Narodno blagostanje
А
4 август. 1934. —
_NOVČARST VO - : = Počev od 1 avgusta vrši se aa O br. 11 Rat-
„ine ŠIcLĆ;
— Венко је Obili a svoi bilans na dan 31 juna iz NOGA
| se se vidi da je do sada bankama odobrila kredite u ukupnom iz-
_ nosu 2045.6 mil. dol. od čega je isplaćeno 1606.6, a 183.4 stoji na raspoloženju, dok je anulirano 255.6. Od ukupno dobijenin
па kredita do kraja juna banke su vratile 1007.6 mil. dol. ili 63%, te aje: njihovo nčto zaduženje kod Refika koncem juna iznosilo 599
prema 725 krajem januara. Zatim je preuzela prvenstvenih ak-
-„геђа а идеја од 7303 banke za iznos od 1.133.9 mil. od čega je
:do kraja juna isplaćeno. 832.1. Danas u Siedfnjenim Američkim
| Drava postoji 15.500 banaka.
___— Bankarstvo S. A. D. počelo je da se Па Bilansi
52 47. njujorških banaka: pokazuju da se u prvom polgođu o. g.
_акнуа tih zavoda povećala za 925.5 mil. дојага (9:/4%) па
+=10:0281 ти. дојата, док зц 5е ulozi na štednju. povećali u istom
:.periodu za 11817 ти. дојата 11 7та 151/|a% па 8.939.8 ти.
-- dolara.
— U Austriji objavljen je zakon са 20 jula о. g. о ukida–
· „>nju državnog jemstva za potraživanja. od 'Kredit-Afištalta. — Визли је ovlastio Drugu uvoznu i izvoznu banku da
“može finansirati razmenu Sjedinjenih Država sa celim svetom,
izuzev Rusije. Banka će odmah moći da odobrava kredite. Njen
·zadatak, do ove odluke pretsednika Ruzvelta, bio je finansiranje razmene sa Kubom. Druga uvozna i izvozna banka davaće krat"koročne, srednjeročne i dugoročne kredite. Ističući značaj nove "banke, g: Pik, njen pretsednik, izjavio je, da će banka u prvom
redu finansirati prodaje američkih izvoznika.
— Ministar finansija je rešio da ovlašćeni novčani zavodi
“moraju nuditi Narodnoj banci da otkupi 60% iznosa izvozničkih ·
deviza. (umesto dosadašnjih 80%), 4 S ' ostatkom od 40% moraju
> розешр Како је 10 predviđeno u 4. 7 Ргаушика о regulisanju ·
Ра devizama i valutama. — Министар трговине и индустрије прописао је Праевилник о обавезном осигурању путника на аутобусима и осталим моторним возилима. Највећа оштета за озледе и "смрт једне особе износи 25 хиљ., а већег броја 400 хиљ. динара; за ствари до 30 хиљ. ДИН, Осигурање морају изврАнити · аутобуска предузећа код домаћих осигуравајућих · завода, који морају дати 10% ових бруто износа уплаћених премија Министарству трговине и индустрије за VO "вање туризма. · =. —. Federalne banke za razduženje američke poljoprivrede 7:04. 1 juna 1933 do 1 juna o. g. dale su 796,8 miliona dolara kre-
-dita. farmerima, od čega preko 90% posredstvom poljoprivrednih |
udruženja. Kamatna stopa iznosi 432—5%, dok je ranije prosečno iznosila 6,04%. Tako farmeri ušteđuju 1 na kamatama oko 11,6 miliona dolara. =. == Pretsednik udruženja bankara u S. A. D. izjavio je da se američke 'kređitne prilike popravljaju. On veli da su za povećanje kreditnih poslova potrebne dve stvari: prvo, da banke budu likvidne i da se pouzdaju u svoju snagu, a zatim da se predđuzimači ohrabre za vršenje novih poslova. Prvi je uslov navodno - ispunjen, a drugi je u toku. + 5 = s Pr. је основана градска штедионица.
„ЛЕ SAOBRAĆAJ
— Čehoslovačke državne železnice traže od репе та-
brika piva da se za prenos piva služe automobilima зато па
· дајупата do 150 km, a u zamenu nude znatne 'tarifske povlaUC za pošilike na veće udaljenosti.
što je poznato, tada su sve plate bile snižene za 50%.
ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
,_кој пијаци продају лубенице у бесцење,. · остане после плаћања општинских дажбина. 10 дин, за, кола. |“ = | == Prema. vestima iz Londona očekuje se” хнаје Želozni- ; -= "čara, jer železnička društva ne prihvataju zahtev radnika i na=== тебетика, да шп зе рјаје 1 пафшисе угаје па шуо. 04-1931, Као _
„Страна. 507
__ ТопаХа svetske trgovačke mornarice iznosila. je -krajem juna o. g. 65,5 miliona tona prema 45,4 miliona u junu
1914.i 61,5 miliona tona u junu 1924.
— U drugom fromesečju о. 5. engleska vazdušna, "рова стек је je 61 hiljadu funti pisama, od čega "otpada 14 hiljada funti na saobraćaj s Indijom. Povećanje prema istom razdoblju 1033 iznosi 42%. | 0
— Парабродарско предузеће Матковић из Сплита купило је нови параброд, који ће се звати. „Анте Матковић“, а саграђен је 1921 г. и има (2.800 бруто тона и плови брзином од 10—12 миља на сат. Саобраћаће на слободној пловидби. по Средоземном мору.
| — За првих пет месеци O. T. порастао је број“ утоварених вагона на нашим железницама за 4,6% према истом периоду прошле године. _
—_ На годишњој скупштини аутобуских предузећа из целе земље секретар г. Грачанин је тврдио“ У своме реферату да аутобуси не конкуришу железницама, јер 80% свих аутобуских линија иде кроз крајеве џ којима уопште нема железничких пруга и везују 1.259 места (без железничких пруга, те према томе нема оправдања ни возаринска такса од 15%, која је уведена због сузбијања КОРЕН ПИЈе, 310. буса са железницама. OJ
KRIZA I KONJUNKT URA
· — U Vršeu se Drodaje | O dinar kilogram 1 nosi Jug. Lojd. — Cene u Ma · hotelima u ovoj, prema а go-
_ dini pale su za 10—15% kod drugorazrednih i 30—40% „код prvorazrednih.
— 2605 астагпе ите vrednost оне а nih mašina u Sjedinjenim Američkim državama. pala je.sa najvišeg nivoa u 1929 (606.6 mil. dol. od čega je 221.63 otpadalo na traktore) u 1030 ma 507, 1931 na 214, 1932 na 117 mil. dol. U prošloj godini nastupilo je malo poboljšanje i i vrednost ukupne proizvodnje popela se na 130 mil. dol. Tek u ovoj. godini nastupilo je značajnije poboljšanje. Prema stanju u prošloj..godini
proizvodnja se povećala za 50%
— Prema najnovijem 0 лан скок 'Mstituta za proučavanje konjunkture koji obuhvata period do kraja maja 0. g. izlazi, da se privredno stanje zemlje u ovoj godini, prema proсој znatno poboljšalo. Najvažniji pođaci u prvom tromesečjiu ove godine prema istom u periodu prošle godine pokazuju sle-
· deće promene: potrošnja sirovog gvožđa ~ 146.9%, :potrošnja
čelika + 45.1%, uglja u tekstilnoj industriji + 18:6%, proizvoda od veštačke svile — 40.4%, uvoz metala sem onih od.gvožđa + 28.0%, broj uposlenih u gvozdenoj industriji + 6.0%, и пдцstrij табпа + 21.6%, и Тек пој таиз ти --,21.2%, VOZ
жека ић табпа. + 72.0%, ртегада ратиспог konca 711.8%; po-
trošnja proizvoda od pamuka + 10.9%. Jedino proizvodnja :
· potrošnja vunene robe pokazuju opadanje i to za 11.6 odnosno :10.5%. Za dalji razvoj konjunkture u ovoj godini od: МАРА · važnosti biće kupovna snaga poljoprivrednika . %
— Jedan berberin iz centra Beograda dao je; OL. "reko „Politike” da cena brijanju u njegovoj radnji košta. jedan, a šišanju dva dinara, što je za 50% jevtinije od OD najjevfinijih cena. |
— Novine donose da jedan Dar u Prištini, prodaje, crni
pšenični hleb po jedan dinar kgr.
— „југословенска Пошта“ доноси, да: А они тако да сељаку
И остале цене су ниске; тако кошта једно јагње од, 8 кг. 25 дин., 30. крушака 1 дин. 30 краставаца 1 ДИН. итд.
— Према подацима, које износи професор Молеј, по_ растао је у С. А. Д. до априла O. T. број запослених. 3; Ma-