Narodno blagostanje
Страна 324
Predviđa se i učešće drugih eksperata u radu korporacija. To. se učešće može manifestovati na dva načina: ili će prefsednik korporacije pozvati eksperte na sastanak korporacije ii će im poveriti studij specijalnih pitanja i vršenje raznih ispit vanja. Pretsednik može, osim toga, dozvoliti da sednicama korporacija prisustvuju i druga lica, koja bi bila određena od nadležnih sindikalnih organ'zacija ili od drugih javno-pravnih lica, naročito u slučajevima kada korporacija rešava o predmetima koji tangiraju i interese onih grupa koje u dotičnoj korporaciji nemaju svoje pretstavnike. Kako je radi lakšeg funkcionisanja i unutrašnjec rada u korporacijama broj prefstavnika u svakoj korporaciji dosta ograničen, ova će odredba o pripuštanju i drugih lica na sastanke korporacija obezbediti bolju zaštitu interesa pojed nih profesija. |
Funkcija sekretarijata u. svima korporacijama poverena je generalnom sekretarijatu nacionalnoge korporativnog saveta, vrhovnog korporativnog organa, da bi se tako koordinirao rad u svima korporacijama i da bi se lakše održala najtešnja veza sa državnom administracijom na jednoj, a sa organima nacionalnog korporat:vnog saveta na drugoj strani. To je i Dotrebno, jer će se zaključci pojedinih korporacija primenjivati tek onda kada ih odobri Ministarstvo korporacija i korporativni savet u kome su zastupljene sve korporacije i sve sindiкате-Ккоптедегасје. Pr:likom određivanja sastava samih korporacija vođeno je uvek računa o tome da se izmire dva suprotna principa: princip velikih produkcionih grana i princip održanja homogenosti pojedinih korporacija. Jasno se primećuje i težnja da korporacije budu vertikalne organizacije profesija, koje stoje u međusobnom odnosu kupca i prodavca. Tako su na рг. ргоizvođači hartije učvršćeni u istu korporaciju sa poligrafijskom industrijom, sa izdavačima, sa novinarima, piscima, knjigovescima, knjižarima, trgovcima hartije itd. Isti je slučaj i sa svima ostalim korporacijama. Razlog je sasvim jasan. Smatralo se je, s pravom, da će suprotnosti interesa ı pojedinim korporacijama pretstavljati važan dinamički movens korporativne aktivnosti.
IV Zanat nije stalež
Ispitivanje problema zamatstva pokazalo je da zanatstvo uopšte i nije neka profesi{a, a još manje neka homogena grana ekonomske delatnosti. Lako se je moglo primetiti da se kod zanatstva radi samo i jedino o obimu preduzeća. Iako sw zanaflije tražile svoju zasebnu korporaciju, merođavni su stali na gledište da ne bi bilo celishodno za njih obrazovati autonomni korporativni organizam, već da ih treba rasturiti u najrazličitije korporacije, jer : objekt zanatske proizvodnje može da-bude majrazličitiji, pa bi i eventualna korporacija za zanatstvo imala slabu mogućnost funkcionisanja, Zbog toga su pretstavnici zanafstva ušli skoro u sve korporacije. Ima ih čak
...
i u korporaciji za slobodne profesije i umetnosti,
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
Бр. 21
V Neki detalji
I zadrugarstvo je Yaspoređeno u razne korporacije, jer je razvijeno u raznm granama ekonomske delatnosti. Javna preduzeća šalju također svoje pretstavnike u korporativne ustaпоуе. Za raspoređivanje drugih delatnosti u pojedine Когроracije primenjivani su različiti principi. Tako je štavljenje koža uvršteno u hemijsku industriju, gde se nalazi i proizvodnja celuloida. Izrada kože uvrštena je u dve korporacije: u Когроraciju za odeću (cipele i tašnersko-kuferdžiska industri{a) i u korporaciju .za mefalurgiju i mehaniku (koža za imdustrijske svrhe). Analogan kriterij je vladao i za industriju guma. InduSstrija stakla uvrštena je pak zajedno sa keramičkom industrijom u zajedničku korporaciju, jer se uzelo da ove dve grane proizvodnje imaju veliku sličnost sa *ehničkog i s ekonomskog gledišta. | pored toga što su za razvrstavanje raznih struka bili merodavni mnogi, često i suprotni, principi, meke delafnosti nisu obuhvaćene sadašnjim planom. One sun morale zasada još ostati bez korporativnog preistavništva, jer je ekonomska stvarnost mnogo komplikovanija od raznih šema i metoda klasitikacije, koje bi htele da sve obuhvate i zatvore, pa i ono što se ne da zatvoriti. Interesi ovakvih grana biće ipak zaŠićeni, jer postoji namera da se reorganizuje nacionalno ikorporativho Veće, Sekcije i podsekcije ovog Veća raspravljale bi o onim opštim pitanjima, koja nisu ušla u okvir pojedinih korporacija, a naročito o pitanjima poljoprivrede, trgovine i industrije, čija su prefstavništva raspoređena u različite korporacije. Ove bi sekcie i podsekcije istovremeno imale да štite i one dela'nosti koje sadašnjim planom uopšte nisu obuhvaćene. Sa obrazovanjem korporacija tesno je povezan i problem reforme Nacionalnog korporativnog veća, kao i problem sindikalnih konfederacija. Rešeno je da se sindikalni savezi, koji su organizovani u sindikalne konfederacije, ugrade u KOorporativni sistem. Do sada je fakvih konfederacija bilo frimaest, a sada je njihov broj smanjen ma devet. Poljoprivreda, industrija, frgovina i bankarstvo imaće po jednu konfederaciju poslodavaca i po jednu konfederaciju nameštenika, a deveta sindikalna konfederacija obuhvata slobodna zvanja. Odnos između korporacija i sindikalnih saveza i konfederacija je na taj način uređen šfo je i dalje ostavlieno sindikalnim organizacijama da proučavaju pitanja kojia se odnose na pojedine struke. Stručne sindikalne organizacije mogu i prema najnovijim određbama zaiključivati kolektivne ugovore između poslođavaca i radnika kao i dosada, ali pre nego što ti ugovori dođu pred Ministarstvo korporacija, koje ih konačno odobrava, biće mproučavani i u nadležnim korporacijama. Korporativni savet će se reforпизан Ст parlamenat donese movi usfav. Parlamenat bi se imao fađa sasvim ukinuti, jer bi reformisani korporativni savet s jednle strane,.a reformisani državni savet s druge sfrane preuzeli funkcije parlamenta. To bi bio završni čin koji bi THfaliji doneo potpuno korporativno uređenje.
п ват
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
нишана _ Радничка комора у Загребу, Репрезентативна предузећа независно од Народне банке, "Индекса" загребачке израђује индекс цена, што је
радничке коморе
а
за сваку похвалу Осим тога она врши посматрање и других привредних појава код нас, користећи постојеће статистичке податке или их сама прикупљајући. Једна од сталних рубрика њенога часописа „Индекса" јесте: „Кретање радне снаге у одабраним репрезентативним, индустријским и ру-
дарским предузећима“, таблица:
као што нам то показује доња
Број радника у репрезентативним индустријским предузећима: _Б јули дец. јули дец. | БА 1032 1932 1933. 1933 Шумско-пиланска инд. 7 22.230: 15.210 11.046 11.970. Текстилна инд. 7 6420 6.380 6.812 7.066