Narodno blagostanje
немири рта ови Зара е
мене
Страна 408
темељ курс од 15. МЕ 1934, 7—7.6%. Ова каматна стопа је висока, ако се узме у обзир, да је дисконтна стопа новча-
· ничне банке 3.0% и да је висина камате на новчаном тр-
жишту | 39/8—41/4%. Поједине државе, као. Енглеска и Италија, конвертовале су своје ратне дугове на 3:/2%, Немачка је у задње време код конверзија појединих папира установила реално укамаћење од нешто више од 5%. Чехословачка изгледа да неће употребити могућност конверзије, већ ће повишењем курсева државних папира снизити реалну камату. Нова емисија државних 5% благајничких записа показује да финансијска власт сматра 5% за нормал-
ну каматну стопу за државне хартије. То значи да се кур-.
севи морају подићи са 16—20%. Овом мером чехословачка влада спрема терен за нове унутрашње зајмове. Рентабилитет папира лежи изнад камате на новчаном тржишту и штедних уложака. Камата ла штедне улошке утврђена је на 3:/4%. Централа за реескомпт има задатак, да курс лржавних папира стабилизира. Стабилни курсеви би повратили поверење публике у државне: папире.
5 Bugarska je, kao i naša zemlja, Bnergična politika agrarne tipično agrarna. Ratarsko-stočarofeorijentacije u Bugarskoj ska proizvodnja ima još veći značaj nego i kod nas. Ovi proizvodi, kao što se to vidi iz podataka и glosi „Privreda u službi politike” (u ovom
broju) čine 85—90% «vrednosti celokupnog bugarskog iz-
voza, a kod nas 55—5%. Još je karakteristično za Bugarsku da mnogo manji Droj važnijih artikala dolazi u obzir za izVoz nego kod nas, a. duvan pretstavlja polovinu vrednosti bugarskog izvoza. U takvim prilikama pad cena ili nemogućnost izvoza za koji od glavnih artikala mnogo jače pogađa narodnu privredu, nego što je to slučaj kod zemalja sa raznovrsnijim art:klima. To nam pokazuju i donji podaci o kretanju bugarske spoljne trgovine:
Uvoz IZI 0 Z hil|. tona mil. leva hilj. tona mil. leva 1920 god. 508 8.325 313 6.397 1930 ,. 317 4.590 . 543 6.191 1931 , | 295 4.660 769 5.934 1032 ,, 261 3.471 588 3.383 1933. 231 2.202 431 2.846
Uvoz je u prošloj prema 1929 godini opao po. težini za 54,6%, a po vrednosti za 73,6%; dok se izvoz po težini povećao za 13,7%, a po vrednosti opao za 55,5%. Bugarski uvoz je pogođen u još jačoj meri nego naš. Izvoz se naprotiv po količini bolje održao ali je po vrednosti znatno veći pad. Opadanje spoljne trgovine je nastavljeno i u prošloj godini, dok je kod nas porast. Trgovinski bilans pokazuje veliku promenljivost: 1929 god. je pasivan za 928 mil. leva, u 1932'g. za 88 mil. leva; a 1033 g. aktivan za 644 mil. leva. Bugarska je da bi mogla izravnati svoj platni bilans bila primorana da sve više smanjuje uvoz, a forsira izvoz i pored katastrofanoga pada cena. Prema tome se može i za njenu spoljnu trgovinu reći ono što smo nedavno rekli za našu, da ona osiromašava. Naročito je nepovoljno uticao na bugasku. spolinu tgovinu katastrofalni pad cena duvanu, čija je vrednost u izvozu pala od 1929 а. do 1033 g. za 55,5%, dok se po količini izvoz povećao, za 13,7%. Tako je duvan imao samo jednu trećinu од села iz 1929 godine (a pao je sa 140 leva po kgr. na oko. 50 leva), a takve cene su već treća godina. Ogroman pad cena bugarskog specijaliteta ružinog ulja (sa oko 100 hilj. leva po kgr. u 1930 g. na 20—25 hilj. leva u 1933). Veliki je pad cena i kod jaja, svilenih čaura i dr. artikala.
Preorijentacija bugarske· privrede, koju zapažamo u čiсаџот posleratnom periodu, dobila je naročitog potstreka za vreme privredne depresije. lndustrijalizacija je dosta napredovala, naročito kod onih grana, koje prerađuju namirnice i poljo-
- _MAPOJOIBO ВЛАГОСТАЊЕ
__ Ip, 26
privredne sirovine (šećera, piva, brašna i .d.), kao što o
slučaj i kod nas. Poslednjih godina se najjače razvija tekstilna industrija. Sopstvena proizvodnja pamučnog konca za, poslednjih 10 godina je porasla sa 286 na 1830 tona, odnosno za
650%, a takođe raste stalno i uvoz sirovog pamuka (sa 1360 .
tona u 1927 g. na 3760 tona u 1932 g.); dok opada uvoz gotove robe i prediva. Uvoz običnog, beljenog i farbanog prediva, konca, trikotažne robe, zavesa i ćebadi opao je za 83%. Ipak još uvek t+ekstilije pretstavljaju frećinu vredosti bugarskog UVOZA. i
Još je veća preorijentacija u oblasti poljoprivredne proizvodnje. G. g. Kušev i Kurtjakov, inspektori bugarskog ministarstva poljoprivrede pišući u „Poljoprivrednom glasniku” o problemima. i pravcima bugarske poljoprivredne proizvodnje, iznose da su se promene vršile u dva pravca: i to prvo ka pove-
- ćanju onih poljoprivrednih namirnica 1 sirovina, koje Bugarska
uvozi, a postoje uslovi za njihovu proizvodnju u zemlji, i drugo, preorijentacija ma one proizvode, za koje postoje bolji izgledi za izyoZ.
U prvu grupu spadaju: tekstilne biljke (pamuk, lan i konoplje), vinogradi, šećerna repa, ječam, i +. d. Površina род pamukom povećala se за 5.460 ha u 1930 g. na 26.700 ha u 1933 g., konoplje sa 3.800 ha na 6.500 ha; lana за 500 ha na 1.000 ha; vinograda s 87,5 hilj. ha na 93 hilj. ha.
U izvozu sve više opada udeo zrnaste hrane, ovaca i mesa; a raste pored duvana udeo živine, jaja, grožđa, uljanog bilja. Naročito je velika pažnja poklonjena unapređenju i organizaciji živinarstva i voćarstva. 1929 g. povećala se površina pod voćnjacima za 258 ha, 1933 g. za 2.180 ha.
Početkom o. g. sprovelo je bugarsko Ministarstvo poljoprivrede anketu o merama, koje treba preduzeti za unapređivanje poljoprivrede i budućim pravcima agrarne politike. Posle toga izrađen je plan, koji proširuje dosadanju akciju na preorijentaciji poljoprivredne proizvodnje. Predviđeno je u ovoj gOdini povećanje zasejane površine pod pamukom za 34 hilj. ha (ва 26 па 60 ћу. ћа), Кидеђе ха 8 Ћи]. (за 6,2 1. На па 14,2 hilj. ha), lana za 20. ћа (5 9 па 29 1. ћа). Гацаћ софпа će se površina još proširiti, prema pokazanim гег шанта : роtrebama. Da bi Bugarska postala auftarhna u ovim +ekstilnim sirovinama u onoj količini, koju mogu da prerade domaće Таbrike, eg. Kurjakov smatra da je potrebno još povećati DOVIšinu pod pamukom za 30 hilj. ha; kudeljiom za 4 hili. ha, i lanom za 20 hilj., a za to postoje uslovi. Osim toga predviđeno je za potrebe izvoza da se poveća narednih godina površina pod
· voćnjacima za 20 hilj. ha, zatim pod uljanim semenjem (pošto
je zaključen ugovor sa Nemačkom o prodaji većih količina uljanog semena).
G. Kurjakov smatra đa će za celu ovu preofijentaciju biti potrebno najviše oko 300 hili. ha novih površina, koje će se najvčtim delom dobiti na račun ugara, a vrlo malim delom na račun površina pod zrnastom hranom. Način izvođenja nije nam pozna, samo se ističe da će se po mogućstvu izvoditi preko zemljoradničkih zadruga, a о. Kušev napominje da će poljoprivredna preorijentacija biti sastavni deo opšteg privrednog plana.
Немачка штампа забележила је пре два месеца да је један авист на својим“ крилима пренео ауто, који је тежио 10 тона. Луфтханза је са једлим новим типом четворомоторног авиона вршила пробе пи том приликом пут Берлин— Франкфурт преваљен је за 95 минута, 300 км. на сат. То је мање него ли пренос обичним "саобраћајним сретством из центра до периферије "Берлина. Међународне авионске линије сваког дана се умножавају, 'брзита авиона се повећава. Авијација, за коју се до пре
Авионски саобраћај м новинари ан