Narodno blagostanje

БСтрана 506

TRGOVINSKA POLITIKA — 28 jula, uoči dana kada je trebalo da nastupi neugovorno stanje, zaključen je trgovinski ugovor između Francuske

· i Nemačke. Ugovor se sastoji iz dva dela: prvi se odnosi na tr-

govinu, osnivanje privrednih preduzeća i brodarstvo, a drugi na nemačko-francuski robni promet. To je učinjeno zato da bi se uprkos teškoća u pogledu carina i kontingenata, sadržanih u

· drugom delu, moglo da održi govorno stanje.

— Austrija namerava da zabrami muvoz svih proizyoda. | — Naš izvoz drva u prvom polgođu o. g., u poređenju sa

japanskih

dvema ranijim godinama, kretao se ovako (u milionima. dinara):

· 1932 1933 1934 Građevno 210:1 260.5 353.4 Za gorivo 12.6 9.6 13.3

· Drvehi ugalj 13.7 9.5“ 9.9 Žel. pragovi 3.7 10 10.4 Proizvodi od drveta 11.7 16.0 30.0

Ukupno: 251.8 297.5 417.0

· _ Povećanje izvoza prema 1933 pretstavlja 40.4%, a prema 1932 god. 65.4%. |

| _— Udruženje sarajevskih industrijalaca i trgovaca drvetom izjasnio se protivu odluke Centralnog odbora drvarske privrede o istupanju iz Tnšćanskog sporazuma. U motivaciji se, između ostaloga, kaže, da je ovaj sporazum od 30 januara

O. g. bio prvi opšti sporazum između proizvođača, koji izvoze

čamovu rezanu građu u Italiju i njemu se jednim delom ima zahvaliti za poboljšanje na falijanskom tržištu. — Argentinski izvoz u prvom polgođu 1934 izneo je 717

· miliona pezosa ili 231/a% više nego li u istom razdoblju pr. g.

Višak je većim za 20%.

— Ranije donetu zabranu izvoza žitarica rumunska vlada je ovih dana ukinula. Po novoj uredbi zabranjen je samo izvoz pšenice,

— Uvoz mašina u Sjedinjene Američke Države u prvom tromesečju o. g. bio je 4.052.000 dol. prema 1.896.000 u istom periodu prošle godine.

— Nemačka vlada donela je novi zakon o regulisanji uvoza žitarica za vreme tekuće kampanje po kome se na osnovu izvoznih dozvola za raž, pšenicu, ječam, ovas i mlinarske pro-

delom fiktivan, jer je vrednost pezosa раја

·izvode mogu uvozifi i raž i Ovas.

— Novi švajcarsko-nemački sporazum o kliringu stupa na snagu 1 avgusta o. g.

— Bečka „Die Borse” od 26 jula osvrće se na razvoj austrijsko-jugoslovenskih trgovinskih odnosa, pa, između ostaloga, kaže: Razvoj trgovinskih odnosa između Austrije i Jugoslavije smatra se u austrijskim privrednim krugovima: kao nepovoljan. Dok je trgovinski bilans do 1932 između obeju zemalja bio prilično izjednačen, u 1933 se javlja pasivni saldo na štetu Austrije u visini od 48 mil. šilinga. Za prvih pet meseci 1934 pasiva iznosi 17 mil. šilinga. Zbog toga agrarci i industrijalci vrše pritisak na

„vladu da traži reviziju austro-jugoslovenskog trgovinskog ugo-

vora. Poljoprivrednici traže smanjenje jugoslovenskog agrarnog uvoza, dok izvozna industrija nastoji da Jugoslavija, uz zadržavanje dosadašnjih agrarnih kontingenata, stvori mogućnost za povećanje austrijskog industrijskog uvoza, naročito za jače učestvovanje austrijske industrije u državnim nabavkama.

— U Mariboru je osnovan sindikat izvoznika i proizvođača voća, u koji ulaze pretstavnici izvoznika, Kmetijske Družbe i Udruženja trgovaca voća,

— Talijansko-bugarski trg. ugovor potpisan je 30 jula o. g. u Rimu. Pored tarifskih odredaba ugovor sadrži veterinarsku konvenciju i protokol o obrazovanju jedne mešovite komisije,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

Која ima da utvrdi prevozne farife. Sastavni deo ugovara čini i sporazum između Talijanske i Bugarske novčanične banke o regulisanju plaćanja. Između Italije i Bugarske nije do sada uopšte postojao trgovinski ugovor, već su njihovi odnosi bili regulisani izmenom običnih diplomatskih nota. .

SOCIALNA POLITIKA

— Pretstavnici pekarskih radnika u Beogradu tražili su da se povede anketa o noćnom radu u pekarama i ovaj zabrani, kao što je to učinjeno u većini gradova.

— Broj osiguranih kod Bratinskih blagajni u Dravskoj banovini iznosio je u junu o. g. 10.542 prema 10.149 i 10.869 u istom mesecu 1933 i 1932 g. Dok je zbog sezonskog zastoja 'poslova. broj osiguranih od januara do juna 1932 g. opao za 1483 u 1933 g. za 862, dotle je u ovoj godini neznatan porast (та 38). :

— „Београдске новине“ доносе да је службеном анкетом утврђено да је на једну радничку породицу на периферији Београда отпадало: 1931 г. 1,18—1,75 оделења за становање, а 1933 г. 1—1,3, те се према томе раднички станбени услови погоршавају. 'Појевтињавање ових малих периферијских станова је незнатно (око 4%).

— Према одлуци Министарства трговине и индустри-= је, до оснивања судова добрих људи, решаваће спорове између послодаваца и помоћног особља редовни суд.

— „Пензиони завод за намештенике“ у Љубљани израдио је план за осигурање незапослених намештеника обухватајући оне, који су најмање три године чланови и три месеца незапослени,

— Претставници радничких организација у Бања Луци тражили су увођење социалног приреза да би се могла дати потпора незапосленима.

— Američki državni ured za rad, posle jednogodišnjeg opstanka, ukinut je, a njegovu funkciju vršiće ubuduće Državni ured za radne odnose. Ukinuti ured u poslednjoj godini rešio je 4277 sporova u kojima je bilo zainteresovano 2 miliona radnika.

KOMUNALNA POLITIKA

— Pretsednik beogradske opštine izjavio je da predstoje sledeći veliki radovi: izrada kružnog puta oko Beograda, koji ide od Mihajlovca na Rakovicu, potom na Banjicu i preko Lauda= novog šanca spušta se na ulicu Knez Miletinu; kaldrmisanje Bulevara Franše D'Epere (pored Jatagan male); izrada pristupa za zemunski most; rekonstrukcija kolovoza puta Čukarica—0Ob-= renovac. Izvršenje ovoga programa stajaće 15—18 mil, dinara.

— Број свих службеника општине београдске износио је по буџету 1933 г. 4.723, а њихови лични издаци 101,7 мил. дин. од чега је отпадало на чиновнике, званичнике и служитеље 41,57%; хонорарне 8,01%; дневничаре 31,31%. Са принадлежностима до 20 хиљ. дин. годишње било их је 983; од 20—24 хиљ. 829; од 24—36 хиљ. 329; од 36—48 хиљ, 72; преко 48 хиљ. 42 службеника.

JAVNE FINANSIJE

— Poreski prihodi u Belgiji u prvom polgođu ove godine bili su 4066 mil. fr. prema 4358 u istom periodu prošle godine.

— Dosadašnje razne poreze, prireze i lakse na proizvodnju i trgovinu sumporom zamenila je talijanska vlada jedinstvenom taksom od 1% pri ceni.sumpora ispod 300 lira po toni, 2% kod cena od 300—700 lira i 10% ako cena pređe 700 lira.

— Bugarska namerava da emituje unutrašnji zajam od 150 miliona leva po 6%.

— Rusko-američki pregovori o dugovima nastavljeni su 3

· avgusta u Vašingtonu. Američka banka za finansiranje rusko-

američke trgovine rešila je da ne daje nikakve garantije za ruske porudžbine dok se ne reši pitanje predratnih ruskih dugova.

пад зала