Narodno blagostanje
~
" 21, април 1934.
)D КАКТЕРА Ро Ки
a: (Drugi,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 259
__A
ДА)
LA
poslednji članak)
1 Antarbija favorizira razviće karfela.. = 1 Dosadanji oblici prinadnih Podela, _ JMUJ |J Comu se ____-зазјој: зјаје2 7 — Ту Sfaleška organizacija proizvodnje i prodaje jaja пи Метасћој.
1 Adiavkija favorizira razviće kafiela U prošlom članku smo proučavali “evoluciju funkcije kartela. Njegov-glavni cili je 510. и-росе и uticanje na cene, zatim racionaliziranje i regulisanje proizvodnje. Dalje smo podvukli da ić sposobnost kartela. za izvođenje tih zadataka bio glavni uzrok, što ići država prome-
nila svoje neprijatelisko držanje prema njemu. Koja-dr-
žava smatra da se ne može izići iZ krize bez regulisanja proizvodnje, prihvata kartel kao: najbol |e sredstvo -2а to. "Tako: kartel polako prestaje biti ozloglašeno sredstvo „eksploatisanja potrošača” i postaje jedi oruđeni ekonomske politike. Na-londonskoj.ekonomskoj i monetar– noj konferenciji istaknuto je, da; su međunarodni. karteli oruđe za suzbijanje međunarodne privredne depresije.
Autasiia |e naročito oprala | nju (VOS ledi _Nita:ne postoji za sve privredne grane, već samo Za iti
~ == Si о x 47 O 5 5 == 22 IJ | | | | те 4 –
šta. Autarkija, znači dalekosežno inešanje države u pro- ОМ Пе Ту | sport i tr Ovinu (a пе 1 ха роАизфтји, Бапкагзфуо, transport ı 150 р
"орпутеди).:
izvodnju. Po leži i njenoj pritodi, ona nameće potrebu preorijentacije proizvodnje, a.to se može izvoditi po
jednom planu, koji samo, država može da stvara. Rđavo · iskustvo sa birokratijom navelo:je državu da.okrene po~, glede ika kartehu. Po sebi se razume да зе (о оде 12ме-, |
МЕ
sti samo pomoću prinudnih kartela.
IL Dosadanji oblici prinadaih kartela,
· Pod prinudnim kartelom razume se onaj, koji zakon nameće svima poduzećima jedne privredne grane. Kod ugovornih kartela preduzeća postupaju slobodnom odlukom, dok se kod prinudnih sva moraju učlaniti. Što se tiče obima takvog kartela, mogućno je ili da ga država određuje ili da to ostavi zainteresovanima. |
· Prinadni karteli su bili poznati i raniie. U Italiji |oš pre fašizma postojao, je prinudni kartel za sumpof,.
žižice i mermer. Godine 1932 donesen je zakon o ptinudnim kartelima po kojima država ima prava ти] ra takve kartele u roku od 5 godina, kad 70% p
nika ili proizvođača 85% ртодиксце бдпозног artikla to: zatraže. | u Nemačkoj postoji odavno prinudni kartel. ~
Тако još pre rata je bio.jedan za ugali, jedan za kali. Oba su smatrana kao prethodni stadium za socijalizira-
nje. U kritičnim godinama 1031—1933 pojavljuje se či-
tav niz prinudnih kartela, od kojih |
e najpoznatiji ona
de u ravnotežu ponudu i tražnju. U Engleskoj postoji prinudni kartel za rudnike uglja. 0 Sve su to bile mere ad hoc u cilju pomaganja pojedinim privrednim granama. Od sistematskog izvođenja prinudnog kartelirania u cilju suzbijanja privredne depresije treba ma prvom ·mestu istaći Niru u Severnoameričkim državama i 2k0 tu mema nigde imena kartel, i ako je to sve samo u početku. Као 50 је našim čitaocima poznato, to zakonodavstvo daje prava vladi da vrši pritisak na preduzeća pojedinih privrednih grana radi
| 5 za brodarstvo na Elbi, koji je шпао ха тадајак да доуе-
_pristupa organizaciji zvanoj „code”, a koja u stvari nije
ništa drugo nego jedan kartelni ugovoT. U pogledu пје-
gove sadržine, zakon ostavlja veliku slobodu organiza-
ciji, ali ipak država daje glavne instrukcije, kao na pri-
mir: ваттајна падаси, тако тај то vreme rada i 272nice podizanja cena. Naročito je interesantno istaći da
p а – је Amerika bila. iedina od velikih industrijskih država,
'koja je-imala: pre toga režim potpune zabrane kartela i
tresta. U svojoj poslanici od Nove godine kazao je Ruzvelt.da.on,Niru ne smatra kao prolaznu metru, već kao nov.privredni sistem. Mogućno je, dakle, da Amerika ode dalje na ovome putu i da prinudne kartele upotrebi kao
· sredstvo za regulisanje celokupne proizvodnje u zemlji. Zakon, kao što smo pomenuli, još uvek je prilično: blag, on ne daje pretsedniku potpuno pravo prinude. Zatim
Ali se u: Nemačkoj i Italiji razvijaju organizacije u
obliku prinudnih kartela, koje se inače nazivaju stale-
Škim ili korporativnim. пе 20 НЕ О сети se sastoji stalež?
Stalež je jedna vrsta organizacije sviju poduzeća jedne privredne grane. Staleška organizacija privrede stavlja se na suprot klasnoj; "kod koje se u privredi деlujuća lica organizuju po klasama: poduzetnici, radnici, nameštenici itd. Kod staleža se sva lica jedne privredne
· втапе ili grupe, bez obzira na njihov klasni položaj, ve"гаји u jednu organizaciju. Pri tome se prirodno pojav-
ljuju teškoće razgraničenja pojedinih privrednih grana. 'Tir:su mogućni razni putevi. Italija se na primer drži tradicionalne: podele privrednih grana ma: poljoprivredu, industriju, trgovinu, Dankarstvo, transport itd. Nemačka, koliko se iz dosadanjih mera: može da Vidi,
ита ха kriterijum razgraničenja konačni cilj pro·
izvodnije; na primer snabdevanje naroda životnim namirnicama. Prema tome u Nemačkoj nema poljoptiv-
„rednog staležay Već postoji.stalež zemaljske ishrane, koji obuhvata ne samo proizvodnju već i trgovinu životnim · namirnicama. Glavno je, kao što rekosmo, da se ništle „ranije horizontalne klasne organizacije :(istina i u Italiji "(о važi sa izvesnim ograničenjem, lu njoj postoji organizacija poslodavaca i radnika pod imenom.sindikata,
ali na višem.stepenu ili u korporacijama, koje su organizacije pojedinih privrednih grana, ulaze poslodavci i radnici u jednu organizaciju). Prema tone staleška organizacija narodme privrede pruža sliku jednog velikog broja piramida. Na najnižem stepenu se nalaze sva poduzeća u zemlji iste privredne grane. Na višem stupnju
___su' sreske organizacije, uvek |edne iste proizvodne gra-
ne; a vrhovi prestavljaju zastupstva pojedinih privrednih
ге