Narodno blagostanje
||
Страна 260
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 17
grana za celu zemlju i to kako radnika tako i poslodavaca. Na svima piramidama zajedno nalazi se staleški parlament (u Italiji nacionalno veće korporacija).
U pravnom pogledu je karakterističan. znak stale ·
га primuda orgamizacije. Stalež je zakonski zastupnik . njegovih interesa me samo ekonomski već i kulturno ı
socijalno. Bitno je odnos između staleža i države. Postoji veliki broj teorila o zadacima staleža i razgraničenja iz-
među njega i države. Interesantan je spor oko toga, dali
staleži imaju vlast iz sopstvenog suvereniteta ili ga do-
· Dijaju od države. Ali u svakom slučaju država ima vr.
hovni nadzot nad staležima, ona se stara za harmoničan rad staleža u interesu zajednice. Tu freba da prestane intervencija države. Svi se teoretičari slažu u tome, da treba da se ostavi autonomija staležima u ekonomskom pogledu, da bi se izbegla opasnost državne birokratije.
Upoređujući stalež sa kartelom, naći ćemo pre svega da je prvi mnogo opsežniji od drugoga. Kartel je organizacija preduzeća koja konkurišu među sobom, a stalež poslodavaca i radnika. Dalje zadaci staleža idu i preko privrednog cilja. Ali u privrednom pogledu zadaci jedne i druge organizacije su vrlo slični. Radi se 0 regulisanju proizvodnje i cena. To je Musolini objavio za glavni zadatak korporacija, kad je prošle jeseni doneo zakon o korporacijama. Isto je to kazao i ministar poljoprivrede Dare u Nemačkoj prilikom organizacije zemaliskog staleža ishrane. On je kazao. čak, da se i poljoprivreda ima da organizuje u kartele u medrima staleža, kao što to industrija odavno radi, ali za razliku u korist poljoprivrede, jer je Stalež zemaljske ishrane javno-pravne prirode. Prema tome stalež možemo označiti kao jednu vrstu kartela a stalešku organizaciju, organizaciiu cele privrede u prinudne kartele. To se može sve lepo da posmatra na organizaciji јаjarskog staleža u Nemačkoj.
IV Staleška organizacija proizvodnje i prodaje jaja s Nemačkoj
Nemačka se deli u 15 okruga. U svakome se, prema potrebi, otvaraju mesne pribirnice, kojima se liferuје celokupna proizvodnja — u koliko je ne troše sami proizvođači. Izvesni izuzeci su predviđeni za velike јаjarske farme. Pribirnica ima da se brine da se jaja standardiziraju i uredno pakuju. Loša roba vraća se proizvođaču. Pribirnica predaje jaja trgovini. Prvo se podmiruje potreba okruga, a ostatak se sprovodi Zemaljskoj centrali za unovčenje jaja u Berlinu. Ona ima za zadatak da uravnotežava proizvodnju i potrošnju između pojedinih okruga. Jaja treba najkraćim putem, sa najmanje troškova, da se sprovode potrošaču. Celokupnu manipulaciju kontrolišu komesari, koje centrala postavlja za svaki okrug uz odobrenje Staleža zemaljske ishrane. Pored kontrole mesnih pribitnica komesar ima za dužnost da utvrđuje cene, kako prijemne tako i. prodajne, i to kroz sve stepene od proizvođača do potrošača. Povrede propisa o cenama strogo se kazhe.
Odnos ove organizicije prema Zemaljskom staležu ishrane i prema državi je sledeći: Zemaljski stalež ishrane ima za zadatak da dovoljno snabde nemački narod životnim namirnicama. On to izvodi autonomno, država ima pravo kontrole i svakodobnu intervenciju. Zemaljski stalež ishrane sastoji se iz nekoliko podorganizacija, kao na primer žita, masnoće, uljanih plodova, vune itd. Svuda su isti principi — kao kod jajarske organizacije. Svuda postoji jedna centrala, koja ima za zadatak da reguliše proizvodnju, trgovinu, potrošnju, cene itd. za dolični proizvod. Žemaliski stalež ishrane ima. pravo kontrole, a izvođenje ima podorganizacija. Centrala određuje gde će se olvoriti mesne pribirnice i okružne institucije, zatim imenuje vođe tih organizacija — uz odobrenje Zemaljskog sfaleža ishrane.
kci
Iz svega ovoga izlazi da stalež ima jedno preimućstvo nad kartelom, naime kod njega nema aufsajdera; svi moraju biti u organizaciji. Dalje on ima za sada mogućnost da pitem zakonske intervencije ukloni sve opasnosti, na koje nailazi. U slučaju neslaganja među članovima kartel se raspada, što nije slučaj kod staleža. Opasnost od birokratije suzbija se za sada propisom da se za! šela pribirnica i okružnoe komesara imaju da postavljaju ljudi koji su dotle bili zaposleni u toj grani i imaju dovoljno stručnoga znanja. Dalje komesari, šefovi pribirnica trebaiu da budu stalno u kontaktu sa producentima, trgovcima na malo i potrošačima. Iskustvo će pokazati u koliko će se u tome uspeti.)
1) Ovih dana nam je došlo do ruku predavanje Dr. Šustera, bivšeg čehoslovačkog ministra Wgovine, održano u Pragu pod naslovom „Karteli kao ćelije planske mprivrede”. Već se po naslovu vidi, da Je predavač stao na gledište, koje mi zastupamo već duže vremena, naime: da je oruđe planske privrede u glavnome jedna organizacija, koja je veoma sliСпа kartelu i koja ima 80% elemenfa kartelske organizacije. Ministar Šuster govori u glavnom o Nemačkoi, ali veli, da se taj sistem širi i u drugim zemliama. On veli dalje da svaka od 12 grupa, odnosno staleža, koje predviđa nemačko staleško zakonodavstvo, nije ništa drugo do jedan prinudni kartel. Sa.. obrazno našem tvrđenju u današnjem članku veli i on, da kod OVOZ sistema nema autfsajdera. I najzad, što je nainteresantnije, i on staje na gledište, na kome stojimo i mi, da se naconalnoekonomsko dejstvo sistema planske privrede u Nemačkoj ne može unapred da oceni. Interesan:no je još, da čehoslovački ministar polioprivrede Dr. Hodža i vođ agraraca, inače veliki pristalica planske privrede, kartelsku organizaciju češke poljoprivrede smatra za ideal i radi na njezinom ostvarenju, jer smatta da je samo tako mogućno, da se 200.000 ha suviše obrađene zemlje šećernom repom i pšenicom, prevedu u kulturu industrijskih biljaka, a specijalno tekstilnih i uljanih.
Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,
Анг кар Гое ФСЈ ЊЕ сиве ва WZ ПЕрраиниња Ке ди та» уеаа сФилијал У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.
Према улоте на штедњу по најповољнејој камати. Врши све банкарске послове у земљи и иностранству. Издаје сефове под закун,
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.