Narodno blagostanje

2, јуни 1934.

је сличност између поменутог чланка и односних пасуса говора г. Мусолинија. |

Што се тиче детаљних података, интересантни Cy они о стању чиновништва и њиховом финансијском положају у Италији, које ћемо донети идућом приликом, а 9 чему је делимично, на основу ранијих статистика, писано у данашњем уводном чланку. Даље је интересантно саолштење г. Мусолинија, да је тежак положај државних финансија проузрокован поред многобројних узрока и интервенцијом субвенцијама од стране државе. Највише се утрошило у интервенције на спасавање банака, односно, како OH каже, на спасавање 270.000 улагача. Исто тако знатне суме су утрошене на санирање задругарства. Даље, није без интереса тврђење г. Мусолинија, да радничке надницо у Италији стоје релативно доста повољно, јер је индекс номиналвих надница скочио од 0.34 у 1914 години Ha 1.40 у 1933 години. Г. Мусолини признаје да су порески терети достигли плафон и да се уопште не може више мислити на повећање пореза. Пољопривреда, на пример, плаћа четвороструку _ порезу од предратне. Наравно да г. Мусолини поклања нарочиту пажњу у свом говору проблему _ стабилности лире. Као што је показано у поменутом Др. Бабића у овој години је почео трговински биланс опет да се погоршава и услед тога да се смањује златан девизни сток Талијанске банке. Он вели да је Италија изгубила ! милијарду лира злата, (али се из говора не види на који се то период односи). Покриће лире још увек износи 53%, а то је више но повољно (13% више но што је законско покриће). Али је г. Мусолини, забринут за лиру већ целе ове године, и овог пута једном конкретном мером покушао да спречи такозвани нелегални одлив злата. Истог дана када је држао говор, објављен је декрет 0 уређењу промета валутама м девизама, односно, како би се то просто назвало, закон против бекства капитала. Ми имамо у рукама цео тај декрет и сматрамо да није потребно да га детаљно описујемо, јер он почива на истим принципима, на којима су засноване све уредбе о такозваном ограничењу девизног промета.

Интересантно је још излагање г. Мусолинија о стању светске привреде. Он подвлачи постојање многобројних _ симптома о побољшању светске привреде. Али одмах додаје, да се не треба подавати илузијама, ни падати у велики оптимизам. Он сматра да нам ближа будућност доноси две следеће алтернативне могућности: или продужење овога данашњег стања, који он назива дном, јер је он у ствари најнижи од свршетка светског рата, или извесно побољшање. Али ни у ком случају вели он не треба очекивати повратак просперитета. Народи се морају помиршти с тим, да се има живети на нижем нивоу но што је то раније било, Нов живот тражи од нас економско херојство аскетизма; с тим се морамо помирити. На крају вели он да је европска привреда зависна од развића међународних политичких прилика. Рат може да је баци у катастрофу. "Г. Мусолини је изложио у италијанској Енциклопедији своју доктрину о рату, вели он, коју овога пута резимира у роченици, да је човек рођен да ратује, као што је жена. рођена да рађа. Али ипак зато Италија не жели рат, јер ie њено економско стање тешко и захтева потпун мир ради санације.

чланку ТЕ.

| „Рибник“ 4тибјуо 7а заођтасај putnika i turista u Kraljevini Jugoslaviji a. d. u Beogradu donosi u izveštaju uprave za glav-

| nu skupštinu akcionara vrlo informativne podatke o kretanju turizma kod nas za poslednje · godine,

Povoljan razvoj turizma kod nas u 1933 godini

OOU O RON ПАРЕ ИВЕНИЕ СЕТУ

'НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 359

Šta može futizam da znači za našu zemlju pokazuju podatci Otseka za turizam kod Ministarstva trgovine, prema kojima je prinos od iurizma bio kod nas u 1930 godini 606 miliona, 1031 godine 513.7 miliona, u 1932 godini 492.9 miliona a u 1933 godini oko 701 milion. Porast ovih prihoda u 1935 pvodini za preko 210 miliona na dosada rekordnu cifru zasli= žuje svu pažnju i može se smatrati da je kriza u tome pogledu takođe već prebrođena. Od toga iznosio je doprinos stranaca u 1930 godini 328 miliona; zatim opada, u 1931 na 251 milion a u 1932 godini na 216.6 miliona, da bi se u 1933 godini takođe poprav:o na oko 274 miliona — što je oko 10% našeg robnog uvoza u 1933 godini. Međutim, kod nas je turizam, паročito iz inostranstva, tek u prvim fazama razvoja. U Francuskoj na primer, ceni se doprinos od stranaca ma Oko 25. milijardi dinara godišnje, u Italiji na 12 milijardi, Švajcarskoj na oko 5.5 milijardi, Austriji na 3.5 milijardi, Čehoslovačkoj 1:5 milijardi i t. d. Ako ove prihode preračunamo na glavu stanovnika, onda izlazi, da je Francuska imala od stranog iurizma 5.050 dinara prihoda po stanovniku, Italija 2.975 dinara, Švajcarska 1.375, Austrija 530, Čehoslovačka 1.035 dinara a kod nas, dolazi na jednog stanovnika svega 19.50 dinara!! Koliko imamo dakle ovde još otvorenih mogućnosti!

Wwprava „Putnika” objavljuje u svome izveštaju za 1933 godinu vrlo interesantne statističke preglede o kretanju putnika u našoj zemlji za poslednjih IO godina. Tako je bilo

posetilaca: Godine - stranih domaćih ukupno broj probavlji. O dana и hiljadama putnika u hilj. dana 1924 36 154 190 1.570 1925 39 161 200 1.135 1926 66 170 236 2.081 1927 91 202 294 2.824 1928 96 168 264 2.551 1929 123 210 333 3.318 1930 256 295 552 3.393 1931 210 339 549 2.993 1932 147 365 512 2.831 1933 217 668 884 4.398

Devizne teškoće i ekonomski šovinizam su u 1931 i 1932 godini izazvali teške žrtve u pogledu turizma stranaca; u 1933 godini ova je situacija donekle popravljena, zbog raznih kompenzacionih i klirmških sporazuma kao izvestnih olakšica u роsledu turizma. Ipak je kod nas bilo rešavajuće rapidno DpOVEćanje domaćeg turizma.

Što зе Исе državljanstva stranih posetilaca, na prvo mesto su ranije dolazili Austrijanci; od 72 hiljade u 1930 godini njihov je broj opao na 41 hiljadu u 1932; poslednje godine imamo povećanje na 60 hiljada. Kod Nemaca ovaj je broj opac od 48 hiljada na 19 hiljada, da bi se popeo u 1933 godini na 21 hiljadu. Kod čehoslovačkih putnika imamo smanjenje od 44 hiljade u 1930 na 30 hiljada u 1932, ali je njihov broj u 1933 godini povećan za preko 100% na 64 hiljada, što je do šada

_ rekordna poseta. Izgleda da su Čehoslovaci imali najviše Zamt-

znutih potraživanja kod nas, koja su na taj način, bar delimično, naplatili -— i ako je ovo povećanje svakako posledica naročito povoljnih međusobnih sporazuma u pogledu turističkog saobraćaja. Dok su u ranijim godinama bili Austrijanci na prvom mestu dotle su u 1933 godini to mesfo zauzeli Čehoslovaci; na drugo mesto dolaze sada Austrijanci, Nemci na treće a Mađari na četvrto. Kod Engleza povećanje iznosi prema 1932 godini preko 100% (od 3.8 hiljada na 6.9 hiljada); povoljno povećanje zabeleženo je dalje i kod Francuza, Švajcaraca i 1. d.,

' dok je broj Amerikanaca opao: od 5.5 hiljada u 1930 na 4.1

hiljadu u 1932 i na 2.9 hiljada u 1933 godini, što je svakako

posledica depresijacije dolara,