Narodno blagostanje

Страна 184

J O У

svega zajedničkih organa — korporacija). da se staraju o ekonomskom i socijalnom miru. Iz toga izlazi da radnički sudovi intervenišu samo u izuzetnim slučajevima.

Ako sa ove tačke gledišta ispitujemo izveštaj o talijanskom radničkom sudstvu, onda je razumljivo zašto ovaj odlučno podvlači činjenicu, da se korporativno. uređenje pokazalo upotrebljivo. Od 1926 god. pred radničke sudove došlo |e samo 36 spornih slučajeva u kojima se radilo o kolektivnim ugovorima. Naprotiv, sudovi su raspravili 136.000 slučaieva odnosno interpretacije kolektivnih radnih ugovora i radničkog zakonodavstva. Ovi pojedinačni sukobi svakako nisu važni sa nacionalno-ekonomskog gledišta, već samo sukobi u pogledu Коlektivnih ugovora, kojih je bilo samo 36 od kojih je 17 likvidirano međusobno bez upoirebe sudova. Ovaj broj se gubi pred ukupnim brojem kolektivnih ugovora zaključenih od aprila 1926, kojih je bilo 11.000.

Ipak potrebno je učiniti izvesne primedbe na izlaganja o dobrom funkcionisanju korporativnog uređenja. Država .nije intervenisala samo u 36 slučajeva, već u znafno većem Droju kolektivnih ugovora. Uredba o radničkim sudovima primorava stranke da pre obraćanja na ove zatraže posredovanje Ministarsiva za korporacije, koje je od 1927 do 1933 posredovalo u 497 kolektivnih ugovora među kojima se nalaze najvažniji. Prema tome, u održavanju socijalnog mira država je imala najviše učešća.

пе Законска с девалвација чехословачке круне, за 16.66% ранијег паритета, извршена средином фебруара 0. г. долази до изражаја у стању Чехословачке Народне банке тек крајем фебруара. Ако упоредимо стање банчино од 28 фебруара са оним од 23 фебруара добијамо следећу слику:

Чехословачка Народна банка после девалвације

о

23 фебр. 28 фебр. разлика

Актива - у милионима Ku, Злато 1.705 2.668 + 963 Девизе 587 78 — 508 Есконт 896 774 — 122 Ломбард 439 497 SE 90 Државни дуг 2.582 2.149 — 432 Разна акитва 369 431 + 68

Пасива Главница 405 405 Фондови 47 47 Оптицај новчаница 5.381 5.523 = 142 Обавезе по виђењу · 603 443 — 159 Разна пасива 371 464 | |“ 03 Збир 6.808 6,884 = 16 Процентуално покриће 38.3% 44.1% + 6.4%

Видимо дакле, да су злато као и девизе чехословачке Народне банке после девалвације валоризиране: вредност влата је повећана за 963 милиона, док је она девиза смањена. за 508 милиона кч. Ово смањење је последица чињенице, да је приликом девалвације мењан и закон о Народној банци, и то на тај начин, да улази у подлогу само злато (а не више и девизе) а минимална процентална граница покрића утврђена је на 25%. Смањење девизног стока долази од тога, што је овај претворен у злато. То је чехословачка Народна банка урадила већ у току 1933 године, постепено, али је ово злато увек водила преко рачуна девиза. У злато HHCy претворене само оне девизе, које су потребне као девизна резерва за текуће трансакције с иностранством. Овом валоризацијом постигнута је по књигама банчиним

· ванредна добит од 432 милиона кч. Као што је то био

случај у Америци (где је држава зарадила на валоризацији злата новчаничних банака око 2.5 милијарде долара) па и

НАРОДЕО БЈ ЛАРОСТАЊЕ 0 __Бр; 15

код нас приликом законске O динара y- лето 1931 године, тако је и у Чехословачкој ова добит ишла у корист државе. Као што је то код нас био случај пре две и по године, тако је и чехословачка држава употребила ову ванредну добит за смањење њеног задужења код Народне банке. Из горње таблице видимо да је крајем фебруара о. г. стварно државни дуг смањен за 432 на 2149 милиона. Код других позиција Народне банке извођење девалвације круне није оставила никакве трагове.

Али је необично важна промена прописа о покрићу. Смањењем њене доње границе на 25% и валоризацијом злата, поред осталог је у необичној мери повећан кредитни потенцијал Народне банке, Узимајући у обзир данашње стање, она има могућност, да повећа оптицај новчаница од садашњих 5.5 милијади на 105 милијарди а да се покриће

„смањи на 25%. Узимајући у обзир и обавезе по виђењу,

које достижу данас 443 милиона, располаже чехословачка Народна банка са резервом за повећање кредитног волумена помолу проширења оптицаја од око 4.6 милијарди Кч., пошто је покриће данас за 19.7% изнад законске границе.

Dejstvo privredne krize u Grској ове о зе пе5то достје по u ostalim zemljama, ali u mnogo oštrijem obliku. Naročito se kriza počela osećati kada je pre'stao priliv повела iseljenika, onaj od turizma, a prihod trgovačke miorcanice bivao sve manji. Izvoz, koji uglavnom sačinjavaju četiri potrošna dobra (duvan, grožđe, maslinovo ulje x vino), ne samo što je opadao po težini, nego još više po vrednosti. Pad cena životnih namirnica i sirovina, koje čine više od polovine uvoza, ublažio je donekle dejstvo opadanja izvoza i uticao na smanjenje deficita trgovinskog bilansa. Međutim, delicit se nije mogao ukloniti, a na drugoj strani sretstva za njegovoO pokriće u platnom bilansu bivala su sve ograničenija. Zbog toga je Grčka morala nastojati da aktivira svoi trgovinski bilans.

Grčka na putu aufarkije

Prvo se pokušalo sa podržavanjem cene jHkorintskog grožđa i duvana pomoću javnih srefstaVva, ali ova akcija nije uspela.· Kako se nije moglo postići povećanje izvoza, to se pri-. stupilo smanjivanju uvoza, koji se najvećim delom sastoji iz životnih namirnica, koje se u Grčkoj ranije nisu proizvodile. 20% ovoga uvoza otpadalo je na žitarice, uglavhom na pšenicu i pšenično brašno. Prema tome, smanjivanje uvoza moralo se početi u oblasti životnih namirnica. To je preipostavljalo, povećanje domaće proizvodnje, zbog čega je i Grčka pristupila povećanju carina i kontingentiranju uvoza. S druge. strane depresijacija drahme trebala je da sačuva, eventualno i poveća izvoz.

Na ovim osnovama Grčka je počela da vodi novu O. nomsku politiku. Sa drugim zemljama zaključivani su klirinški i kompenzacioni sporazumi, kojima je postizavano delimično povećanje izvoza i uravnofeženje trgovinskog bilansa. U zemlji pak počelo se sa vođenjem politike samosnabdevania. C rezultatima ove politike u oblasti industrijalizacije pisali smo u br. 43 (1933). Još značajniji uspesi postignuli su ha polju samosnabdevanja životnim namirnicama, naročito kod žitarica.

Zbog hiperprodukcije i niskih cena duvana Grčka je nastojala da jedan deo površine pod duvanom upotrebi za proširenje površine pod pšenicom. U cilju unapređivanja domaće proizvodnje pšenice na uvoz je uvedena visoka carina i proizvođačima garantovana rentabilna cena, koju je plaćala Državna komisija za kupovinu žita. Svakako, tehničke mogućnosti za znatno proširenje površine pod pšenicom postojale su već ranije. Posle rata, kada je Grčka stajala pred problemom kolonizacije velikog broja svojih izbeglica iz Male Azije, postojale su mogućnosti da se ovi korisno upotrebe za proširenje i razvi-