Narodno blagostanje

23, јуни 1934.

=== y дискусији у Народној скуп| . штини поводом интерпелаци-

__6,. о; грађењу железница, H3међу осталога, истакнуто је

Стручност и диплома

и то, да бивши министар са-

обраћаја нема дипломе. То је изнето вероватно из разлога, да би се доказала његова нестручност. Колико је нама повнато_ министарски. положај није. условљен. факултетском спремом. Стручност и диплома две су различите ствари. Има добрих стручњака и без диплома, као што се иза многих диплома. врло често крије велика неспремност. | - _ Садашњи. министар саобраћаја такође нема дипломе. По горњој логици, могло би се закључити, да ни он није стручњак. Међутим, то не стоји. Он је показао велике стручне способности у решавању проблема саобраћајне политике, . Наши читаоци. ће се сетити његовог плана о комерцијализацији железница, који је пре шест година. пропао у финансијском одбору Народне скупштине. Да је онда његов план усвојен, који је показивао велико познавање прилика и потреба нашег железничког саобраћаја, наше железнице стајале би данас сасвим друкчије. === Treba razlikovati kapitalizam od kapitala i kapitaliste. U ovoj svetskoj privrednoj depresiji najgore je prošao kapitalista, jer je _ on najviše izgubio od svoje ima-– ovine padom kurseva hartija od vrednosti — a. to je najčešći oblik plasmana kapitala za rentu u naprednim zemljama. Sasvim je prirodno da je ovakvo stanje u raznim zemljama izazvalo akciju, koja se zove zaštita kapitalista. Sva su ta zakonodavstva imala za cili da izvesne krajnje zloupotrebe preko leđa kapitalista uklone i to većinom izmenama i đopunama u postojećim zakonima.

Zaštita kapitalista

KP Nr aa

Kad god se govori o zaštiti kapitalista, neizbežan је Susret sa dvema ustanovama: berzom i akcionarskim društvom. Tri su principa na kojima se obično zasniva zaštita publike prema tim ustanovama: javnost, kontrola ı odgovornost organa. Najnoviji propisi u- raznim zemljama obično ciljaju na pooštrenje tih propisa. Engleski Companies Act (1929) je smišljena oštra odgovornost emitenta prema kupcu hartija od vrednosti. Jedno vrlo radikalno podražavanje istog nalazimo u amerikanskom Sucurities Act od 1033 god. pooštrenom Fletcher Bill od 1934 godine. Kao što engleski pomenuti zakon oštro kažnjava prevaru, tako. ovaj amerikanski zakon teži da spreči veliku зрекшасци, traži mnogo veću javnost i suzbija mahinacije. _

1 U Francuskoj pitanje zaštite kapitalista, koje stoji na dnevnom redu već mnogo godina, pod imenom zaštita štednje takođe je stavljeno na dnevni red jednim zakonskim projektom o0.izmenama i dopunama zakona o akcionrskim društvima, koji SE. nalazi sada pred Senatom. Centralno pitanje je pooštrenje i pojačanje kontrole. Predlaže se jedna ustanova koja postoji u Engleskoj već više decenija, a posle rata i u Nemačkoj, Austriji it. d. ali sa jednom bitnom izmenom. Dok je u svim pomenutim zemljama akcionarsko društvo dužno da uzme jednoga: zakletoz fačunoispitača između onih, koji su za to osposobljeni, dotle se u Francuskoj predlaže da vlast naimenuje ро jednog komesara kod svakog akcionarskog društva. Vrlo je veliko pitanje dali će ova odredba biti usvojena, pošto se pojavila vrio velika opozicija па mnogim uficajnim tačkama. .

____Mnogo interesantnija reforma te vrste je u Nemačkoj. Na dosta radikalan predlog zakona, koji je ranije spremljen, naslonila se diskusija, na koji če način nacionalno-socijalistički principi da budu primenjeni u ovoj maferiji. U prvi mah je izgledalo, đa je bliza kraj akcionatskom društvu u opšte. Ali se prilikoun daljih studija pokazalo, da su to bili lakomisleni zahtevi partijskih ljudi, koji ne poznaju ova pitanja. Tražilo se na primer da

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- anonimnost.

Страна 407

56 шупе апоптпозе akcionata, ali se brzo pokazalo, da t0 „Čini biće akcionarsk:

og društv

а 1 da se ono ni u kom slučaju ne - održi u svom! današnjemi značaju, ako bi se ukinula ta Al u svakom slučaju tendencija ide na to, da se akcionarsko društvo rezerviše samo za velike ciljeve i da se Stvote ušlovi-da akcija bude predmet manje ili više trajnog pOošeda.

Isto tako se traži i jače naglašavanje principa vođstva, to bi zna čilo, da se pridaje još veći žnačaj direkciji, koja je već inače postala vrlo. moćna. Na jednoj strani treba-pojačafi. atribucije di-. rekcije, a na (drugoj oslabiti iste nadzornog odbora, koji u nemačkom akcionarskom pravu ima 'sasvim drugu ulogu nego u našem (on je i upravni i nadzorni odbor dok je direkcija 'delimično ono što je kođ nas upravni odbor). Izgleda da će se prava akcionara jako ograničiti i svesti na odhučivanje po pitanju statuta. To znači da zbor akcionara neće imati više pravo да шугđuje visinu dividende i da rešava O зак ист računima. Ovim bi se postiglo baš protivno od onoga što se prvobitno htelo, naime da se akcionaru kao sopstveniku poduzeća da još veća važnost. Što se tiče odnosa između akcionarskog đruštva i države, to će biti regulisano docnije, saobrazno ostalim trgovačkim drištvima. Tim otpada predlog da u svakoj direkciji moraju biti zastupljeni i preistavnici države. Isto tako se skida s dnevnoga reda. i pitanje ponovnog uvođenja sistema koncesije.

=== , Omancjcko стање UeXOCO-, "Bauke MMje ни мало. ружичасте. Досадашњи дефицит по«ривао ·се унутрашњим и - === | спољним · зајмовима. . Министар финансија се нада, да ће у 1934 т. приходи покрити издатке, То још не значи, да ће се буџет уравнотежити, тим, мање јер дефицит из. прошле године. још није покривен. Министарство финансија се спрема на далекосежне мере.

“ За уређење државних финансија, у првом реду за покриће дефицита из прошле године емитирају се 5% благајнички папири у износу од 600 мил. ч. кр., са курсом од 09,5%. Амортизација ових бонова вршиће се од 15 јануара 1936 до 15 јануара 1940 са премијом од 0.5—-45%, тако да ј6 стварни рентабилитет ових папира нешто изнад 5%. Дужи рок амортизације тумачи се тим, да Чехословачка хоће један део краткорочних дугова да консолидира, што је у складу са изјавама министра финансија и гувернера Чехословачке банке. Није још сасвим јасно да ли ће влада један део овог зајма да стави на расположење државној централи за реесконт, или ће уплатити њену главницу 'од 100 мил. ч. кр. из других сретстава. :

" Централа за реесконт основана је законом од 3. марта о. г. са државним капиталом од 100. мил, u. к. Задатак централе је давање кредита банкама есконтирањем меница, или ломбардовањем хартија од вредности, Новчани и осигуравајући заводи дужни су држати улоге код Центргле у законом одређеној висини који се могу само под извесним околностима отказати, (на пример ако-је пала висина уложака на штедњу према стању од 1" јануара 1934 г.) Централа се може финансирати реесконтом, ломбардом, реломбардом или емисијом заложница, обвезница и бонова. Емисија државних хартија вршиће се у будуће суделовањем Централе. Деловање Централе треба да се протеже и на ефектно тржиште интервенисањем код развијања курсева државних хартија. Ову улогу на ефектном тржишту имаб je досада конзорцијум банака (Живностенска, Земаљска

Чехословачка пред новим унутрашњим зајмовима

(банка, Поштанска штедионица и Централна банка ческих

штедионица). По новом плану ући ће у конзорцијум још Трговачка и индустријска банка. Помоћу“ тог конзорцијума треба Централа за реескомпт да регулише курсеве државних хартија. = 5

· _ = Рентабилитет државних папира износи, узевши за