Narodno blagostanje

_ 12. мај 1934,

— Bugarska nije još mogla da postigne sporazum sa SVOjim poveriocima, koji traže da se sporazum zaključi samo na 50-

- dinu dana.

— Рузвелт је потписао Јоћпзоп-В 1, којим се забра" њује давање зајмова земљама, које нису одговарале својим дужничким обавезама према Сједињеним Америчким Државама. Врховни државни тужилац, коме је Рузвелт наложио да испита услове примене закона, одлучио је, да се закон · не примењује на Финску, Италију, Енглеску, Летонију, Латвију и Чехословачку. Исто тако изјаснио се и противу давања нормалних трговачких кредита државама неплатишама. Није још донета одлука о томе, да ли ће се ово односити и на послове извозне банке.

— После неуспеха железничког зајма у Швајцарској сада је пропала конверзија зајма општине Интерлакен у износу од 2 мил. фр. Било је уписано свега 0.719 мил. фр.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Потрошња шећера у Италији у првом тромесечју ове године износила је 729.000 метричких центи према 708 у истом раздобљу прошле године. Потрошња у овој години је дакле увећана за 3%, али још много заостаје за потроњом у првом тромесечју 1929, када је износила 890 метричких центи.

— Broj nezaposienih inženjera kod nas, koji su se prijavili svojoj prolesionalnoj organizaciji, iznosi 112, od toga 28 mašinskih, 26 elektrotehničkih, 20 hemijskih, 20 građevinskih, 11 arhitektonskih i 4 geodetska. U stvari je broj mnogo veći jer se svi nisu prijavili.

— Broj nezaposlenih u Čehoslovačkoj krajem aprila spao je na 692.000 prema 785.000 u martu ove i 796.000 u aprilu prošle godine.

— Према подацима Друштва индустријалаца и велетрговаца у Љубљани, било је у гприлу о. г. У целој држави 28 стечајева (према 30 у истом месецу прошле године) и 34 поравнања (22). _ ;

— Број незапослених у Француској крајем априла смањио се на 334.519.

—- Индекс цена на велико у злату Радничке коморе у Загребу, (1913 г. — 100) износио је за март O. T. 76, мање према истом месецу прошле године 7,32%: 1982 г. 27,62%; 1931 г. 32,15%: 1930 г. 45,33% и 1929 г. 50,65%. Индекс цена на мало износио је 87, мање за 843%; 32,56%; 37,86%; ДА 2Аф и 41,59%. Индекс трошкова једне радничке породице од 4 члана износио је у марту о. г. 79 а за једнога 'одраслога неожењенога радника 82, мање за 11,83%; 39,71%.; 43,84%; 4970% и 53,41%.

САОБРАЋАЈ

— Credit foncier de France povećao je železnice u g. 1933 samo za 800 mil. fr. To je sa jedne strane posledica jačeg učešća države u zajmovima na tržištu kapitala, a sa druge strane slabije tražnje. Prosečnom interesu od 51J-oe% koji banka plati za svoja mova sredstva, stoje na drugoj strani prihodi od 8.05% za hipotekarni kredit, 8,45% za pomorski kredit i 6.8% za kredit javnim ustanovama.

— U vezi sa planovima jače motorizacije Nemačke, tra=žilo se na sednici društva za ispitivanje mineralnih ulja, da pogon-

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

Е. G. DUN Ф СО.

о 5

НАРОДНО ВЛАРОСТАЊЕ

анапопнининининннилањепининининишиминивнинаканававинниваниханни авапининонвинанпивининнннннананвананнинванинниннисаннинаннвнна

кнез Мижејлова 39.

= Х / WwHBHGGHHHHMGMBHBHHHHdBHHHHBHBHHHHHHHHBHHHHS апвидпнинишпилавминиавниаивавиванавиннивнинавлниннннаи випипаосваивипвапринипвциоивиннавив шина

Страна 315 ska sredstva budu tipizirana; da зе nastave istraživahja u ptavcu mogućnosti upotrebe derivata kamenog i mrkog uglja. Ali u svakom slučaju treba izbeći poskupljenje pogonskih sredstava koja su već i danas preskupa.

__'уонажа незапослене талијанске трговачке MOpdaрице износила је 1 априла о. г. 228 хиљада тона према 435 хиљада тона на дан ! априла прошле године. Највећа незапосленост је забележена 1 августа 1932 са 708 хиљада тона, Како у Италији има запослених лађа са 3,08 милиона тона, садашња незапосленост претставља 7% укупне тонаже.

_- „Југ. Лојд“ доноси да се воде преговори између једног француског индустријског концерна и неких аутобусних предузећа у нашој земљи у циљу преузимања нашега аутобусног саобраћаја од стране овог француског концерна.

— Међународно друштво спаваћих кола у Брислу одлучило је да уведе кола за спавање и за трећу класу.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

јавна складишта д. Дд. У ликвидацији, Копривница упис брисања забиљежбе о ликвидацији друштва те упис новоизабраног _ равнатељства Роберта Шајбенфроста, Јурја Етингера, Антона Смољана и Стјепана Етингера. — Нихаг д. д. за индустрију дрва у Загребу упис новог члана равнатељства Артура Гвоздановића. — Петрињска парна пилана д. д. Петриња упис ликвидације друштва и упис ликвидатора Артура Гвоздановића, Др. Стјепана Млинарића и Вилка Шена. — „југовоз“ прво југославенско д. д. за посуђивање жељезничких вагона и локомотива, Загреб, упис новоизабраног члана равнатељства Др. Мирослава Вранића. Петр. индустријско трговачко д. Д. У Херцеговцу упис измене друштвених правила. — Привредна банка д. д. Велика Кикинда упис чланова управног одбора Др. Ивана Веселиновића, Симе Јовановића, Петра Лопушине, Косте Новакова и Лазе Путника. — Светохубертска пучка банка д. A. Свети Хуберт, упис члана управног одбора Петра Мушонта. — Штедионица Дунавске бановине у Новом Саду, упис прокуристе Андрије Филиповића. — Бачко-градиштанска штедионица M. д., Бачко Градиште, упис новоизабраних чланова управног одбора Др. Пеце Шандора, Уроша Еремина и Фрање Шировица. — Новосадско електрично д. д. Нови Сад, упис новоизабраних чланова управног одбора инж. Павла Панаотовића и инж. Миладина Пећинара. — Штедионица Дунавске бановине у Новом Саду, упис новоизабраних овлашћеника за потписивање фирме Душана Остојића, Ивана Богојевића, Зарије Варјачића, Драгутина Станојевића, Тихомира Станића и Др. Миодрага Димитријевића. — Француско друштво рудника злата у Пеку а. д. са седиштем у Паризу упис Филијале у Београду и упис 34ступника Џон Л. Мидлетона. — Српско акционарско рударско-топионичко индустријско друштво, Београд упис прокуристе Ериха Ота Сервишера. — Хотел пансион санаториј Пећине д. д. Сушак, упис новог члана равнатељства Др. Лује Цимпермана.

Зборови акц. друштава

11 мај: Први осјечки млин на ваљке д. д. Осијек. 12 мај: „Јасенице“ а. д. Београд (ванредан).

13 мај: Текстилна индустрија а. д. Карловац. — Вуна д. д. Карловац. 15 мај: Радио Загреб д. д. Загреб. — „Мустад“ југо-

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

ЂЕОГРАД ЗАГРЕБ Њериславићева 7.

жавошнпввенва»и

!