Narodno blagostanje

"Страна 456 "НАРОДНО među nezaposlene radnike. Načelno ta nova mera treba да зе sastoji u tome, da se stariji radnici sa porodicom uzimaju ı posao, a mlađi izbacuju iz posla. Naravno da је 1 га тега prilično ograničena: ona se može izvesti u punom obimu зато kod nekih radnika. Ti se mlađi radnici mogu da upotrebe za druge radove, za kojima postoji tražnja kao što je slučaj sa poljoprivrednom službom u domaćinstvu i naročito Arbeitsdienst. Ta se politika pomeranja radništva uglavnom izvodi u gradovima. Tako naprimer u Berlinu je izrađen Geringov program, a za Frankfurt program javnih radova za suzbijanje nezapOslenosti. Isto se tako namerava da se radnici sa зеја pošlju kući, kao i mlađi radnici i ako stanuju u varoši.

Potreba da se stvore nova zaposlenja za radnike koji ovako budu izbačeni iz gradova; a ne budu mogli biti zaposleni od strane privatne inicijative, nalaže RHajhu ipak mobilizaciju izvesnih finansijskih sredstava. Slično francuskom Markeovom planu (ovaj je kopija nemačkog) uzeće se novac iz Zavoda za osiguranje protiv nezaposlenosti, koji već i danas jedan deo svojih sredstava daje na zajam opštinama za javne radove. Položaj toga zavoda se znatno pobolišao poboljšanom konjukturom, usled čega su smanjeni izdatci i povećani prihodi. Zavod daje danas oštetu za svakog novo zaposlenog radnika od strane opšliina 3 marke dnevno. Očekuje se da će se na ovaj način zaposliti oko 300 hiljada radnika.

За извођење радова у циљу запослења незапослених потребно је врло много финансијских сретстава. Тај проблем је у Немачкој најтежи. На порески извор не може да се апелује, у толико мање, што Немачка сад баш инаугурише политику смањења јавних дација. На тржишту капитала ситуација такође није повољна за упис једног већег зајма. Не остаје дакле ништа друго до употреба краткорочних сретстава. Да се не би и сувише јако оптеретило новчано тржиште, узета је у комбинацију Рајхсбанка. Она је добила за задатак да реесконтује тзв. радне менице. Највећи део овога посла иде преко завода Ефа (Deutsche Gesellschaft fir Ooffentliche Arbeiten) и то на следећи начин,

Како Немачка финансира акцију за стварање посла незапосленима

_ За дугорочне кредите, до 25 година, који се дају појединим подузетницима за извођење разних радова, ови истављају менице и подносе на есконт Ефи. Ефа је у ствари једно оделење Вац-ипа Водепђапке. Поред тога постоје два банкарска конзорцијума, који такође примају у есконт од: подузетника тзв. радне менице. Менице гласе на три месеца, али се пролонгирају. Данас се налази код Рајхсбанке 1,2 милијарде марака тих меница. Остало су задржале поједине банке као пласман своје готовине. Рачуна се с тим, да ће ове године бити веће апеловање на реесконт Рајхсбанке, тако да ће се повећати оптицај новчаница.

Интересантан је пут новца који је на овај начин мобилизиран. Прва му је етапа наднице, затим се појављује делом код ситних подузетника и трговаца, одатле иде као уложак на штедњу код штедионица или код других новчаних завода за исплату замрзнутих потраживања а банке и штедионице купују државне благајничке записе које пушта у оптицај Рајхсбанка.

Наравно да се не може допустити да се све те менице сакупе у портфељу Рајхсбанке. Тако се није ни мислило. Ти радови за набавку посла незапосленима врше се на основу неколико сукцесивних програма, као што је онај фон Папенов, затим Софорт програм и најзад Рајнхартов програм из 1933 године. У тим програмима је предвиђено да Рајх из сопствених сретстава у одређеном року (на пример као код фон Папеновог програма у року од

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 29 15 месеци) откупи те менице. Државна каса дакле постепено откупљује менице и тиме финансира те радове. Наравно за сваку годину је предвиђена извесна мања сума. Сигурно је, да ће се временом већи износ меница накупити код Рајхсбанке, ако Рајх у међувремену не буде нашао ванредна сретства за откуп истих.

Финансијско-политички посматрано овај метод предохране је оптерећење будућности, јер се радови који се данас изводе, плаћају из државног буџета у току најближе будућности. Тако се на пример радови изведени у једној години Софорт програма имају амортизирати у року од пет година. Било је много дискусија око тога, како ће се завршити тај систем финансирања јавних радова. Теориски он се може завршити великим дефицитом. Влада Рајха је стала на гледиште, да је та опасност искључена; она очекује растуће државне приходе, захваљујући баш тим јавним радовима, који стварају прогресивно побољшање привредне коњунктуре. Рачуна се на пример да јавни радови за рачун приватан и јаван у укупној вредности од 6,7 милијарди марака имају за дејство повећање пореског приноса од 0,7 до 1,1 милијарди годишње, таман толико колико износи оптерећење сваке године на основу ових радова (1 милијарда годишње).

А није искључена могућност да ће се сталним побољшањем економских прилика отворити могућност и Ha- бавке средстава путем јавних зајмова.

Najnoviji izveštaji svih ustanova za proučavanje konjukture sliažu se u trima karakteristikama svetskih privrednih prilika u prvom pol-sođu оуе содте: одуljenje iidustrije, depresija u poljoprivredi i stagnacija u svetskoj spoljnoj irgovini дека svetske industrijske proizvodnie (1929 — 100) padao je sve.do prošle godine 'kad nastupa preOkre: (bez Rusije): u 1930 sišao je na 85.4, potom u 1931 na 73.5, a u 19532 na 62.4. U 1933 penje se, prvi put posle trogodišnjeg stalnog opadanja, na 71.2, potom u OVOj godini na 74.3 u januaru, 76.0, februaru, 77.5 u martu i 77.4 u aprilu. Kretanje proizvodnje po pojedinim zemljama je nejednako. Prema prošloj godini najveći porast je zabeležen u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Švedskoj i Japanu. U prva čekiri meseca ove godine, prema istom periodu prošle, indeksi industrijske proizvodnje u ovim zemiljama izgledaju ovako: nemački 64.2 odnosno 82.6 ili 28.0%, američki 53.8 odn. 60.7 ili 20.5%, švedski 84.1 odn. 96.3 ili 14.5%, japanski 109.6 odn. 119 ili 8.5%, engleski 84.8 odn. 97.5 ili 14.09% više. Indeksi ostalih važnijih industrijskih zemalja pokazuju znatno manji porast: francuski 74.3 odn. 74.8, belgijski 67.1 odn. 67.7, talijanski 81.1 odn. 83.3.

| Najveći polet se pokazuje kod Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država kao posledica njihove široke politike stvaranja posla. Polet je nejednako raspoređen i na pojedine privredne grane. Ovaj obuhvata uglavnom samo nekolike grane industrijske delatnosti. Tako u Nemačkoj najveći polet pokazuje ovozdena indusrija čija je proizvodnja u prva čefiri meseca ove, prema istom periodu prošle godine, porasla za 65%. U istom međuvremenu proizvodnja sirovoz gvožđa u Sjedinjenim Američkim Državama povećala se za 3.55 mil. tona ili 150%. isti је slučaj i u Engleskoj. Odmah iza gvozdene dolazi mašinska industrija. Iskorišćavanje kapaciteta ove industrijske”crane u Nemačkoj poraslo je za 60%. Zatim dolazi automobilska industrija i, najzad, industrija građevinskog materijala. Broj nezaposlenih građevinskih radnika u Nemačkoj smanjio se sa 921.000 u aprilu prošle na 230.000 u istom mesecu ove godine. U prvom troniesečju ove godine, prema istom periodu prošle, u 37 severo-ame= ričkih država zaključeno је 135% više građevinskih ugovora. I u Engleskoj je orađevna industrija prilično oživela, naročito

Autarkija se i dalje širi

==