Narodno blagostanje

Страна 358 да пушта стране државне облигације на своје тржиште капитала. Али је она увек била готова да пружи финансијску помоћ државама, чију спољно-политичку "оријентацију сматра за повољну. Већ две године како се већина ових држава A РАК за ПИ.

а Росо таја Malija je znatNaša industrija drva posle по povisila carine na drvo: i ·povećanja carina u Italiji drvene... proizvode. Prema- rani: joj cafini od 1.10 lire za 100

kg. sadanje iznose: na rezanu

građu, izuzev Бикоуте, 9; па rezant građu 12, meku tesanu građu 6, bukovu tesanu građu 8, bukovo i kestenovo oblo drvo 3, na sve ostalo oblo drvo 2.25 lire za 100 kg. Kontingentiran je uvoz festona (35.000 mš%) i pakona (15.000 mš). Carina na kontingente iznosi 1.10, a preko toga: za delove sanduka 25, za pakone do 3 mm. debljine 35, preko te debljine

45 Шта па 100 Ко. Istovremeno povećanjem carina ItaHja je“

odobrila Austriji podzemni preferencijal u obliku . kreditnih povlastica (45%) i snižene podvozne stavove. Pregovori o kontmgentu nisu još završeni, ali, po svemu sudeći, ovaj će biti povećan na 40.000 vagona (do sada 30. 000).

Povećanje talijanskih carina pravda. se čisto fiskalnim razlozima, jer se pretpostavlja da povišenje cena neće izazvali „veće poremećaje kod ostalih privrednih grana. U periodu 1930-32 cene drvu u Italiji pale su najviše, preko 50%. U poređenju sa cenama ostalih proizvoda drvo je postalo najjeftinije. Nije isključeno da se Italija kod ovoga rukovodila i težnjom BtO izdašnijeg pomaganja Austrije, jer pri dosadanjim carinama preferencijal na ausfrijsko drvo (glavni austrijski izvozni proizvod u Haliju) nije značio gotovo ništa. Sada on pretstavlja ogromnu prednost za austrijsku industriju drva pružajući joj mogućnost da izvoz poveća i preko utvrđenog kontingenta. .

Gro talijanskog uvoza sačinjava građevinsko drvo. Poslednje tri godine uvoz se kretao ovako: 1931 god. 1.141.014 tona, 1932 god. 1,055.827, 1933 god. 1.230.723. Glavne zemlje izvoznice jesu: Jugoslavija, Austrija i Rusija, a uvoz iz njih kretao' se ovako:

1933 | 1932 • 1931 tona: uk. tona %uk. fona U uk. uvoza uvoza uvoza Jugoslavija 478.023 388 353.67 334, 404036 354. Austrija 354.114 247 . 343.074, 325 410018, 360 Rusija __ 198032 | [16.0 493.250 183. 127315. {1.1 Ukupno 1.030.169 „83.5 890.401 84.2 042.269 82,5

U prošloj, ptema 1932, uvoz građevinskog drva u Italiju povećao se za 174.806 tona u čemu je najviše participirala naša zemlja (124.756 tona). Povećanje našeg izvoza bilo je omogućeno uglavnom jeftinijim cenama usled sniženja kursa dinara. Dok smo u 1931 za jednu izvezenu tonu građevinskog drveta dobili oko 900 dim. prosečno (300 lira), u prošloj godini smo ostvarili 790 din. ili oko 185 lira. Proizvodne troškove kod drva čine nadnice, takse i prevoz. Troškovi prevoza, zbog роуесаnja tarifa morali su biti nešto povišeni, te se celokupno. pojevtinjenje proizvodnje svalilo na takse i radničke nadnice. Iz toga izlazi da je povećanje izvoza svršeno bez zarade preduzetnika i da je jedina korist bila u tome što je izvestan broj radnika našao uposlenje makar i po najmanjim. nadnicama. Ova se či-

njenica može utvrditi i iz kretanja prihoda od državnih šuma. Višak prihoda od ove grane za 1932-33 i 1933-34 bio je predviđem 91.010.800 din., a dao je samo 19.022.703. din. ili 21.8% „ukupno predviđene sume. Drugi razlog, što smo u pogledu ko_ ličine mogli da održimo svoju poziciju leži u saradnji na tali-

_ janskom tržištu sa glavnim O izvoznicama (Austrija, ~

Rumunija i Rusija). Pitanje je, kakav će biti РА našeg izvoza dtva. posle povišenja falijanskih carina? Najveću konkurenciju austrijskog

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ |

Бр. 23 те naš će izvoz osetiti na severnim falijanskim +ržištima. Nije isključeno da preferencija} i tariiske гејаксје оторисе

austrijskom drvu да dođe i do tržišta srednje i južne Italije.

čime bi naše drvo prema austrijskom došlo u podređeni polo: žaj na svima tržištima: Interesanino je izneti po ovome mišljenje 5. Josipa Selaka, pretsednika trgovaca drvom u Zagrebu. On:smatra “da: povišenje carina ро па5 шуод и Мани ije sudbonosno mi teško pošto će hove terete snositi talijanski potrošač, a što Se Tiče Austfije ona”će, iz bojazni zbog naše konkutencije, morati da rađi s nama sporazumno kako u pogledu сепа Tako i izvoznih 'kontingenata. Odnosno {estona i pakojia određeni ' kontingenti pretstavljaju Takučnu рошеби Наџје,-а mi smo jedini izvoznici Ovih proizvoda. Mišljenje =. 5ејака moglo bi se. priniti samo pod pretpostavkom tesne saradnje na talijanskom tržištu sa Austrijom i drugim izvozničkim zemljama. U protvnom gubitci za nas bi bili vrlo oselni pošto preferencijal i sniženje podvozne tarife pojevtinjavaju austrijsko drvo: za 80—100 dinara po kubnome штети, Рок зе to pitanje ne reši i ne vidi rezultat naših pregovora sa Italijom, koja je izjavila pripravnost da našem izvozi drva učini iste koncesije, koje je dala i Austriji, položaj našeg izvoza drva na talijansko (ržište ne može se prosuđivati optimistički. Tim pre, jer, kao Što smo videli, i izvoz pod dosadašnjim okolnostima mije pružao bog zna kakve koristi nacionalnoj privredi. Nadnice u šumskoj industriji stalno su snižavane, dužne takse su se nagomilavale, a za izvezenu količinu ODN se sve manje zlatnih dinara. ~

U broju 34 od prošle godine, pišući .O krizi drvarske industrije, istakli smo da drvarska privreda pretstavlja najveću žrtvu današnje irize. A to је za nas u toliko . važnije, jer drvarska privreda u našem platnom i trgovinskom bilansu, kao i u celokupnoj пагодпој privredi, igra značajnu ulogu. Ofuda su i teškoće šumske industrije u mnogome uzrok našim opštim privrednim nedaćama. Broj zaposlenih u šumskoj industriji sa blizu 90.000 opao je u prošloj godini na 35—37.000. Izvesno poboljšanje osetilo se тек ц 5ерtemibru 1933 kada je broj uposlenih počeo da raste. To je

bila jedma vajda od povećanja izvoza, jer niti su porasle nad-

nice niti prihod šumske industtije.

Sada stojimo pred starim probiemom: Ko će da podnese nove falijanske catine: prodavac il kupac? Italija kao kupac u ovom slučaju mnogo je jača, jer stoji prema četri zemlje,

koje se guše u hiperprodukciji drva. U ovakvoj situaciji Ita-

lija bi mogla pokušati da teret carina prebaci na njih. To bi

se jedino moglo sprečiti tesnom saradnjom zemalja izvoznica,

па čemu se ovih dana radi. Otuđa će nove talijanske carine biti probni kamen za Centralno-evropski komitet drvarske privrede. ; Nu mere E [[enogymma светска · штампа

бави се великим говором о

економском. и финансијском

стању Италије, који le одр= „5 жао г. Мусолини пред Народ= ном скупштином 26 т. м. Са правом се подвлачи брутална искреност са којом је г. Мусолини излагао и подвлачио неповољне чињенице у економском и финансијском животу Италије. Ми немамо потребе да репродуцирамо тај говор, јер у погледу факата и података у њему нема готово ничега, што није „Народно Благостање“ већ забележило и

Економско финансијски положај. Италије

5 коментарисало. Највећи део говора T. Мусолинија "посвећен _ је трговинском билансу, финансијском стању Италије, „буџетском дефициту и 19. "скоро изведеној дефлацији цена.

Све је то детаљно "ивнесено у чланку нашег сарадника | г“ Др. Бабића у прошлом броју под насловом „Италија је извела дубоку дефлацију“. У погледу документације невероватна