Narodno blagostanje

Страна 454

гла решити најлакше. Много је важније што би се таквим решењем избегле штетне последице мораторијума, који руша поверење и кредит и разрешава дужнике да одговарају својим обавезама. У свима земљама, које су питање

сељачких дугова решавале на принципу линеарном насту=

пиле су ове нежељене последице,

__На неколико дана пред одмор амерички конгрес је усвојио један закон о раздужењу сељака, који предвиђа ово на начин као. што смо ми то у своје време предлагали. На дугове земљорадника закон примењује принцип платне способности. Фармер, који је дошао у немогућност да одговара својим обавезама мора се пријавити нарочитом суду за поступак поравнања, Суд има такође право да досуди и петогодишњи мораторијум у коме је међувремену фармер дужан да плаћа 1% интереса на своје дугове. .

Није искључено да ће Рузвелт ставити вето на овај закон, али не зато што му се не би допао, већ што сматра да је за раздужење фармера девалвацијом долара и силним субвенцијама учињено доста. Али, споредно је да ли ће закон проћи, већ је са начелног гледишта важно, да је амерички парламент прихватио ово најправичније решење и ако је амерички фармер најзадуженија на свету, те би линеарна заштита имала највише оправдања.

- Slično američkim kodovima ı u Nekolike plansko - privredne Nemačkoj osnovu nove industrijmere u nemačkoj industrijj Ske politike čine četiri mere:

ćivanje radnog vremena, ograničavanje upotrebe mašina i odstranjenje nelojalne ен Ovaj proces nije još završen, ali se već danas ove plansko-privredne mere primenjuju na veliki broj industrijskih отапа.

Тако је zabranjeno osnivanje novih industrijskih preduzeća, preorijentisanje na proizvodnju drugih artikala, proširenje kapaciteta i puštanje u rad zatvorenih preduzeća kod ovih grana: industrije satova, jute, električnih sijalica ispod 30 volti, apretura za čarape i rukavice, azota, kablova visokog napona i izoliranih vodova, proizvoda Od valjanog cinka, metalnos i crvenog arsena, soli, cigareta, hartije, kartona i lepenke, radio aparata, keramičkih proizvoda i izrada od kamena, treseta, superfosfata i kamena.

Odobravanje osnivanja: novih i puštanje,u rad zatvorenih

preduzeća uvedeno je za ove grane: za industriju voća i povrća,

mlinsku i industriju ribljih konzervi. U industriji cigareta zabranjena je upotreba mašina; industriji stakla za hemijsko-farma– ceutske svrhe' zabranjeno je: proširenje i povećanje kapaciteta postojećih preduzeća, puštanje u rad ranije zatvorenih, upotreba automatskih mašina i ograničeno radno vreme. Industrije sapuna, šupljeg stakla, cementa i duvana su prinudno kartelisane. Prinudni karteli počivaju na principima: regulisanje cena, uslovi liferacije, odstranjenje nelojalne konkurencije i kontingentiranje

proizvodnje. Kod industrije šupljeg stakla zabranjena је upo-

treba automatskih presa i mašina za duvanje stakla.

Policijska vlast u Beogradu lišila je slobode devet dimničara, koji su, budući po više meseci nezaposleni, bili prinuđeni da vrše „ bespravno” čišćenje dininjaka i radu koji groš za svoje porodice. Posle nekoliko dana vlast ih je pustila. Tim povodom, u štampi je izneto da Beograđani izdaju godišnje na čišćenje dimnjaka 12 mil. dinara, zatim da u Beogradu ima oko šezdeset dimničara — majstora od kojih 31 imaju reone tj. koncesije, đok su ostali bez posla. Napomenuto je još i to, da koncesionari otpuštaju svakoga čim položi majstorski ispit pošto u ovima gledaju (EO za SVOju KODcesiju. '

Bespravan rad u praksi

) Ve IN

ПОЛНО ТА ЛЕ

ograničavanje investicija, skra-

"Бр. 29

·Dimničarski posao je koncesioniran. Beogr je podeljen na 31 reon i u svakome od njih radi po jedan koncesionirani dimničar. Kao i kod ostalih zanata i kod ovoga postoji jedan zaostatak пајсгијес srednjevekovnog cehovskog uređenja. Na ime, majstorško pravo:ne gasi se smrću koncesionara, već prelazi na

njegova uđovicu. Ona, na taj način, dobija doživotno osiguranu ~

monopolsku rentu. Slučaj je hteo da si i pomenuti dimničari

upali u reon jedne ovakve naslednice majstorskog prava, Која | _

uživa monopolsku rentu od 180. 000 dinara godišnje. Ovaj primer

najbolje ilustruje besmislenost i antisocijalnost podele na pravne

i bespravne majstore. Po toj logici samo onaj koji ima neku buruntiju, ima pravo da radi, dok se ostali progone kao prestupnici. Koliko je ovakvo shvatahje apsurdno i u protivnosti sa današniicom vidi se ı po tome, što je vlast pustila optužene dimničare. Zar ima koga 'ko bi mogao da ih kazni za to što su se usudili da „bespravno” zarade hleb? I ako bi to možda odgovaralo zakonu mi mislimo da se ne bi moglo imati moralnog opravdanja kažnjavati ljude koji hoće da rade. Zar je pravo da jedna naslednica majstorskog prava ima osiguranu foliku monopolsku renftu. koja joj omogućuje bezbrižan i lagodan život, dok ma drugoj strani veći broj dimničara: živi bez posla i gladuje?

Na ovom primeru najbolje vidimo koliko je protivprirodan i amoralan insutut kaznimosti bespravnog zanatlije, jer sa etičke tačke gledišta — a pravda' drži zemlje i gradove — udovica nema pravo na rad već na pomoć, a ovo рпрада ргосопјеnim dimničarima. =

Часопис · Међународне трговачке коморе у Паризу „шternationale Wirtschaft? JoHocH интересантне податке о висини. увоза, царина и државних прихода појединих земаља у годинама 1912 и 1932. Истраживања се односе на Немачку, Француску, Велику Британију, Италију, Јапан и С. А. Д.

Упоређењем висине царина у односу према увозу, добивена је следећа таблица.

Утицај царина на спољну политику

Царине у процентима укупне вредности увоза

1912 1932 Немачка. 6,18 25,63 Француска 8,32 Та Велика Британија 5,37 20,86 Италија - 9,29 19,81 i Јапан 1115 8,46 (68 ДУ ДЕ 18,58 19,59

Царине су се знатно повећале у односу на вредност увоза у свима земљама осим Јапана. У С. А.Д. је повећање незнатно. Ова појава може се тумачити или повишењем

царина, или смањеном вредношћу увоза, међутим овде ва.

жи и једно и друго. Вредност увоза пала је у послератним годинама, изузевши период од 1925-28 г. Царински приходи су се повећали у свима земљама, осим С. А. Д. Јапански увов се повећао према 1912 г. преко 100%, а пао је процентуални удео царина са 11 „15% на 8,46%, и ако је апсолутни пораст.

Удео царина у "целокупном државном приходу сма- |

њио се у свима земљама, што се види из следеће таблице: Процентуални, удео царина у целокупном "државном

_ приходу ПИ 5 | лодол 1030. Немачка | 22 тон 2115 Француска 1. 1410 · 10,46 Велика Британија -. 1799 ~ 16,44 Италија - 1542 1160 JOE 1558 ОВ

ОПАДА А „UO А а не