Narodno blagostanje

17 март 1934.

janje agrarne proizvodnje. Pomoću zajma Društva naroda i vlastitih sretstava preduzeti su veliki melioracioni radovi u Maćedoniji i drugim krajevima. Kulturna površina znatno je uvećana. Zbog povoline konjunkture najviše se sadio duvan. тек od početka krize površina pod duvanom biva postepeno smanjivana u korist povećanja one pod pšenicom. Zaštitna politika znatno ubrzava razvoj u ovome pravCu. Prošle godine, međutim, izvanredno. povoline klimatske prihike doprinele su, da je Grčka imala odličnu žetvu. Dok je 1929 uvoz pšenice i brašna iznosio 2/3 ukupne unutrašnje potrebe, dotle je 1933 uvoz bio 460.000, a domaća proizvodnja 700.000 tona. Prema grčkoj statistici izlazi, da se za poslednje dve godine prema proseku raniiih godina potrošnja pšenice uvećala za 200.000 tona. .

U ovoj godini Grčka je nastavila sa proširenjem роугšine pod pešnicom. U tu svrhu grčka polioprivredna banka daje proizvođačima specijalne kredite čiji se iznos stalno povećava. Povećanje površine pod pšenicom na račun potrošača, koji su prinuđeni da plaćaju više cene, doprinelo je priličnom poboljišanju trgovinskog bilansa.

Za našu zemlju povećanje proizvodnje pšenice u Grčkoj ne preistavlja nikakvu neposrednu štetu. Ali ono ipak znači gubitak jednog tržišta, koje se u pogledu snabdevanja pšenicom moglo preorijentisati i na uvoz iz naše zemlje. U mnogo većoj meri naša zemlia može da bude pogođena ako se Grčka posle pšenice odluči za unapređivanje vlastite proizvodnje stoke, koja takođe igra značajnu ulogu u grčkom uvozu.

„вене И смо често писали о основНемачко - мађарски Tpro- HMM принципима садашње тр-

вински уговор говинске политике. Свака земља жели да увози само оно што сама не може да производи и то на тај начин, да за ове. количине добије што веће концесије за свој извоз. То захтева стварање монопола и централних уреда за увоз, који омогућују регулисавање увоза и његову преоријентацију на земље, које су вољне да приме и извоз из дотичних држава. Практично ова преоријентација увоза изазива велике тешкоће. Често једна земља у другој има изгледа за пласирање, али ова не располаже производима, које прва хоће да увози. Најновији развитак трговинске политике иде за тим, да у таквим случајевима. производњу обеју земаља прилагоди у смислу омогућавања размене. Интересантан пример за ово јесте немачко-мађарски уговор од 20 фебурара.

Преговори за закључење овог уговора датирају још од прошле године, када је фон Папен посетио Будимпешту. Том приликом он је изјавио, да ће увозна потреба Немачке за највећи део мађарских извозних производа, као што су жито, стока и сточарски производи, стално опадати. Али ће Немачка још дуго имати потребу за увозом сточне хране и уљаног семења па је стога препоручљиво да се мабарска пољопривреда преоријентише на ове производе. Са мађарске стране постављена су три питања: 1) одакле ће се добити капитал неопходан за преоријентацију; 2) ко гарантује да ће се за нове производе наћи купци и 3) ко гарантује да ће произвођачи при томе добити рентабилне цене. Сва ова питања нашла су извесна решења у садашњем уговору. Мађарска ће да спроведе делимичну преоријентацију свога аграра на производњу ланеног семења а Немачка се обавезала да у првој години преузме сав принос са 60.000 јут. Ова количина наредне године пење се на 100:000

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 185

јутара. Немачка се такође обавезала да ће за преузете ко-

личине платити цене, које ће бити веће од оних лондонских.

"На тај начин, уговор је присилио Мађарску да приступи

извођењу планирања у области пољопривреде. У уговору су се обе земље обавезале на знатне трго-

"винско-политичке концесије. Немачка пе увести из Мађар-

ске: 500.000 кв. пшенице, 500.000 кв. кукуруза, 250.000 кв. јечма, 30.000 кв. свињског меса, 60.000 кв. свињске масти, 15.000 кв. сланине и 6.000 ком. говеда, док је Мађарска снизила царине на читав низ немачких производа, нарочито хемијских, затим на машине, моторе, текстилије, хартију, израда од коже и т. д. Смањење царина износи просечно 20 до 30%, а за извесне производе иде и до 75%. Докле иду ове концесије најбоље показује чињеница, што се очекује повећање узајамног робног промета на 100 мил. мк, а то је према 1933 троструко више.

lamama === |] članku O prošlosti i buduč· Pred hiperprodukcijom ku- nosti kukuruza (br. 34 iz 1933)

Китита rekli smo: „Izgleda пат da se sa kukuruzom počinje ista igra kao i sa pšenicom. Nije isključeno da se uskoro mora računati sa uslovima, koji će neizbežno voditi smanjivanju zasejanih površina”. Ova situacija već ie sada nastupila i to iz dva razloga. Prvi leži u ograničavanju stočarske proizvodnje, a drugi u proširenju тазејашћ роугпа роједнић хетаја пуогтса.

aa леннреана mr rerum

Sjedinjene Američke države, u cilju stabilizacije cene svinja, smanjile su produkciju za 6 mil. kom., zbog čega će se znatno morati da smanji i potrošnja kukuruza. Prvobitno se pomišljalo da se plan stabilizacije cena proširi i na kukuruz, ali s ovim ide vrlo teško i nema izgleda da će se nešto moći učiniti. Sada je problem šta će se učiniti s Ovim novim Viškom. Smatra se kao najverovatnije da će se pokušati sa povećavanjem izvoza pri čemu će Argentina i dunavske zemlje dobiti novog konkurenta. Pored Amerike smanjivanje produkcije svinja i živine, pod pritiskom hiperprodukcije, vrši se Sve više i u drugim zemliama. Danska je smanjila proizvodnju svinja, Holandija živine itd. Na drugoj strani, uvozničke zemlje, ulazeći sve dublje u autarkiju, nastoje da obezbede vlastitu proizvodnju kukuruza kako bi se oslobodile uvoza. U ovu grupu zemalja spada i Nemačka. Pre kratkog vremena iedna posebna komisija pri Ministarstvu ishrane i poljoprivrede proučila |e dosadanje rezultate gajenja kukuruza i došla do zaključka da u izvesnim krajevima postoje sasvim zadovoljavajući klimatski i terenski uslovi. Na osnovu ovoga Ministarstvo će preko Staleža za ishranu nastojati da se kultura kukuruza uvede na Svima pogodnim zemljištima. Od ovog nemačkog pokušaja, koji je tek u začetku, mnogo je važnije znatno povećavanje proizvodnje u holandskim kolonijama, koje su, kao potpisnice Čedbornova plana o redukciji proizvodnje šećera, oslobodile velike površine na kojima će gajiti kukuruz. Na taj način Holandija će svoje tržište rezervisati prvenstveno Za UVOZ iz svojih kolonija i to u toliko pre, jer je i ona, posle Engleske i Francuske, počela da izgrađuje novu imperijalnu ekonomsku politiku. Holandsko tržište pre krize apsorbovalo je 1.6, a u vreme krize 1.2 mil. tona kukuruza godišnje. Sadanji plan Holandije teži da snabdevanje zemlje kukuruzom preotijentiše na svoje kolonije. Prema tome, hiperprodukcija kukuruza postaje činjenicom sa kojom treba da računamo u najskorije vreme.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д. :: ПРЕЂЕ 5:

Е. Сром г со. :

а вввосивававанвававанданавнинапининиинннинилнацинамвнлккина

аи атити та а атаа пат a ar a Ba e e S а а u ee Blera пи ита и јаје ата ејеји ајатијаји Теје пјаанјаијајијијијкјеја та аи јаукјајајаија кин сними ни нијан ни нчазнанеаннаан рат мл та пи

Кнез Ули флота 32.

иннннџпвинпилнинпнимиицоигишиша измовпдлининниманчванинннкининвинининнннии

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАНИЈА БЕОГРАД ЉЗАТРЕЉ

Вериславићења 7.

аваннипиинвиинвнње