Narodno blagostanje
19, мај 1934. НАРОДНО
Хране и пића инд. O Метално-машинска инд. 1
1.850 1.830 1.688 1.858 254 227 216 218 Самом наслову рубрике може да се стави примедба. Реч „одабрана“ је сувишна, и њен је смисао различит према томе са кога се становишта посматра. Н. пр. код индустријских предузећа одабрана могу бити најмања по броју запослених радника, а могу и највећа. Напротив, појам речи „репрезентативан“ значи да су узета предузећа чије је развиће типично за целу област која се проучава. Према томе репрезентативна предузећа неке индустријске гране треба да буду миниатурна слика дотичне гране.
Од половине 1932 г. Сузор у Загребу води статистику осигураних радника по појединим привредним гранама, као што нам показује доња таблица.
__Број радника и намештеника запослених у:
јули дец, јули _ дец. Године 1932 1932 1938. 1933 у хиљадама Шумско=пиланској инд. 39,6 43,3 37,8 41,5 Текстилној инд. | 31 300. 05 Хране и пића инд. 322 34,5 28 34,1 Метално-машинској инд. 314 29,9 28,2 31,2
Пажљиво пратећи кретање запослености у нашој земљи дошли смо на идеју да упосредимо горње податке раднич· ке коморе са оним Сузора. На наше изненађење нашли смо велико размимоилажење међу њима. Тако код шумско-пиланске индустрије је по Сузору опао број осигураних радника од јула 1932 гт. до јула 1933 г. са 39,6 на 37,8 хиљ. односно Тлф%; а од децембра 1932 г. до децембра 1933 г. са 43,3 на 41,5 хиљ. односно 415%; док је напротив код седам („одабраних“) репрезентативних предузећа радничке коморе опао у јулу са 22.230 на 11.950, односно 43,3%, а у децембру са 15.210 на 11.970, односно 27,9%. И код осталих привредних грана исто тако постоји диспропорција, иако нешто мања.
Подаци о запослености код репрезентативних предузећа приказују стање појединих индустријских грана много неповољније, од онога, које показује Сузор, чији су подаци тачви. Према томе нису узета типична предузећа, него она којима иде горе, но што је то случај са просеком дотичне привредне гране. |
На тај начин загребачка радничка комора упала јеу исту грешку, као и словеначки привредници и штампа, приказујући стање наше индустрије много неповољније, него што је у ствари. 'Овакве статистике нису потребне ни пожељне, а најмање данас у доба тешке привредне депресије.
Ми сматрамо, да загребачка радничка комора није намерно хтела да прикаже стање друкчије него што је. Узрок ће лежати у тешкоћи избора репрезентативних предузећа. Ово изискује одлично познавање стања појединих предузећа. Осим тога, мора се водити рачуна: прво, о артиклима, које производи и друго, о условима рада. Ретке су привредне гране у којима сва предузећа производе исти артикал (н. пр. шећер). Тако н. пр. у дрвеној индустрији једна предузећа раде меко, друга тврдо дрво и т. д., а сасвим су друкчији услови рада код малих стругара, које покреће директно водена снага, и великих фабрика, које раде са парном или електричном енергијом. Ту је врло тешко наћи просечно предузеће.
Радничка комора није у стању да скупи довољно елемената, те је према томе најбоље да изостави поменуту рубрику. Овај посао би најбоље могла да раде сама предузећа, „односно њихове организације.
Апгло- Чело ле а ка КЕрравнннсаа Ко дина Њене | |
ВЛАРОСТАЊЕ
Страна 325 |
TOO O ae aNOrı OE
„Vreme” od 6 maja zabeležilo je: „Poslednjeg prvog maja ko je šetao ulicama mogao je jasno da vidi: najveći deo kola
есери наивно пајоуатешћ stvarima spušiao se ma i za jednu ili dve ulice prema centru, a mnogi su :došli i do samog centra”. Ovu pojavu u kretanju beogradskog stanovništva zabeležili su i drugi listovi. Nju potvrđuju i druge činjenice i na periferiji Beograda sve je veći broj praznih stanova i lokala. a i tramvaji su sve prazniji. Napuštanje periferije i bežanje ka centru može se objasniti jedino činjenicom, da su. kirije stanova u poslednje vreme jače opale nego li kupovna snaga beogradskog stanovništva. To je sasvim razumljivo kada se uzme u obzir da u Beogradu poslednjih godina nekoliko hiljada stanova stoje permanenino prazni.
izvesne činjenice govore da će se proces kretanja Ка centru nastaviti i u narednim godinama, možda još u jačoj meri nego li do sada. Razlog tome biće još veće padanje kirija, koje će neminovno nastupiti zbog sve manje fražnje stanova i opadanja vrednosti zemlje. Već se danas primećuje odseljavanje izvesnog broja stanovništva iz Beograda. Ova pojava za sada se ograničava na penzionere, Čiji su prihodi najnovijom гедикcijom zna!no smanjeni. Njihov odlazak za Beograd znači gubljenje najaktivnijeg elementa, jer je njih izdržavala cela zemlja, a oni su trošili samo u Beogradu. Može se lako pretpostaviti, da će pored penzionera i drugi stanovnici biti prinuđeni да pođu njihovim fragom, jer se ekonomska osnovica Beograda ne samo ne proširuje, već pod pritiskom dugotrajne depresije stalno sužava. То potvrđuju podaci o kretanju broja osiguranih radnika kod Okružnog ureda u Beogradu. Dok je u 1931 bilo osiguranih 52.685, u 1932 ovaj je broj sišao na 44.325, a u prošloj godini na 42.617. Ove godime će morati još više da орадne usled ništavne građevinske delatnosti i sve manjih opštinskih radova. Na odseljavanje iz Beograda utiče još jedna činjenica, naime skupoća životnih namirnica u poređenju sa сеnama u unutrašnjosti. Indeks cena na malo u Beogradu, koji izrađuje Narodna bamka. za poslednje dve godine me pokazuje nikakve promene. Skupni indeks grupe ishrane pao je sa 77 na 75 ili za 2.5%, a opšti indeks 100 proizvoda sa 75.8 na 74.6 ili za 1.6%. To dokazuje da su troškovi života u Beogradu za poslednje dve godine izuzev kirija za stanove, ostali nepromenjeni. Dok se beogradski reon proširuje doile se uži Beograd smanjuje
Ми смо у бр. 10 од прошле године изнели да је вино у малој мери артикал међународне трговине, да је под утицајем антиалкохолнога покрета у многим земљама опала потрошња вина, да у виноградним земљама имамо хиперпродукцију и да је наша земља најјаче погођена.
За последњу годину наступиле су извесне промене. Међународна трговина вина је, према подацима Међународног пољопривредног института у Риму, порасла у прошлој години за 23% према 1932 г., али је још увек за 30% испод просека за последњих пет година. Побољшање је наступило услед повећапог увоза Француске, затим Енглеске, Швајцарске и Белгије. Француска и ако највећи произвођач
|__________-_________| O
Стање и изгледи светске производње вина
erna rar ram БРЕЋЕНИ НАНЕЛА РАКЕЛ
овина на свету, повећала је свој увоз због слабије прошлого-
дишње бербе и због извоза у С. А. Д. Укидањем прохибиције у С. А. Д. изгледи за извоз европског, а у првом реду франдуског вина, били су врло повољни. Међутим С.А.Д. су предузеле низ заштитних мера тако: да је увоз вина подбацио
сФилијал У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17. 0
Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.
Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи н иностранству, Издаје сефове под закуп,
\