Narodno blagostanje
Страна 410.
иностранство “није схватило узроке. депресијације „немачке.
марке: на страним берзама. Узрок лежи у једном. услову клириншког "саобраћаја између Немачке и . великог броја
европских држава. Наиме те државе имају право: да своје.
пбтраживање у маркама продају на страним -берзама ако нбмогу да их искористе за извоз робе. Рачуни преко којих се те обавља називају се „шведским рачунима“. Имаоци тих марака понудили су врло много истих и отуда. је на-
стала депресијација. А нагомилавање марака на тим рачу-.
нима дошло је отуда што су Немци после забране увоза
ПОЉОПРИВРЕДА — Francuski ministar poljoprivfede izradio je novi ртоjekat zakona — peti po redu — о organizaciji i zaštiti под tržišta čije glavne odredbe izgledaju ovako: od 16 jula do 30 septembra važiće minimalna cena, koju će određivati ministar poljoprivrede; u oktobru, novembru i decembru ova će зе cena povećavati” sa jednim frankom po kvintalu, u januaru, februaru i maitu sa po 1.50 fr.,, a u aprilu, maju i junu sa po 2 kvota izmeljavanja do 31 decembra ove godine biće određena na 65%; uvodi se specijalna taksa na uvoz pirinča itd. — Potrošnja poljoprivrednih mašina u Austriji u proleće оуе [Ерс povećala se za 28% prema istom periodu 1933: A. A. A. (Agricultural Adjustement Administration), ustanova za reorganizaciju poljoprivrede u S. A. D. izdala je
do TIV o. g. u cilju smanjenja zasejanih površina sledeće svote: za duvan 1.6.
ža pamuk 112.5 mil. dol., za pšenicu 65.6. mil., mil. Za smanjenje Droizvodnje svinja i mlekarskih pr izdato je 52.3 mil. dolara.
— „Novosti” donose da će u кока ove godine Ministarstvo. šuma i rudnika zasaditi na goletima 6 miliona _umali) sadnica. — OJ
— 36or BenHkHx залиха овогодишња берба каве у Салвадору, која се процењује на 700 —800.000' џакова биће увиштена. | 5
= + (Ф стању усева чехословачко Министарство пољопривреде саопштава: стална суша и хладноћа у другој половини маја спречавале су нормалну вегетацију пољских усева. Рђаво презимели озими усеви нису добро заметнули, па ће поред малог приноса зрна дати и незнатан HDAROGI сламе. Пролећни усеви такође су слаби.
S =- Савез пољопривредних задруга у Бугарској Tpaжио је од владе да прошири житни монопол и на кукуруз. њи „Кметијска дружба“ за Дравску бановину има 380 подружница са 8.350 “чланова а имала је у прошлој години промет робе од 13 мил. дин. У резолуцији донетој на годиштвој скупштини тражи: да се извозни контингенти додељују задругама; да се снизи железничка тарифа на пољопривредне производе; да се војне набавке намирница врше од произвођача и задругара; и да се у пољопривредни савет именују представници пољопривредних удружења ИТД.
— Изгледа да ће Бугарска забрану извоза житарица проширити и на сточну храну.
— Према најновијим подацима овогодишњи принос житарица у Аустрији биће испод средњег. |. ги = Овогодишња производња ружиног уља у Бугар- ској цени се на 1500 кг. или 50% од прошлогодишње. ~ — У новом уговору између произвођача шећерне репе и фабрика шећера смањена је цена сировим и сувим резанцима са 6.20 на 4.715, а меласи са 12—14. ма, 5—6 шил. за квинтал, ·
an.
сировина почели преко тих рачуна да их увове. Сад је донесена па год. 0 Рајхсбанке да. бе“ само За И
THX. рачуна. у њима. |. Према. томе остао је мораторијум трансфера као. је дини излаз. Уа - Међутим преговори су привремено прекинути, и врло“ ik, вероватно да ће се они обновити на Пипи TOP самих
i
поверилаца. | | - ŽO 56
CJDVDKBA
— Према најновијим подацима. озими усеви. у Бугарској страдали: су на 40% засејане површине, | Добро стоји воће. и поврће у. јужној.и средњој Бугарској, _
— 39 маја о. г. укинут је у Мађарској болетни систем. Болете су: помоћи којих је произвођач жита добио као „премију, · могу. се до.15 јула употребити за плаћање. пореза: Мађарска је могла из два разлога да укине болету,. прво јер. Аустрија, и Италија преузимају извозни вишак уз утврђену цену од 15 п, а са друге стране цене житу су у унутрашњости _ порасле услед неповољних изгледа за жетву. . | .
— Енглеска и 3a испитивање стања пољопривреде у Индији констатовала је следеће: да не постоји хиперпродукција жита и риже; да површине засејане ланеним семеном могу“ бити проширене за 2 мил. ара; да култура дувана има сјајне услове за проширење.
ИНДУСТРИЈА — Poljska vlada usvojila je. projekt zakona o "Копсевјоniranju mlinske- industrije i o zavođenju državne kontrole nad mlinovima. | = Prema - najnovijim podacima o elektrifikaciji u Čehoslovačkoj 55% svih opština je elektrihcirano i 70% stanovništva snabdeveno je električnom зтијот |.
— Na godišnjoj skupštini industrijalaca Savske banovine dometa je rezolucija u kojoj se traži donošenje uredbe, koja će omogućiti i industrijskim preduzećima. đa se posluže prema svojim verovnicima istim merama zaštite, koje su date novčanim zavodima, i u pogičdu Dip IVO i u DO gleđu kamata. -
= Мађарска индустрија у првом тромесечју радила: је боље но у истом периоду прошле године. Прираштај упослених радника према истом. месецу: у прошлој години кретао се овако: у јапуару 6.3%, фебруару 8.2%. и „марту. 10.7%X ~
— ом исија за петролеум, француског. парламента 015 била је предлог о увођењу монопола са мотивацијом: 1) да се не би повећала оптерећења потрошача; 2) да. се не би смањили порески приходи; 3) да се не би довела у опасност сигурност "земље; 4) да се државне“ 0 Не о изложиле новим злоупотребама. OVO
| Према подацима Сузора било је у целој држави Il радника“ и намештеника у априлу O. 1 585.152, што је према истом месецу прошле године: пораст за: 48.697, а према марту 0. r. 3a 12.082. Према броју у истом месецу прошле године највећи је пораст запослености код окруж= нога уреда у Осеку (aa 4.660), Бањалуци (3. 270), "Љубљани | ребу. (3 .018). пи "Новом Саду. 2.240), а у проценћи! пор "код Уреда 5' Бањалуци 422) 46%); 0). 0 O U. А
Мата 38