Narodno blagostanje
у
7. април 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 227
OD KARTELA DO KORPORACIJA (STALEŽA)
(Prvi članak)
Капе! до svetshe privredne depresije
1 Зја је Бате = 1 Preduslovi za stvaranje h riela; — IIT Karleli i hriza., — 1V Kartel i država.
1 Šta je kartel? Postanak i razvitak moderne industrije zavisi od
količine raspoloživog i uloženog kapitala i zarade koju” on ima u izgledu. Kapital traži, da mu je zarada OSi- ·
gurana. To osiguranje ima izvesnih granica. U prvom redu industrija ima za svoje proizvode određene сеоgrafske granice tržišta. Zatim, i u fim granicama jedno industrijsko preduzeće ima svoje protivnike, konkurente u sličnom drugom preduzeću. Pitanje tražnje vrlo je elastično, zavisno od kupovne snage potrošača. Na proizvodnju utiču konjunkturna kolebanja, koja često puta izazivlju zastoj. Ovakve i slične pojave nameću potrebu za svesno uklanjanje svih tih prepreka. Zato su se počele obrazovati razne vrste organizacija, među njima i karteli. -
Definicija kartela mogla bi biti vrlo široka. Svaka privredna grana ima mnoge zajedničke interese prema drugim privrednim granama, prema potrošačima „i
prema državi. Često pretstavnici iedne privredne огапе |
sklapaju sporazume za odbranu zajedničkih interesa. Svaki takav dogovor ili sporazum je heka vrsta каг-
tela. Naiširi pojam kartela i jest sporazum. Međutim, ·
sporazuma može biti raznih vrsta. Kako se privreda i njene potrebe razvijaju tako.i vrste sporazuma, каткеја, розтајц гахпе 1 тепјаји Тогте. Prvobitnim kartelom utanačavali su se razni uslovi prodaje. Industrijalci su se zajednički branili od trgovaca i ostalih posrednika između njih i potrošača. Taj odbranbeni karakter uslovnog kartela rodio je kartel cena, najrašireniju vrstu kartela. Između kartela cena i modernog sindikata ili pula, najsavršenije forme kartela, postoji Vclika razlika. Kartel cena određuje minimalne cene po kojima se kartelisani proizvodi smeju prodavati, dok kod pula sva preduzeća, mijegovi članovi, imaju zajedničke prodavaone a fime i zajedničke cene. Kod svih vrsta kartela zajedničko je, da preduzeća.· zadržavaju svoju samostalnost u pogledu vlasništva: Kartelom se utanačavaju uslovi prodaje uopšte, dele tržišta na ге-
jone, određuju zajedničke prodajne cenč, reguliše zajed-.
nička proizvodnja itd., prema vrsti kartela.
“Sve te vrste imaju zajedničku i tu osobinu, da niže”
forme ograničavaju, a više uklanjaju međusobnu konku-
renciju, što je moguće samo onda, ako, se osvoji mon0-
polistički položaj na tržištu. To je krajnji cilj kartela.
Prema tome najkraća i najjasnija definicija kartela bi.
bila ova: Kartel je sporazum između više samostalnih
preduzeća iste privredne grane ZA. ograničavanje ili—
uklanjanje međusobne konkurencije.
IL. Preduslovi za stvaranje kartela.
| Preduslovi za stvaranje kartela su zavisni '94 5реcijalnosti. privrede. i pojedinih privrednih grana ·svake”
zemlje. Kartelisanje se najlakše sprovodi kođ onih industrija, koje se bave proizvodnjom sirovina naročite
važnosti na pr. uglja, željeza, petroleuma, cementa itd. ·
U koliko ije broj konkurenata u izvesnoj privrednoj grani
- konkurenata lakše.
jem prošlog stoleća počeo se
· mačkoj industriji прпо Бгој роуесауао ovako: · 8::1885: 00; 1890: 210; 1900: 300; 1911:
_„дитесе да spase, „među jačih i slabijih postaju veće, borba za opstanak
| veći, u toliko je proces kartelisanja teži. То isto vredi
za one privredne grane, kod kojih su proizvodi kvali-
(апупо različiti ili individualno raznovrsni, ili ako su podvrgnuti čestim promenama ukusa, mode itd.
_— Prvi preduslov za obrazovanje modernog kartela je koncentracija proizvodnje, jer time broj preduzeća postaje sve manji, pa i mogućnosti sporazuma između Dalje na sporazum konkurentskih
preduzeća utiču i banke. Često puta je jedna banka svo|im kapitalom direktno angažovana u Više konkurentskih preduzeća. Poraz iednih, a pobeda drugih dužnika njoj donosi sigurnu štetu. Težnja banaka je morala biti najpre skraćivanje, a onda onemogućavanje konkurentske borbe. Koncentracija banaka, a naročito pojava finansijskog kapilata, ubrzali su ioš više proces kartelisanja. Sem toga zaštitne carine su u prvom redu uklanjale inostranu konkurenciju i omogućile najpuniji razvitak domaće privrede. Time su one još više UDT-
zale proces koncentracije industrije i stvorile najbitnije preduslove za 'kartelisanje. Može se slobodno reći,
da pojava modernog kartela pada u doba zaštitne politike. o. Kartel se dakle. pojavio na višem stupnju razvitka privrede i iz preduslova, koji su пасош па tu sasavršeniju formu organizacije privrede. O. MMI. Kartelii kriza.
Tendencija za ograničavanje i uklanjanje slobodne konkurencije pojavila se u modernoj privredi, već sedamdesetih godina prošloga stoleća. Prvi moderni kartel osnovan |e 1872. god. u Americi u rafineriji petroleuma. Dalji razvoj obrazovanja kartela u pojedinini zemljama Evrope išao |e gOtovo neopaženo. Tek kra{ače osećati uticaj kartela na ograničavanje slobodne konkurencije. Porast kartela početkom ovog stoleća, do rata i posle rata išao ie nesmetano i stalno sve jačim tempom. Тако зе ц пе1875: 600; 1922: 1000: 1925: 1500; 1930: 2.500. |. Značaj kartela povećao se tek za угете krize, kada se i proces kartelisanja usled sve jačih autarki-
· stičkih tendencija počeo vršiti još ubrzanijim tempom. ·!Za vreme poleta ima uslova za razvoj najnezdravijih
preduzeća. Razlika između slabijih i savršenijih sasto-
- {ala se samo u visini stope profita, ali je imalo mesta
za život i jednima i drugima. Prodđajne cene.su Odre-
· Фуапе од preduzeća koja proizvode pod najgorim uslovima. Proizvođači su i bez sporazuma sačinjavali neku
celimu. Za vreme depresije naprotiv, nastoji svako ргеšto se spasti da. Suprotnosti iz-
Dezobzirnija, mnoga preduzeća propadaju, a kartel za preostala postaje nužnost „čedo krize”. U poletu, kada je tražnja veća od ponude, cene podižu i trgovci i SVi ostali špekulanti, jer računaju sa njihovim daljim porastom. U depresiji naprotiv, kad je ponuda veća od