Narodno blagostanje

· Страна 314

НАРОДНО DJA! ОСТАЊЕ

Бр. 20

= Код Поштанске штедионице. порастао је број чековвих рачуна у априлу о. г. са 23.770 на 23.837. Улошци на њима опали су са 996,3 мил. дин. на 969,6 мил. дин. Број уложних књижица порастао је са 280.655 на 284,582, а улошци по штедним књижицама порасли са 628,7 мил. на 641;2 мил, дин. Промет је био 4.594 мил. дин. од чега 46,80% без готовине, према промету од 4.951 "мил. дин у марту.

— Guverner Federal Reserv Borda Plak u jednom govoru na kongresu trgovačkih komora izjasnio se za zlatno važenje, koje je predustov uređenja i oživljenja svetske tgovine.

— Dr. Šaht, pretsednik nemačke Rajhsbanke, izjavio je, da Nemačka neće poći putem inflacije. U pogledu kamate izjasnio se za njeno snižavanje, ali ne pris'lno i naglo, što bi izazvalo poremećaj privrednog života.

— Miađarski novčani zavodi, koji su pre tri Пеј 0810vali Gatantnu banku sa ciljem da pomogne zavodima, koji zapadnu u teškoće, odlučili su da joj opstanak produže do 30 juna 1936. Sada će banka prvenstveno pomagati provincijske movča– ne хауоде. .

— Zbog novog zakona o berzama u Americi. spekulativni poslovi sa američkim . hartijama od vrednosti počeli su da se prenose u inostranstvo.

— на случај неповољног исхода преговора о трансферу у Берлину, Енглеска намерава да према Немачкој уведе ·клиринг. Банкарски кругови, међутим, мисле да би много _ повољније било ако би се решење потражило у поступку са "скриптама. Они сматрају да би се интереси поверилаца могли заштитити на тај начин, што би се скрипта продавала енглеским увозницима, а ови њима плаћали увоз из Немачке. „Fin. News“ caTpa да се овакво решење не би могло постићи без ограничења, па истиче да је клиринг неминован. Као што је познато, уновчавање скрипта сада се врши код немачке Голд-дисконт банке по курсу, који она утврђује, а који је знатно нижи од номиналног. Првобитно скрипта су се уновчавала преко увозника плаћањем увоза из Немачке што би Енглези желели сада понова да обезбеде. Али нема изгледа да би Немачка на ово могла да пристане, јер би тиме отпала могућност унапређивања извоза. Што се увођења робног клиринга тиче он најмање може да помогне повериоцима. егово увођење значило би једну репресивну меру за ограничење увоза из Немачке и изједначење трговинског биланса.

— Претседник одбора трансферне конференције Фрезер изјавио је, да се досадањи рад може поделити у два отсека: У првоме је испитиван чињенички материјал, а у другом могућности решења проблема. Трећи отсек биће најважнији јер ће се у њему испитивати практична вредност предложених решења. Фрезер је оптимиста у погледу резултата конференције. _ |

— Према подацима Народне банке износили су улози на штедњу по књижицама и текућим рачунима у нашој земљи 1 марта о. г. 9.912 мил. дин. Овде нису рачунати улози код кредитних задруга, чековни рачуни Поштанске штедиовице и жиро-рачуни код Народне банке,

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Iaženjeri Savske banovine na skupštini održanoj u 2аgrebu doneli su rezoluciju u kojoj su tražili provođenje u život zakona o osiguranju radnika za slučaj starosti i nemoći, kao i pensionog, zatim proširenje osiguranja za slučaj bolesti i nezgode za sve javne nameštenike i stvaranje mogućnosti socijal-

nog osiguranja za sve inženjere i arhitekte slobodnih profesija. O > -

Међународни конгрес за оемгурање почео. је свој рад 40: м. у Риму. Дискусија обухвата следеће проблеме: социјално осигурање незапослености, осигурање инвалидитета у вези:са: осигурањем живота, утицај несрећних случајева. на морталитет осигураника, осигурање против не-

срећних случајева, питање златне клаузуле, питање инвестирања резерва итд. Конгрес, на коме учествују делегати из 28 држава, завршиће свој рад 9 маја.

— Odlukom ministra socijalne politike prošiteno je penziono osiguranje, koje je do sada važilo za privatne nameštenike u Sloveniji i Dalmaciji, na apotekarske pomoćnike i službenike parobrodarskih preduzeća,

-— Posle zabrane noćnoga rada u pekarama Savske banovine, izdala je banska uprava naredbu u kojoj se kaže, da će biti zatvorene pekarske radnje, koje se ne budu držale propisa o zabrani noćnoga rada. A „Novosti” donose da je za nekoliko dama porastao. broj zaposlenih pekarskih radnika u Zagrebu oko 70, a u ostalim gradovima preko 100. Kad se mora onda drage volje — kaže ma to socijalnopolitički najnapredniji red pekara.

. — Belgijska viada apelovala je na štampu da je pomogne u akciji na obaranju troškova života. U aprilu ove godine indeks cena na veliko bio je 478, a na malo 670, te su makaze pokazivale razliku od 192 poena. Ministar rada ovako veliku razliku objašnjava visokim nadnicama, koje se moraju sniziti.

ЈАВЕ ФИНАНСИЈЕ

— наши монополски приходи, који у ствари претстављају порез на потрошњу показују много већу отпорност, него они од главних трошаринских артикала (шећера, бензина). Ови последњи су у знатном опадању. Напротив, монополски приходи су у порасту, и поред веће могућности за кријумчарење, него што је то случај код трошаринских артикала, чија је контрола сконцентрисана код мањег броја индустријских предузећа. А кријумчарење је у сталном порасту. У марту месецу приходи су били 139.69 мил. дин. према 136.24 мил. у истом месецу 1953. Приход по артиклима био је следећи (цифре у загради односе се на март 1933): дуван 105.83 (103.02), со 14.93 (13.04), петролеј 7.20 (7.62), жижице 6.89 (7.40), хартије за цигарете 4.11 мил. дин. (4,27). Прошле буџетске године монополски приходи

дали су 1.863.54 мил. дин. према 1.894.29 у буџетској 1932/

33. Смањење је незнатно и износи 2074 мил, дин. По артиклима приходи су се овако кретали (цифре у загради односе се на буџетску 1932/33); дуван 1.342.29 (1.346.11), со 233.45 (217.23), петролеј 113.89 (127.85), жижице 92.25 (100.77), хартије за цигарете 57.25 (48.53), разни приходи 24.38 (53.718) мил. дин. Према 1932/33 увећао се приход од соли за 16.22 мил. дин. и од хартија за цигарете за 8.72 мил. што је последица преоријентације пушача са цигарета на дуван. Смањење показују ови приходи: од дувана 3.81, од петролеја 13.905, од жижица 8.51, од разних прихода 29.39 мил. дин. Опадање прихода од петролеја последица је смањења куповне снаге сељака као његових главних потрошача, а од жижица због све веће употребе кремена.

— Ministar finansija ptopisao je uredbom stav banovinske trošarine na vino i rakiju. Na 100 |. vina plaća točilac 100 Фп., па 100 1, šampanjca 300 din. i na hektolitarski stepen rakije 5 din. Utvrđeni su u detalje načini naplate trošarine.

— 1 maja stupila je na snagu nova tarilta o kaldrmini Opštine sarajevske, Ona predviđa znatno povišenje stavova na uvoz filmova (sa 2 na 10, din. po kg.), nameštaja (sa 50 na 150 рата za obično i sa 100 па 300 para za fino). Povećanje je izvršeno fakođe i na druge artikle, na pr. na cement, krzno, tkanine, papir i t. d.

— Holandski parflamenat usvojio je brodlog zakona o |avnim radovima za koje će biti utrošeno 60 mil. guldena.

— Državna. privredna preduzeća u Švedskoj dala su u prošloj godini višak prihoda od 89.8 mil. kr. ili 13.1 mil. više nego пи 1032. Ukupni prihodi su se povećali za 15.5 na 430.6 mil. kr., a rashodi samo. za 2.4 na 340.8 mil kr. Inveslirani kapital u ovim preduzećima u iznosu 2353 mil. kr. ukamaćen je prošle godine sa 3.82% prema 3.36% u 1932. godini,