Narodno blagostanje
16 јуни 1934.
Dr. Emil Palić, Beograd
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Страна 387
КОМЕ PLAĆA DRAVSKA BANOVINA TRIBUT, NA BRAŠNO?
1 Зрпрт porez. — 1 Povlaštena па za prevoz Poo, 4 тевтја, а normalna за фрабпо. brašna na malo i eliho, __ JV Ostale rodno, O mlinova” u troškovima, a:
„Trgovski list? u Ljubljani, "u broju 51, пута. да ет |
plaća tribut ostalim krajevima, i da njena” “mlinska industrija, , koja je pre ujedinjenja bila jedna. od mienih prvih industrija,“ sada propada, jer mora da. prodaje svoje proizvode sa 120 0: skuplje no vojvođanski mlinovi. Ovu celu svotu mora да plaća kao tribut mlinovima u Vojvodini. Taj disparitet u korst VOJVOG. mlinova leži u sledećim uzrocima: :
1) Skupni porez na brašno iznosi 6% od. prodajne cene;
mlin u Dravskoj 'banovini а po vagonu 120 D više no voj vođanski. -
2) Slovenački mlinar ne može да RO sli povlaštenu ta-"
rifu za mekinje, te gubi po vagonu 220 D u korišt vojvođanskog.
3) Slovenački mlinar mora brašno da prodaje ma malo, te da ga kao denčanu robu prevozi skuplje, dok” vojvođanski to čni ma veliko, prema tome prevozi brašno 'jevtinije u vagonskim pošiljkama; slovenački plaća železnici 0 VI ON 380 Dis više no vojvođanski. ~
Pre no što bih prešao na pojedine tačka) moram napome- пи, да nije tačan izraz „vojvođanski mlinovi”. “Ovde se radi o mlinovima u žitorodnim krajevima, a to su i ostali delovi Du-. navske banovine, izvesni delovi Savske i Drinske banovine.
Il. Skupni potez. |
Svota od Din. 120.—, koliko slovenački mlin, navodno, · više Da no oni ı Žitnici na ime 6%-nog skupnog poreza, .
treba verovatno da se objasni time, da slovenački mlin prevozi pšenicu iz žitorodnih krajeva, te plaća skupni porez i na troškove”
podvoza. Međutim, po članu 6 Zakona o porezu na poslovni. :
promet od 31 januara 1922 g. „0d osnove za plaćanje ovoga poreza me smiju se odbiti И troškovi. (pakovanja, transporta, interesi za poček i t. d.)”. Po članu 11 Uredbe Ministra finansija o skupnom porezu na poslovni, promet O.P.br. 16109.
od 14 marta 1931 g. „poreska osnovica za naplatu skupnog po-:
reza za robu domaćeg porekla je naknada, primljena u novcu. ili predmetima sa novčanom vrednosti. Ako' :u: bruto nak-. nadi” misu zaračunati sporedni troškovi, imaju se dodati. Pod „sporednim troškovima podrazumevaju se troškovi pakovanja, · transporta, zatezne kamate itd.” Dakle, taj porez imaju i. · jedni“ i drugi đa plaćaju i na troškove transporta pšenice odnosno | brašna iz žitnice u Dravsku banovinu.
| Podvoz pšenice od Sombora do Ljubljane dol. kolodvo | (484 km) po. "povlaštenoj tarifi je 3.340 D po "vagonu; prera-. čunato na brašno (125 kga pšenice = 100 kga brašna) taj pod-. voz iznosi 4.175 D, a 6% skupnog poreza 250.50 D. Ттапзрог
brašna na 484 km košta po vagonu 3.820 D. Ма чај transportni. trošak G6%-tni skupni porez iznosi 220 D. Izlazi da bi mlin u Dravskoj banovini plaćao samo za 21.50, a ne za 120 0 više,
skupnog poteza po vagonu od mlinova u Žžitnice. Međutim: on" ne plaća ni tih 21.50 D više. Mlin iz žitorodnog kraja: prevozi,
brašno u Dravsku banovinu u komisijono: stovarište ili trgovĆu.. Provizija i drugi. troškovi iznose bar 4—5% od cene brašna, franco Dravska banovina. Na bazi sadašnje cene pšenice od: 110 D (prosečno 20.000 D po vagonu svih vrsta brašna) 4—5%
ie 800—1.000-D; a 6% skupni porez samo na 800 D daje 48 D.
V Zaključak.
Na te {roškove, и slovenački пшпаг ле ој sk рт |
porez, jer ih nema. Cena u celosti ostajje njemu. On neposredno iz mlina prodaje brašna u manjim količinama.
Razlika u. ·računici U lista. iznosi dakle код
gonu ц те ов а
КА
та brašno.
_ Nekoliko mlinova na području današnje rako DO Vino, zažvijo se za vreme Austrije u industrijska preduzeća usled . "ar fskih povlastica uperenih protiv agrarnč Ugarske i пјепе »
miinske industrije. Dale su im refakcije koje su rasle sa Otsto> ı Ба brojem prevoznih vagona. Ove su omogućile Yenta-
biinost kolicini mlinova veštački razvijenim u industrijska pre- ·
duzeća. Oni su svoje proizvode prodavali пета улети u GUBI skom primorju i Tirolu. i
Poratne težnje svih industrijskih država za Samo 000- | _ljenjem. u ishrani onemogućile su 'izvoz brašna iz agrarnih те--
malia. Usled toga su” industrijski: mlinovi u:D avskoj banovini u Kranju, Mengšu L Celju izgubili svaki uslov 7
Kikinda-sa. 2700,.:Veliki Bečkerek sa 1000 i 600, t. |. ukupno. sa
||
ИТ Ргодаја |
ЈЕ Ромја епа tarila za prevoz pšenice i mekinja, a normalna |
ока, pošto su i veliki izvozni mlinovi. i našoj žitnici: Novi 'Sad sa 600. met. centi, Sombor sa 1000, Osijek" за: 1600, Đakovo sa 600, 'Melika ·
8100 met. centi dnevnog kapaciteta, potpuno patalisani..: · Sem:
ovih, veći broj mlinova u -živnici. aa preko 10.000 m.c. dnevnog kapaciteta, koji su, „radili također. za 12705 već 10 НИ rade samo povremeno.
U ·Dravskoj banovini jedva je ostalo 45 mlinova sa.
dnevnim kapacitetom od preko 100 met. centi. Aprila-juna 1932 og. bilo je svega 160 mlinova. sa. uređenjem za prosejavanje koji
su po likvidaciji žitnog režima plaćali takozvanu mlinsku Dau-.
šalnu taksu. Njihov ukupni dnevni kapacitet bio je 4136 m.č., podelien ovako: 122 mlina sa 25 m.c., 34 do 100 m.c, a 4. preko 100 m.c. Upoređenja radi mapominjem da je. пет kapacitet mlinske industrije sa 450 mlinova u Dunavskojf"banovini u isto
vreme bio 41.380 m.c., dakle po mlinu prosečno blizu 100 m.c.
"Мипом и Sloven: ji žele da prerađuju i sirovinu iz, žitorodnih:. krajeva. To mogu samo u slučaj o se.produži austrijska“bblitika železničkih refakcija. To im je 1925 5. uspelo, Џуеdena je takozvana povlaštena mlinska tarifa za prevoZ· па и mlinove radi prerade. Ova tarifa, po "slovenačkim mlinovima, treba da se smatra „kao slaba otšteta za stečena prava periterne mlinske industrije, koja treba ma i ovako nedovoljno da bude zaštićena protiv preplavljenja Slovenije belim bračnom iZ _ MOJVO-
| đanskih mlinova.”
Stav tarife za prevoz brašna iz mlinova u DĐuhavškoj banoyini u Dravsku veći je sa 15% od stava povlaštene tarife za ргеуог “pšenice iz Dunavske banovine u mlinove u Dfavskoj. Ova se razlika za prevoz mekinja penje na teret brašna do 20%; premida stvarno“ne” dolazi u obzir, 'jer:se mekinje Simlinova. u žitorodnim krajevima ne prevoze u Dravsku banovinu, već u inostranstvo. Potpunosti radi rasmotriču i ovu poziciju.