Narodno blagostanje
=
21, април 1934,
В. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 261
ИНВАЛИЛСКА ЗАДРУГА А. Д. БЕОГРАД
lipa Акционарско-травна, тржишно-политичка и социјално-политичка критика, —
Т Не може акционарско друштшво да се зове задругом. — !1 Правно и пословно немогућни услови уписа акција, — [11 Национално-економска и инвалидско-полишичка сшрана.
| Не може акционарско друштво да се зове задругом
Депутација од два лица иде по Београду од куће до куће, и описујући речито беду „16.000 инвалидских породица“, још речитије позива слушаоце на упис акција Инвалидске задруге а. д. Београд. Наша је дужност да се инвалидима помогне, говоре повереници Инвалидске задруге, = то ће се најбоље постићи уписом акција Инвалидске задруге. Том приликом деле они један укусно наштампан табак, који у првом већем делу садржи неку врсту проспекта (какав се обично објављује приликом емисије облигација и акција), а у мањем делу, који је перферирањем одвојен од главнога, штампано писмо Инвалидској задрузи. У овоме су назначена права и дужности уписника акција. Горњи део, талон, остаје уписнику на вечиту успомену, као сведочанство о патриотском делу очитованом о упису акција Ивнвалидске задруге. 5
Нама је познато да постоји неколико кредитних установа, које у својој фирми носе реч „инвалидска“ као: Инвалидска кредитна задруга, Инвалидска задруга а. д. ит. А. Али, колико нам је познато само је Инвалидска задруга, 0 којој је овде реч, акционарско друштво. Нама је одавна позната ова Инвалидска задруга а. д., као кредитна установа која само животари. Али како сада Инвалидска задруга наступа на један потпуно необичан и недопуштен начин ради повећања своје главнице, то се не може избећи а да се не пише о томе.
У нашем законодавству задруга је технички термин за специјалну врсту правног лица, која се назива немачки (Сепоззепасћан- а француски соорстаноп. Тај се правни институт битно разликује од акционарског друштва, другог једног правног лица приватног права. Акционарско друштво је чисто капиталистичка установа легитимно овлаштеназа постигнуће што веће зараде. Задруга је једна економско-етичко-социјална установа, која такође служи промицању интереса чланова, али код које је зарађивање искључено због тога што-су у највећем броју облика задруге, муштерије и сопственици иста лица. Из чисто правних скрупула недопуштено је дакле да се бркају ова два појма; и акционарско друштво и задруга тачно су прецизирани правни институти, тако да задруга никако не може бити акционарско друштво ни акционарска задруга. Инвалидска задруга, на пример, могла би имати за задругаре само инвалиде и за дужнике такође само инвалде, док Инвалидска задруга а. д. може да ама за акционара свако лице, а и за дужника тако исто. Статутима се може унети извесно ограничење у томе погледу, али се исти статути могу сутрадан променити, јер закон не забрањује једном постојећем акционарском друштву да мења круг својих послова и одредбе својих статута у опmre. Kan ce каже Инвалидска задруга, онда се мисли на установу самопомоћи, а кад се каже Инвалидска задруга а.д. онда се под тим разуме једно акционарско друштво, које и међу инвалидима тражи за себе зараду, а које је, по бићу своме, упућено и дужно да истера што већу зараду. Директор акционарског друштва, који не би следовао 100% приватно-привредном циљу, био би убрзо смењен. Директор
акционарског друштва не полаже испит разним хуманитарним повељама, већ рачуном губитка и добитка.
Само у Србији и Војводини постоји пракса да акционарско друштво носи име задруга. У осталим крајевима та је пракса била законски немогућа, (при чему да напомечемо да извесне злоупотребе имена задруга које су констатоване последње 2 године у Хрватској и Словеначкој, немају ничега сличног са конфондирањем акционарског друштва и задруге.) У Србији и Војводини прве кредитне установе имале су облик задруге. Натурална привреда тако је јако била развијена да се није могло гпеловати на тржиште капитала: а израз задруга пак био је тако популаран, да су
' оснивачи банака мислили да ће у том знаку најбоље успети.
Како се убрзо показало да тежња што већој добити од стране оснивача тих задруга налази уску границу у конструкцији задруге, то се већ 70-тих и 830-тих година прошлог века у велико констатује претварање задружних кредитних установа у акционарске. Против тога се није могло ништа имати. Али оно што се при томе грешило према нашој народној привреди, то је допуштање, да те установе сачувају и даље популарно име задруга (често под насловом „за штедњу и самопомоћ“) и тиме се уводи у заблуду тада још комерцијално веома назадан народ. Под заставом задруга, која је у то доба у Немачкој и у другим земљама била моћно средство унапређења средњег сталежа, у Србији и Војводини вршене су чак и зеленашке операције. Интересантна је ствар да, упркос многобројним примерима очигледне злоупотребе име задруга, у Србији за 60 година законодавцу није пало на памет да забрани употребу задруге за наименовање акционарских друштава. Чак ни онда, кад се уз име задруга придавао какав предикат, који је још у много већој мери носио у себи опасност завођења у заблуду људи доброга срца и социјалнога чувства. Исто тако надлежна власт није нашла за потребно да спречи оснивање Инвалидске задруге у облику акционарског друштва.
1: Правно и пословно немогућни услови уписа акција
На основу одобрења Министарства трговине и индустрије од 12 јуна 1931 године Инвалидска задруга а. Д. повећава главницу од 1 на 5 милиона динара отварајући упис 40.000 комада акција од по 100 динара. Упис се врши сукцесивно, у року од годину дана. Поред главнице уписник ЈЕ дужан да уплати још 20 динара по акцији у име уписнине. 20% 'од главнице наиме трошкова уписнине је шкандал. Толико кошта част постати акционаром Инвалидске задруге. Ми пак мислимо да би се много јефтиније могле добити старе акције Инвалидске задруге! Нови акционар стиче несумњиво право да по уплати свих уговорених рата и завршеног уписа акционара добије првенство добијања зајмова од Инвалидске задруге. Наравно ако Задруга нема случајно пара у каси, онда то првенство постаје платонско. А ни да не говоримо о каквој контроли тог првенства од стране акционара. Дужности и права акционара, као што рекосмо, прецизиране су у уписници. Обавезе акционара такве су, да се оне данас у целом свету код послова на рате сматрају за недопуштене, а у многим земљама чак за ка-