Narodno blagostanje
14, јули 1934.
ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 457
zbog akcije države za orađenje zdravih stanova. Nasuprot ovome idustrije potrošnih dobara pokazuju vrlo mali polet, a u nekim granama postoji čak i opadanje.
Industrijski polet u svetu karakterišu dve činjenice. Prva је, da se on dobrim delom ima pripisati stalnom porastu proiz_ vodnje ratnog materijala čemu uglavnom doprinosi povećanje izdataka na naoružanje u državnim budžetima. I kod radova za stvaranje posla u većini zemalja pridaje se naročita pažnja izradi strategijskih i komunikacionih objekata. Druga je, da se skoro čitav polet ograničava na unutrašnje Tržište i ne dolazi do izraza u povećanju međunarodne razmene dobara. Svetska trgo-
~ ~
ТАЈНА СЛУЖ
ОБАВЕЦ
ПОЉОПРИВРЕДА
— Белгијска влада одлучила је да у својим колонијама пропагира ширење културе кукуруза.
— Бугарска је донела закон о унапређивању воћарства и повртарства.
— У Мађарској је од 2 до 14 јула било обустављено нотирање нове шшенице на пештанској берзи пошто су у то време вођени преговори са Аустријом и Италијом о извозу и цени тишенице.
— Овогодишњи принос свилених чаура у Бугарској биће око 1.3 мил. кг. Откупна цена 24—30 лева кг.
— Minsstarstvo poljoprivrede nabavilo je od veštačkih ribnjaka 30 hiljada mladih šarana i pustilo je polovicu u Dunav kod Bačke Palanke, a pola u Moravu kod Ćuprije. Istovremeno je nabavljeno oko 300 hiliada mladih pastrmki, koje su puštene u razne planinske reke.
— Hretanje indeksa talijanske agrarne proizvodnje pokazuje ovu sliku: 19000—13 = 100,1919—23 = 89, 1929—33 = 116.
— Ovogodišnja svetska proizvodnja jute porasla je za 30 hiljada bala i iznosi 8,72 miliona bala. Svetska potrošnja ceni se sa 8,25 miliona bala.
— Francuski parlamenat je izglasao zakon o zaštiti prirodne svile, po kome se zabranjuje upotreba reči „svila” za hemijske tekstilne proizvode (veštačka svila).
— Zbog obilne žetve pirinča u Japanu (17% iznad prosečnih žetava u toku poslednjih godina), vlada je kupila 5 miliona kvintala u cilju stokiranja, a po predviđenom programu treba da kupi preko 18 miliona kvintala. Uvoz je dozvoljen samo na osnovu posebnog ovlaštenja. I pored preduzetih mera cene padaju, jer vlada ne raspolaže sa dovolino podesnih magacina.
— U Ministarstvu šuma i ruda održana je konferencija na kojoj su pretresane mere za inventarisanje državnih šuma i uređenja unutrašnje kolonizacije i opštinskih šuma u Bosni i Her. cegovini. Za ove radove određen je specijani kredi? od 21/e mil. dinara.
— Mihistarstvo poljoprivrede odlučilo je da savska banovina kupi 7 hilj. kg semena stočne repe i da razdeli preko srezova pojedinim seljacima, moravske, zetske, drinske i varđarske banovine. .
ИНДУСТРИЈА
— „Mlinarski list” donosi da akcionarsko društvo „Беkord-Erdeš” u Novom: Sadu osniva fabriku mlinskih mašina, koja će izrađivati: mašine za šiljenje, ljuštenje i četkanje, spiralne četke, ravna sita, filtere, elevatore, trijere i mašine za mešanje
brašna. ; — Na konferenciji mlinara u Beogradu rešeno je da se osnuje: „Jugoslovenska zadruga mlinova”, koja će se baviti una– pređenjem poslovanja mlinova.
и
vina 52 zemlje u prvom tromesečju bila je 22.2 milijarde maraka prema 22.7 u istom periodu 1933 i 27.5 u 1932. Pad po vrednosti u Ovoj prema 1933 iznosi 2.2%. Po volumenu međutim pokazuje porast, jer se indeks ovoga (1928 = 100) povećao sa 66.2 u prvom tromesečju prošle na 68.5 u ovoj godini, ali je još uvekx manji od onoga u 1932. Porast svetske trgovine po volumenu, a opadanje po vrednosti dolazi otuda što u ovoj sve veći procenat pretstavljaju sirovine + polufabrikati. To se potvrđuje i činjenicom neprestanog opadanja izvoza gotovih proizvoda iz vodećih industrijskih zemalja. A to je dokaz da se autarkija u svetu i dalje širi.
— Za prva četiri meseca iznosila je naša rudarsko-topioničarska proizvodnja u hiljadama tona:
1934 1933 1932 Kameni ugalj 131,3 127,4 126,90 Mrki ugalj 989,7 969,0 1.103.6 Lignit 295,6 305,1 325,1 Gvozdena ruda 31,4 12,0 13,i Bakarna ruda 203,5 176,8 5061 Olovno-cinkana ruda 234,0 201,2 142,8 Hromna ruda 10,3 7,8 9,1 Pirit 5,6 5,9 6,5 Bauksit 14,7 11,8 9,2 Zemni plin 335,1 339,5 965,8 Sirovo gvožđe 10,8 10,2 Olovo 3,6 1,6 3,2 Cink 1,5 0,9 1,0 Sirovi bakar 14,2 12,0 6,7
Najveći porast proizvodnje pokazuje bakarna ruda, čiji je izvoz iznosio: 12,9; 11,2 i 6,5 hiljada toma, zatim je porast kod svih topioničarskih proizvoda (gvožđa, olova i cinka), kamenog uglja i bauksita, dok je opadanje kod: lignita. pirita ı zemnog plina.
— Proizvodnja automobila u Nemačkoj porasla je sa 560 miliona maraka u 1932 g. na 800 miliona u 1933 g. Generalni direktor društva Daimler-Benc očekuje da će proizvodnja u 1934 S. porasti iznad 1 miliarde maraka. |
— U S. A. D. prodato је и 1933 g. 1,494.000 novih i 2.666.000 starih automobila prema 1.006.000 novih ı 2,040.000 starih u 1932 g. |
— Mađarski mlinovi vode pregovore, u cilju koncentracije. Predviđeno je da svega rade 1 peštanski i 1 provincijski mlin za izvoz, a 4—5 mlinova za unutrašnjost. Ako pregovori ne bi doveli do rezultata može se računati sa mprinudnom konceniracijom. — Savez električnih preduzeća Kraljevine Jugoslavije održače ove godine svoju glavnu skupštinu u Zagrebu 7, 8 i 9 septembra o. ge. za vreme jesenjeg Zagrebačkog sajma. Tom prilikom održaće se ujedno i stručni elektrotehnički kongres i biće organizovana na sajmu specijalna elektrotehnička izložba, prva ove vrste u našoj državi.
— U Leskovcu je pre pedeset godina (1884 g.) osnovana prva fabrika gajtana sa kapitalom od 73 hiljade dinara, koji su uplatili petorica privrednika. Danas u Leskovcu ima 12 tekstilnih preduzeća sa oko 2 hiljade radnika.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Објављивање мађарско-аустријско-талијанских уговора закључених на основу римског споразума изгледа да је опет одложено пошто се: рачуна са протестима поједи-