Narodno blagostanje

" Страна 502

не несразмере између надница и осталих цена. Ради смањивања незапослености приступиће се и извођењу јавних радова.

Влада изјављује да предвиђене мере не претстављају "ни планску ни корпоративну економску политику, већ при_·вреду организоване слободе, која је инспирисана извесним

· = мерама већ предузетим у Енглеској, Чехословачкој и Хо-

"ландији. У европској привредној штампи расправља се о томе, да ли белгијски експерименат претставља планску привреду или снажну државну интервенцију. Иако белгијзска влада говори „о потреби да се у привреду уведу елементи планског рада", ипак је јасно да се за сада не ради о планској привреди — која обухвата сву привредну де"латност земље —- већ о снажној државној интервенцији. Приватна иницијатива и привредна слобода остају, али ће - на неким пољима економске делатности бити јако ограничене и дисциплиноване. Код данашње сложености привред=ног живота оваква државна интервенција може, природ· но лако. да узме и облик праве планске привреде.

Prilikom nedavne parlamenfarne debate o trgovačkim društvima, neki irancuski „parlamentarci mnogo su соуопл 0 ргопеуегаma i skandaloznim пасгабата o članova uprave u francusk'm preduzećima. Interesantan је пао čin, na koji je protiv te kampanje ustao g. Tibo, pretsednik po-· znatog francuskog društva „Flaj Toks”. Na godišnjoj glavnoj skupšiini društva, koja je održana ovih dana, on navodi da se uprava društvena u toku poslednje 4 godine stalno odđricala svojih tantjjema, iako je kroz to vreme uvek deljena dividđemda od 8%. U vezi s tim g. Tibo veruje da će se u francuskom par· Tamentu pojaviti jedan poslanik s predlogom, da poslanički man– dat bude besplatan, dok se državni budžet ne dovede u ravmo· težu 1 dok poreskim obveznicima me budu smanjeni preterani _ poreski tereti, koji uništavaju ekonomsku snagu građana i snagu države. Govoreći s izvesnom ironijom g. Tibo se nađa, da će se ·ostali parlamentarci, obuzeti poletom patriotizma i pravičnosti, sigurno odreći svojih dnevnica. obnavljajući na taj načm isfofijske scene iz noći od 4 avgusta 1789.

Poslovni ljadi i političari ·

Потешкоће које немачка индустрија има због недостатка сировина највише су погодиле текстилну индустрију, јер она 2 плака увози 4/5 материјала намењеног преради. Побољшање унутрашње коњунктуре које је било изазвано. делимичним униформисањем разних органи·зација, допринело је повећању промета и цена. Поступак предузећа у погледу лагеровања сировина променио се из основа. За време депресије цена и слабе прође, фабрике су живеле од дана у дан, држале су толико сировина у слагалиштима колико им је било неопходно потребно. Кад је наступило побољшање коњунктуре у текстилној индустрији дошло је и повећање цена текстилних сировина на међународном тржишту. Текстилна индустрија је тада почела на"гло да повећава своје залихе, водећи при томе рачуна и о · евентуалним тешкоћама у снабдевању. Валутарно стање "- Немачке као тито је познато, довело је до ограничења увоза - сировина. Садашње стање индустрије је такво, да је потребно да се расположиве сировине распродају, тако да би рад фабрика био обезбеђен за што дуже време. ; Ово ограничење набавке и употребе сировина прво је ""епогедило текстилну индустрију, која је у садашњем оживљењу стојала на првом месту. Она је нагомилала у својим 7 слагалиштима и највеће залихе сировина. Прво је, на основу "једног закона од марта месеца, донета уредба о забрани

Оскудица сировина и ограничење производње у Немачкој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

куповине текстилних сировина у иностранству. Али то.није било довољно. Крајем јула министар привреде донео дегнову уредбу о текстилним сировинама којом се: ODU БИО време у текстилним фабрикама. КЕН Уредба се дели на три главна дела. и: на оре ђење радног времена, ограничење. оснивања нових предузећа и проширење постојећих и · забрану: повећања „цена. Одредбе важе за све фабрике, које прерађују макар

„и делимично вуну, памук, конопљу и јуту до ткачница, мре-

дионица, израде трикотаже, и: штрикане: робе, робе и филца.

умрежасте Уредба не важи за предионице памука, ко-

нопље и јуте, као ни за ткачнице вуне, предузећа за. израду

чипака, тила, позаментеријске робе, гардина. и. индустрију шешира. - __ У овим гранама односно оделењима. по единих ндустрија за које важи уредба смањиће се радно. _време У просечних радних часова у првом полгођу 1934 год. „Ако би тако израчунато радно време било мање од 36 часова _ -радиће се 36 часова, но ако је просек радних часова y "првом полгођу био мањи он се не сме прекорачити. Фабрике, које су у првом полгођу 0. Г. "радиле или три смене најмање 13 недеља, задржаће. и даље на то. Иначе је ново увођење смена скопчано са дозволом надзорних власти, која има право, да дозволи "повишење радног времена, ако се докаже да је то потребно“ ради "благовременог ·_ испуњења отраних поруџбина, затим ако су употребљене сировине добивене на кредит или на основу компензације итд. Предузимач не сме да отпусти нити да прима раднике у року од четири недеље изузевши ако OTпадне једна смена. Наднице се смањују у сразмери скраћења радног времена. За одређивање додатка 'на прековремени рад служиће као основа старо радно време, као и за допринос за осигурање у случају незапослености. Без дозволе Министарства привреде БА је оснивање нових текстилних фабрика или проширење ·постојећих. Ни оне се машине не смеју стављати у погон; које нису радиле више од четири недеље, рачунајући до 16 јула. Повишење цене се не дозвољава, изузев ако су сировине на међународном тржишту поскупиле. За базу се узима просек постигнутих цена од 1—21 марта или цене од 21 марта ако- се не располаже подацима за наведени: период. Могуће је повећање цена и у том случају ако су производни трошкови порасли због непредвиђених околности. За вуну, која се производи у земљи, меродавна је цена U од стране надлежне сталешке организације. - > -- 3 У вези с овом уредбом издао је Ya за- „контролу увоза памука у Бремену наредбу којом се ограничава: употреба овога. Фабрике које прерађују памук моћиће. : дуће употребити само 70% количине употребљене. за. прва три месеца ове године. - sla)

a ренина ин

Autobuski saobraćaj, fiskus i opšti interes

Na godišnjoj skupštmi, autobuskih preduzeća · č stare žalopojke, koj “зе &talno ponavljaju već nekoliko godina. · Autobuski saobraćaj najviše 'pogađaju velika fiskalna opterećenja. Ranijim dažbinama ove 00dine dodata je i vozarinska taksa 15% od bruto prometa. Zbog velikog opterećenja до зада је роупсепо iz saobraćaja. "89 Која; vozni park se ne obnav:ja, a urednost i Šigurnošt ашо liskog saobraćaja dovedeni su u pitanje.

Podaci o sadanjem stanju autobuskog: saobračaja 'u našoj zemlji, naročito oni u pogledu sigurnosti, ukazuju па #06 да se ono dalje ne sme 'održavati i da»se mora potražiti neko rešenje. Kao saobraćajno sretstvo autobusi imaju Sve' veća eRonomskoturističku važnost. U našoj zemlji ovo saobraćajno: sfetstyo vezuje 1250 mesta bez železničkih pruga; mitobusi: slaže пе зато