Narodno blagostanje

Страна 488

za 50%, a porastao u Engelskoi za 40% i Francuskoj za 50%. Kako se kretala proizvodnja kod ostalih većih zemalja — proizvođača nema podataka, ali je kod: Japana i Rusije i Indije ta· kođe veliki porast.

Japan i Indija-sve više osvajaju azijska tržišta. Na S.A.D., Nemačku, Francusku i Englesku otpadalo je 1928 g. 63% od celokupne proizvodnje, od čega na S.A.D. 40%, na lapan i Rusiju oko 30%, a na sve ostale zemlje ispod 5%. Taj se odnos verovatno kasnijih godina za koji procenat promenio u koristi manjih nacionalnih industrija, ali ipak od presudnog značaja je stanje filmske proizvodnje u ovih šest zemalja, gde vidimo preorijentaciju i to: opadanje proizvodnje u S.A.D. i Nemačkoj, a porast u ostalim zemljama. |

Za ocenu proizvodnje Ukupna proizvodnja nije opala mnogo, znatno manje od pada broja bioskopa i prodatih ulaznica. Tome su dva razloga: sve više se proizvode jevtiniji filmovi, a prihodi filmske industrije i njezina nekad basnoslovna rentab:lnost sve su manji. Velika ашеrička, pa i evropska preduzeća, iz godine u godinu pretrpljuju gubitke.

Još jasniju sliku o uzrocima opadanja proizvodnje filmova u S.A.D. i Nemačkoj, koje su pored Japana najveći izvoznici, pokazuju podaci o uvozu filmova u pojedine zemlje. Francuska je 1928 g. uvezla oko 70% isvoje potrebe u filmovima iz S.A.D., a 1933 g. 40%. Udeo domaćih filmova je iznešio 26%. Takođe su smanjile uvoz američkih i nemačkih filmova još mnoge zemlje, među kojima Italija, Španija, Čehoslovačka, kao i sve azijske.

Najveći potrošač filmova je Engleska sa svojim domimionima, zatim S.A.D. i Francuska sa kolonijama, kao što se vidi iz Ove tablice:

позе па Di Пошаса 1933 2. proizvodnja Uvoz 5 А 1 667 550 117 Метаска 208 125 83 Engleska 685 196 489 Francuska 572 149 423 Italija 301 31 270

S. A. D. su 17% svoje potrebe za filmovima potkrile uvozom; Nemačka 40%; Engleska sa: dominimonima 71%, Francuska sa kolonijama 74% i Italija 90%.

Sve zemlje proizvođači filmova su u isto vreme i izvoznice i uvoznice. Još uvek S. A. D. stoje na prvom mestu, a Nemačka na drugom mestu.

Istu pojavu kao kod proizvodnje vidimo i kod bioskopa ı to veliko opadanje u S. A. D. i Nemačkoj, a mali porast u ostalim zemljama, kao što nam pokazuje donja tablica:

Broj bioskopa

1928 1933 5. А: Р. 20.500 12.533 Nemačka 5.270 | | 5.054 Engleska sa Irskom 4.366 4.950 Francuska 4.000 4.600 Italija 2.025 2.500 Ukupno: 36.161 29.637

Broj posetilaca u većini zemalja je i dalje opadao a iiskalna opterećenja rasla, usled čega su opali prihodi filmske industrije. Može se reći da je kod filma najniža fačka dostignuta u 1932 g.. kao što smo konstatovali i u članku od 27 maja prošle godine. Kod većih zemalja, izuzimajući Nemačku i S. A. D., oseća se izvesno poboljšanje u prošloj godini. U najgoroj 1932 g. iznosio je bruto prihod filmske industrije u Engleskoj oko 10 miliardi dinara; u Nemačkoj oko 3 miliarde, u Francuskoj oko 7 miliardi i S. A. D. samo od ulaznica oko 20 milijardi dinara. Kad se uzme u obzir 'da filmska. industrija zahteva ogrom~

još je važna i vrednost filma.

Бр, 31

ne investicione kapitale, možemo da vidimo koliki značaj ona ima

za privredu dotičnih zemalja.

Gornji podaci nam kazuju da je privredna depresija imala -

nepovoljno dejstvo i na filmsku industriju, ali i to da je autarkiziranje u znatnoj meri obuhvatilo i ovu granu privrede ne samo iz privrednih, nego specijalno iz kulturno-političkih razloga.

=======—=——— _ MgHucrapcrBo пољопривреде приступило је организацији службе аграрне технике. Међу првим мерама издаће 10.000 примерака албума са моделима модерних и јевтиних стаја за стоку, затим живинарнике, кованлуке, силосе итд. Поред модела биће и предрачуни и упутства како се поменути објекти имају најлакше и најекономичније изградити.

Овај посао за унапређивање сточарства свакако је кориснији него ли слати комисије по инострантсву и куповати скупоцене иностране расе, које се тешко аклиматизују, јер немају предуслове за успешно ширење. Али то није прво што би се имало учинити. Пре свега, сељака би требало учинити писменим па му онда дати албум, јер проценат неписмености на селу је врло велики (1921 год. просечно у целој земљи било је 50% неписмених). С друге стране корисно би било позабавити се проучавањем домаћих раса, које чине' основу наше сточарске привреде. Има већ више година како већи број стручњака истиче ову потребу тврдећи да су се извесне, иначе одличне домаће расе, дегенерисале.

Затим је Министарство предузело студију примене нових америчких ситних оруђа за обраду земље. Кад ове студије буду завршене и на пракси испробане, оно ће ор= ганизовати њихову економичну израду код домаћих фабрика,. од којих ће известан број откупити и бесплатно разделити народу.

За сада од овога постоје само намера и обећање!

Аграрна политика на дуге рокове

KG SKO

Na svom kongresu u Vašingtonu 1931 g. odlučila je Međunarodna trgovačka komora da ispita način organizovanja ргоdaje i prilike pod kojima gotova roba ide od fabrike do potrošača. U tom ciju je Oosnovan oisek za proučavanje organizacije prodaje. Ofsek je postao Živi centar za prikupljanje najrazličitijih podataka. U toku dvogodišnjeg opstanka spomenuti Otsek post gao je samo umerene praktične rezultate, {er je dosada predstavljao samo jednu vrstu laboratorija za metode i ideje. Na poslednjoj sednici Međunarodne trgovačke komore, koja je održana 29 juna o. g. u Parizu, potpretsednik otseka, g. Emil Bernhajm, referišući o ciljevima i radu ustanove, kojom upravlja, naveo je i nekoliko interesantnih cifara o sudbini trgovačkih preduzeća.

Na osnovu prikupljenih podataka g. Bernhajm tvrdi da u jednoj američkoj državi propada oko 31% pojedinačnih trgovačkih radnji već u toku prve godine po osnivanju; posle dve godine propada 47%, a posle tri godine čitavih 58.7%. U toj američkoj državi ne može se, prema tome, ni pola trgovaca održati u profesiji više od tri godine. Potpretsednik tvrdi da je sličan slučaj svuda u svetu. Iz toga se jasno vidi da svet, u većini slučajeva, nema jasne pretstave o pojmu „fTrgovac”.

Ušlo je u modu da se o trgovcima govori kao: o određenom i zatvorenom staležu. Stalež je zajednica ljudi sa jednakim ili sličnim zanimanjem i zajedničkim mentalitetom, koji sv vremenom formira. Kod trgovaca zanimanje je doduše, jednako ili slično, ali u velikom delu privremeno, kao što se vidi iz podataka koje navodi g. Bernhajm. Posle tog srazmerno kratkog roka ogromna većina dotadašnjih trgovaca, svojom voljom li silom prilika, biva deklasirana i prelazi u druge profesije; 'oni

Ka problematici trgovačkog staleža