede озпоуасе iZVOZnu cemuralu za mlečne proizvode.
— У Приморској бановини је произведено у 1933 год. 27.209 хл. уља.
— Балкански живинарски савез основаће се 25 и 26 ов. м. у Софији приликом конгреса бугарског живинарског савеза у који ће ступити југословенски, бугарски, румунски и мађарски живинари, а циљ му је осигурање јачег извоза у Средњу Европу. | — Пољопривредно оделење приморске бановине поделиће око 200.000 садница и сто литара семена бухача, јер међу пољопривредницима влада за њега врло велики интерес.
— У овогодишњој сезони је продано из бановинског расадника у Дервенти (врбас. бановина) 40.000 садница шљива и јабука.
— На територији Врбаске бановине по подацима Банске управе било је бројно стање стоке и кошница у 1933 г. овако: коња 95.219, магараца 264, мазги 40, говеда 401.928, бивола 135, свиња 223.945, оваца 593.429, коза 126.005, живине 1,233.187 и кошница 53.808 комада.
— Изложба воћа из целе земље одржаће се почетком септембра 0. г. у Сарајеву.
— Пољска је за првих 6 месеци текуће привредне године издала 23.1 мил. злота на име премија за извоз пољопривредних производа.
— Аустријско Министарство пољопривреде предузело је читав низ мера за унапређивање производње раног кромпира.
ИНДУСТРИЈА |
— Između proizvođača stakla u Nemačkoj, Engleskoj, Belgiji, Francuskoj i Čehoslovačkoj vode se pregovori o. stvaranju međunarodnog kartela, koji bi regulisao cene i podelio fižišne sfere,
godinu sa gubitkom od 332.000 penga, prema 150.000 penga u 1931/32. — Osnivanje akcionarskih društava u Jugoslaviji kretalo
se ovako:
broj Nom. giavn. din. 1930 82 271.087.060 1931 43 110.150.000 1932 31 68.900.000 1933 38 82.150.000
Povećanje kapitala. pokazuje ovako kretanje:
broj Nom. glavn. din. 1930 88 351.621.680 1931 56 167.197.301 1932 22 _ 4700.000 1933 21 43.007.500
— Nekoliko izvoznika jaja u Danskoj osnovali su ари ки :a-prepradu suvih i usoljenih jaja, koja se iroše u industriji testa i čokolade.
— Jaritara meseca u bugarskoj industriji bilo je uposleno 54.954 radnika prema 66.442 nadnika ı istom mesecu prošlc godine.
— Muski trgovački pretstavnik iu Stambulu vodi: pregoviore sa turskom: vladom za osnivanje ruskih industrijskih preduzeća u Turskoj. ~
— У нашој држави има 5 фабрика чарапа од вештачке свиле и флора чији капацитет износи 200 хиљ. туцета чарапа годишње, док се потреба цени са 90 хиљ. туцета.
— Према званичним статистичким подацима постоји у Бугарској 448 акционарских друштава која се баве производњом индустријских артикала. Главница ових друштава износи 3.235 мил, лева. Страног капитала је уложено у 60 већих предузећа у износу од 1615 мил. лева.
— Пленарна седница Индустријске коморе у Београду одржаће се 210. м. -
— Највећа по капацитету солана у нашој земљи код Улциња биће крајем априла или почетком месеца маја готова. Ова солана обухвата 841 хектар подељен на 4 испаравајућа поља и 103 басена. Подишњи капацитет ће бити 50.000 тона, а очекује се да ће са 4 остале солане у Пагу, Стону, Креки и Симин Хану моћи потпуно подмирити домаћу потрошњу.
— U Ctvetki se osniva velika tekstilna fabrika, koja će biti smeštena u prostorije bivše električne centrale.
— На подручју Дунавске бановине постоје 344 индустријска предузећа са капиталом од 220 мил. динара а упослују 34.435 радника.
— „југословенска пошта“ јавља да се подиже талијанским капиталом велика пилана у Сибињу код Бос. Брода.
НОВЧАРСТВО _
— Ктефшн огске рођортугедпе banke poveća su se u prošloj godini za 552 mil. drahmi, dok je ПЕР и 1932 ргета 1931 iznosilo. 316. mi. draBmii.
— Bilansna suma Ара аза алате banke u Londonu, koja je znatno angažovana ma kontinentu, pokazuje i u prošloj godini veliku kontrakciju: 3.98 prema 4.65 krajem 1932 i 9.69 mil. funti sterl. krajem 1931. Depoziti iznose 510.000, invesficije 700.000 funti sterl., krediti su povećani na 7.24, od čega 1.16 mil. funti sterl, otpada na, moratorijalne kredite.
— Новчане пошиљке наших исељеника су износиле прошле године 122 мил. динара, према 206 мил. у 1932 год. и 573 мил, дин, у 1931 години,
У