Narodno blagostanje

Страна 388

НАРОИНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

Milin u Dravskoj banovini prevozi vagon pšenice recimo za 3.340 D, a onaj u Dunavskoj prevozi vagon mekinja na istom ofstojanju za 3.180 D. Primećujem da krmno brašno tarilira po istom stavu kao i brašno za ishranu ljudstva. Za 1 vagon. mekinjia treba najmanje 5 vagona pšenice. Prema tome je razlika na jednom vagonu pšenice: 3.340 D — 3.180 D = 160:5 = 32 D;

·'Uporednu računicu troškova koštanja brašna postavljeno Dravska banovina :đaću kako za mlinsku industriju u žitorodnim krajevima tako i za mlinove u pasivnim krajevima. Relacije mogu Бик uglavnome оџе: Зиђонса—Мапђог за“ ида епоббси na 571 km, Velika Kikinda-—Maribor ili Banatsko Kraljevićevo—Maribor 676 km, Sombor—Ljubljana 484 km, Smeđerevo—L_Ljubljana 669 km, Sombor—-Zagreb 344 km, Osijek—Lijubljana: 417 km, Inc dj OV 439 km, Šid—Celje 413 km. | - Stavovi u računici odnose se na kolske fovate od 100 met. centi. Mlinovi u Dravskoj banovini prodaju polovinu svojih. proizvoda u mestu, a drugu polovimu u okolini od 30 kma. Mlinovi u žitorodnim krajevima nabavljaju polovinu svoje pšenice postavljeno u mlin, a drugu polovinu iz okoline na udaljenosti do

30 kma železnicom. Ako mlinovi u Dravskoj banovini polovinu

brašna prevoze železnicom u okolinu, što je usled jevtinijeg | kolskog prenosa redak slučaj, to čine u manjim količinama; za komadnu robu plača se veći podvoz, no za kolske tovare. Ta razlisa u teorijski skupljem podvozu polovine brašna kao komadne robe na udaljenost do 30 kma mikako me može da bude veća od 45% cene brašna, koliko' mlin. iz žitorodnog kraja manje dobiva za svoje brašno, jer ga komisijon sa troškovima prodaje ili prodaja tamošnjim trgovcima na veliko tolieo!staje. Ovako fantastičnu razliku u železničkom prevozu poloviHe brašna na {eret slovenačkog zato pominjem, jer im je i kraj takvih preteranih stavki 'obezbeđena rentabilnost.

· Jašnoće radi u računanju uzinam 1.000 met. centi +, ј. 10 vagona pšenice. To daje 8 vagona brašna i 1.8 vagona mekinja које би табипан Као рипа 2 vagona da bi opterećenje mlinova i iz Dunavske banovine podvozom bilo veće.

Uzimam relaciju Sombor—Liubljana dol.· kolodvor sa udaljenošću od 484 kma: | Milin u Ljubljani kupuje u Somboru 10 vagona pšenice i prevozi je po povlaštenom stavu u Ljubljanu dol. kol. na 484 km po 3:340 р = = |

Mlin u binu kupuje Dol 'gornje Коћсте t. i. 5 vagona pšenice iz okoline 'Sombora prosečno до 30 kma udaljenosti i prevozi je po istom povlaštenom stavu u Sombor po 480 10) = - | 8 уакопа. бгабпа ргеуод ш Ејибјапи dol. kol. na 484 Лет po normalnom stavu po 36200 =

18 одпозћо 2 vagona mekinja također u "Ljubljanu po 3.180 Бр =

„Ukupni troškovi, prevoza mlina u Som- „boru:veći su dakle za 5.920 odnosno po vagonu za 592 D ili 18%. Ako odbijemo 32 D, sa ko"ико je prevoz mekinja za mlin u Dravskoj banovini teorijski skuplji, ostaje u njegovu korist još uvek 560 D, mesto 220 D na njegovu štetu kako to tvrdi „Trgovskisleč'. Usled ove računske greške puna razlika je dakle 560 + 220 = 780 D u korist slovenačkog mlina,

" "Prema službenim podacima ministarstva poljoptivrede u knjizi „Potrošnja hlebnih žita” i na osnovu poslednjeg popiša “Stanovništvaz u Dravskoj banovini proizvodi se polovina njene godišnje potrebe u hlebnim žitima, dok se druga polovina. — а to je 20.000 vagona — uvozi po. želji tamošnjih mlimova za nji hove potrebe u zrnu, odnosno jedan deo iz mlinova u žitorodnim

Dinara 33.400

2.400

30.560

6.360 39.320

krajevima u vidu brašna. Uzmimo prosečnu udaljenost odrediš-

| nih stanica od utovarnih sa 484 km po gornjoj konkretnoj ra-

čunici, državne železnice gube na povlaštenoj tarifi za prevoz žitarica u Dravsku banovinu 5902 D po vagonu. Pri prevozu svih 20.000 vagona pšenice i kukuruza u zrnu one pomažu mlinove u Dravskoj banovini sa godišnjih 12 milijona dinara iz javnih sredstava. Kapacitet mlinske mdustrije u Dunavskoj banovini deset puta je veći od kapaciteta u Dravskoj. Prema tome i po istoj logici drž. železnice trebale bi sa IO puta većom svotom, dakle, sa 120 milijona D da pomažu mlinsku mdustriju samo u Dunavskoj banovini, jer je ova još u većoj meri izgubila svoja strana tržišta i potpuno likvidirala izvozne mlinove.

HI. Prodaja brašna na malo i veliko.

Tačno je da mlinar u Dravskoj banovini prodaje brašno na malo, na vreće, u svome mestu i u okolini na udaljenosti od 30 kma. Poznaje svoje kupce jer je ı neprekidnom dodiru sa njima, brže i lakše naplaćuje svoje račune i, što je najznačajnije, u prodaji na vreće ipostizava bar za 1.000 D veću cenu no mlinovi iz Dimavske banovine. Ovi prodaju brašno na veliko u va-

gorkim pošiljkama slovenačkim ftrgovcima; berzanskom agentu

moraju da plate 150 D, a trgovcu kupcu da obezbede bruto zaradu od 4—5%, što iznosi 800-—1.000 D. Hizik mlina iz žitorodnih krajeva veći je; mesecima mora da čeka na novac.

Železnički podvoz za komadnu robu je 530 D do 10 kma; 750 D do 20 kma i 900 D do 30 kma po vagonu. Pošto slovenački mlin prodaje samo polovinu svoje proizvodnje vam mesta, taj trošak prevoza (тера računati sa polovinom, a to је kod пајзкирцег родуота, до 30 kma 450 D. Ostaje mu dakle ioš 550 D od 1000 D veće cene pri prodaji na manje količine, što mlin iz Dunavske banovine nema. lako „Trgovski lis? ne goVort o tome, ja ću radi potpunosti materijala priznati slovenačkim mlinovima izdatke od 350 D po vagonu pri kupovini pšenice u Dunavskoj banovini, i to berzanskom agentu 100 D, a trgovcuprodavcu žita 250 D (zarada od 2—2.5%).

Prema tome, usleđ pogrešne računice „Trgovskog lista” i kod ove tačke pojavljuje se, mesto 380 D većeg koštanja, 200 D viška, dakle 580 D razlike u korist slovenačkog mlina. No, kao što rekoh, ta razlika je još veća, jer prevoz brašna na otstojanja do 30 kma-vrši se znatno jevtinije, kolima.

IV. Ostale prednosti slovenačkih mlinova u troškovima.

Od nafočitog značaja je pozicija goriva: uglja, drva i elektrike kao pogonske snage . |

Mlinovi u Vojvodini troše uglavnom ugalj iz ovih maj-

dana: Kaknja, Breze, Trbovlja i Golubovca. | Mlinovi u Sloveniji nabavljaju uglavnom onaj iz Trbovlja i Golubovća, pošto su im najbliži. Cena ovog uglja, za najbližu stanicu u Somboru, dakle za najzapadnije пољ Еш по ке iznosi:

| 360 km 402 km 428 km 476 Кт a _ Какапј Breza Trbovlje Golubovec Ugalji ab majdan · Din. 1.050.— 980.— 900.— 900родуог :do Sombora „, 790.— 840.— 860.— 940.pretovat u Brodu 50— 50. 1 —-— јео одгеф па зЕа-

mica. „0 1:900— ~ 1.9/0— 1760. 1.810 Za mlinove u Slo-

мети 900.— ~” 900.родуо2 па 100 Кта 590— 590.fco stanica slovenač- ·

kog mlina Din. 1.400.— 1.4090.—0

Dakle najpovoljniji vojvođanski mlinovi dobavljaju ugali iz Kaknja za 27%, iz Breze za 20%, iz Trbovlja za 190, i iz Golubovca za 23% skuplje no oni u Sloveniji, a da pri tome ne

uzimamo u obzir gubitak na kalorijskoj vrednosti uglja usled 5