Narodno blagostanje

14. јули 1934,

——=<=<=<==—_ Ma cwo y 6pojy 26 o о. г. казали да аларм за монополисање унутрашње трговине опиумом и подизање откупне цене није имао оправдања ни са гледишта општих интереса ни оних произвођача.

У Вардарској бановини постоје још две важне привредне гране, које имају много ширу област гајења и већи број произвођача него опијум, а то су: дуван и свиларство.

После рата је свиларство у Вардарској бановини, насупрот осталим крајевима, имало леп напредак. Број посађених дудова, одгајивача -и производња у току последњих 10 година су се удвостручили. Производња и трговина свиле је слободна, док у осталим крајевима је она у државним рукама или под системом концесија. Али последњих година велики пад цена и потрошње природне свиле у свету погодио је и наше свиларство. Гако су цене за 1 кгр. сувих кокона са 50 дин. у периоду 1925—27 год. и око 35 дин. У 1920 г. пале на 18—20 дин. у 1933 г., што је према 1929 г. пад за 42%, а према 1927 г. за 80%. „Политика“ доноси да су цене после овогодишње кампање пале на 10 динара. Такав пад код опиума никад није достигнут.

Што се тиче производње, виде се знатна варирања из године у годину; 1927 г. је износила 462 хиљ. кгр., а максимум је достигнут 1932 г. са 521 хиљ. кгр. Овогодишња производња је више него за пола мања, али постоје залихе од прошле године, „Политика“ изкоси да ће ове године за пијацу бити око 300 хиљ. кгр. сувих кокона.

Највећи део свилених кокона се извози и то у Грчку и малим делом за Италију и транзит. И овогодишњи катастрофални пад цена је последица немогућности извоза, пошто је Грчка, услед велике домаће производње, ускратила дозволу за увоз солунским фирмама, које се интересују за наше коконе. Сем тога Грчка је повећала увозну царину на коконе од 5 на 20 драхми по кгр. На обарање цена је утицала и велика количина компензационих бонова у промету са 33% мањим курсом испод номиналне вредности.

Тако се данас преко 6 хиљада произвођача, који има-

"ју преко 2 милиона дудових стабала налазе у тешком по-

Опиум и свила

II << KG KK

noxajy. IIpommme romMHe je извезено за Грчку према зва-

ничној статистици 232,2 хиљ. кгр. сувих кокона у вредности 9,89 мил. дин. (Овде је свакако погрешка у вредности, јер цене извезене свиле нису биле тако високе). Сада не само да је у питању овогодишња производња, која са за-

лихама знатно прелази прошлогодишњи извоз, неро. и ка=.

питал. Дудова стабла могу се употребити само за гајење свиле, док се земљиште под дуваном и маком може употребити и за друге културе.

Произвођачи свиле се данас налазе у далеко горем положају, него произвођачи мака. Стога је било и правичније и по опште интересе корисније, да се место опиума увео за свилу откуп са вишим ценама.

: - U poslednje vreme autarkijske Autarkijske tendencije opšti- težnje ne ograničavaju se sano na prema sirofinji na pojedine države, već zahvataju i gradove. Pored privredne radinosti one se danas primenjuju i na radnu snagu, naročito na sezonske radnike, koji lutaju od jednog do drugog mesta fražeći posla. Ova pojava hvata poslednjih meseci sve većeg maha i u našoj zemlji. U mnogim “gradovima, u interesu zaštite lokalne zanaftske radinosti, poviŠeni su stavovi irošarine na gotove industrijske proizvode na neverovafnu visinu. Tako su pojedina lokalna tržišta za izvesne

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

урана 453

proizvode postala autarkna, proizvodnja u njihovim granicama dobila je monopolski položaj, koji, nažalost, ne može da iskoristi jer se zbog viših cena potrošačka snaga brže iscrpljuje.

Još je nerazumljivije autarkiziranje gradskih opština u pogledu radne snage. Gradovi, kao centri privredne radinosti i mesta u kojima se, uprkos depresije, mora stalno da radi po nešto, pretstavljaju još jedmu nadu za nezaposlene i sezonske radnike. Radnik ne ide u sela i u male siromašne opštine, jer zna da tamo neće naći nikakvog posla. Pa i same Berze rada, koje su stvorene sa ciljem posredovanja rada, pomoću povlašćenih i besplatnih voznih karata upućuju nezaposlene u mesta

gde ima više izgleda da dobiju uposlenje. U nedostatku osigu-

ranja za slučaj nezaposlenosti besposleni radnici danas preistavljaju lutajuću armiju, koja ide trbuhom za kruhom. Međutim, pojedini veći gradovi već su počeli da se brane od najezde mezaposlenih radnika sa strane. Malo je falilo pa da ove proglase nepoželjnim „Sstrancima”. Ali ako i nisu to učinili oni se trude da im što više zatvore svoja vrata.

Tako je opština u Bijeljini donela odluku da protera svu sirotinju, koja je došla iz drugih mesta i svojom prošnjom oduzima hleb domaćoj sirotinji. U Sarajevu opet imamo pojavu, da su radnici,sa pretstavnicima svojih ustanova zahtevali od opštine da prvenstveno uposluje zavičajne. Istim putem pošao je i Zagreb. Zagrebačka opština donela je nedavno odluku da pravo na zaposlavanje i pomoć imaju prvenstveno zavičajni i oni, koji duže vremena žive u Zagrebu. Ona je išla još i dalje pa je u saradnji sa policijom počela da proteruje sirotinju i radnike, koji su došli da nađu neku zaradu КЕ d.

Država je najviša socijalna organizacija. Ona ima suverenite:. Sve ostale vlasti u zemlji povlače istu od države. Sledstveno svi se građani sa gledišta pripadnosti mogu da dele na nacionalne i strance. Postoji i zavičajnost, ali iz administrativnih razloga i u interesu građana. Među građanima jedne države nema razlike. Opštine nemaju prava da dele građane na zavičajne i strance. Sloboda nastanjivanja pa i pravo na rad unutar granica jedne države su neograničeni; eventualno ograničenje može doći samo od države. Opštine nemaju pravo da daju preferencijal ni za svoje radove, a još manje kod uposlenja od strane njihovih građana. Narod cele zemlje ima isto pravo na rad u celoj zemlji. Ne mogu opštine stvarati privilegije za pojedine grupe naroda željnog rada. Istina, postoji sve veća navala naroda željnog posla na gradove. Ali se opštme ne mogu braniti od toga zatvaranjem gradskih kapija. Ako je potrebno uneti kakve norme u reparticiji fluktuirajućih masa radnika, onda to može da učini samo država putem zakona. Tamo neka se obrate, a ne da igraju futbal sa sirotinjom.

H— e em |, 190) | нашим читаоцима Американски план за разду познато ми смо противни лижење фармера са етичке _ неарној заштити сељака дужтачке гледишта ника како је то статуирано шиити о пашим законом, већ за индивидуално раздужење земљорадника. Последње је целисходније, јер нема рђаво дејство на повериоце, поверење и кредит, које собом доноси мораторијум. Општи мораторијум разрешава од обавеза све дужнике, а тешко је претпоставити да су сви земљорадници били инсолвентни. Стога смо предлагали да се питање раздужења сељака реши на тај начин, што би се и на њих протегао закон о принудном поравнању, као што важи за све остале привредне редове. Тиме би се свима онима, који су дошла у положај да не могу одговарати својим обавезама, пружила прилика да путем суда потраже солуцију. Приговор да би тиме судови били претрпани неоснован је и та би се страна питања мо-