Narodno blagostanje
Страна 504
da će Savez ulicati da čitavo naše zakonodavstvo odgovara 50-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 32
Poslednie dve godine veliki po-
„cijalnim, ku'urno-prosvetnim i privrednim interesima
- privrednika.
Na nekoliko zborova pretstavnici Saveza tumačeći pro-
. gram naročito su podvlačili da on nije politička organizacija niti . da ima tendenciju da fo postane. Isto tako su odbijali da je po . sredi i stateška organizacija poljoprivrednika .
_ Sahrana Društva za socijalnt
Sadašnji pretsednik poznatog Društva za socijalnu politiku profesor Sombart nedavno je
politika u Nemačkoj : objavio da će se društvo u !oku
5 likv:daciji ipak nije došla neočekivano, jer je pravi zadatak dru· štva odavna zanemaren. Činjenica da novoj staleškoj državi nisu potrebna slična udruženja poslužila je samo kao povod, pa se
može zaista kazati, da se definitivna propast ove vodeće orga-
_nizacije naučnika mogla i mnogo ranije očekivati.
"Kad je 1872 Društvo za socija\nu politiku osnovano, ono je u sebi okupilo: homogenu grupu naučnika i pored toga što
·.Ssu se Ovi u izvesnim čisto naučn:m pitanjima među sobom ra. žilazili. Pod voćstvom Šmolera, Brentana, Šenberga i Vagnera
- Taire, laissez passer”
svi su biii za to da se nasuprot liberal:stičkom principu „laissez ı radikalnim nastojanjima socijalne demokratije za prevratom postavi novi ekonomski princip, koji bi uklonio suprotnosti između reda i slobode. Osnivanjem društva stvoren je naučni centar za ekonomske tfeoretičare i praktičare, 'katedar-socija iste, koji su odbacivali dotadašnju ind:vidualističku ekonomsku politiku, i naglašavali etički momenat u narodnoj ekonomiji posmatrajući socija.no pitanje sa „etičkim patosom”.
Posle. moralne pobede novog pravca društvo je izgubilo borbeni karakter. a u vezi s fime i svoj moralni autoritet. Ostala
"је samo neka vrsta kluba a diskusije ekonomista. Udruženje
je tada počelo da prima kao članove i socijaliste i pristalice li-
| Беганхта, prešlo je i nemačke granice, pa su primani kao čla-
.novi i ekonomiste iz drugih zemalja. Umesto da se propagira
jedno određeno ubeđenje prešlo se na objavljivanje naučnih ra-
_ dova, kojima se doduše ne spori velika vrednost, ali koji često
nisu spadali u oblast socijalne politike. Koliko se: društvo udaijilo od svog prvobitnog zadafka vidi se i po tome što je za vreme pretsedništva prof. Herknera moglo bez većih potresa da preživi
~ posleratnu krizu socijalne politike, kada su se u društvu bila ] p
obrazovala dva protivnička fronta. Još jasniji simptom propadanja društva je Činjenica, da je za pretsednika društva izabran prof. Sombart, koji je svojim stavom prema problemima kapitalizma bio najmanje pogodan za ovakav položaj. Formalna likvidacija društva nije se mogla više odlagati, jer naciona!-socijalisti stoje na gledištu da ne treba nikakve socijalne politike,
_ pošto u staleškoj državi ne postoje suprofnosti interesa.
19 Američki budžet i znaku rast izda:aka u Sjedinjenim privredne obnove Američkim Državama imao je
Пи za posledicu godišnje deficite
od preko tri milijarde dolara.
U ovoj godini deficit je dostigao četiri milijarde. Kao i kod svih zemalja, koje su vodile aktivnu politiku suzbijanja krize, ovi deficiti imaju sasvim drugi značaj nego šfo su ga do sada imali. Dugovi, koji su uzefi za pokriće ratnih deficita, bivali su s'varno izdavani. Sadanji međutim pretstavljaju ug:avnom komercijame dugove. Više od polovine ukupnog deficita od 11 milijaydi, koji je nastao u periodu 1931—1034. otpada na investicije u javnim preduzećima i one za stvaranje rada. Naročito u 1934
ove godine razići. Ta java 4. о ; OI а d ODA dve trećine delicita nastalo je na ovaj način. pretstavlja kraj jedne ustanove, koja je igra:a značajnu ulogu u II а i fic: =. ekonomskoj nauci i u privrednom živofu Nemačke. Objava o O IL UO OM DO капа стега deliti
To je saznanje i u Nemačkoj dalo potstreka za nove metode 4nans ranja. Kada je stalno rastuća potreba za vanrednim ·potporama poče:a da dovodi u pi.anje finansiranje redovnih izdataka, 1934 izvršeno je odvajanje redovnog budžeta od onoga: iz nužde. Time je u finansijama Sjedinjenih Američkih Država prvi pu:
· izvršeno odvajanje vanrednog i redovnog budžeta. Redovni iz-
daci bivali su od tada pokr.vani redovnim prihodima, а уапredni putem zajmova. =
Al, slabo izgrađena finansijska fehnika, koja se do sada karakterisala fime što uprkos velikih investicionih izdataka nije postojao vanredni budžet, pokazuje još uvek mane. Budžet vanrednih izda.aka sadrži sve izdatke za suzbijanje krize b»z obzira :da li su oni redovni ih vanredni; me pravi se razlika između pravog zaduženja za neposredno stvaranje rada i onoga Za rentabilne investicije, koje pretstavljaju jednu vrstu posredojvanja države. Budžet rashoda је na taj način veštački povećan i ako su fo u stvari samo pozicije prometa javnih preduzeća za koje država preuzima r:ziko. To. važi naročito ха поуоозпсvane kredine ustanove, koje, kao što je Refiko, ne uzimaju sreistva na iržištu kapitala neposredno, već posredstvom državnog kredita. Formalno je ovako knjiženje ispravno, ali svi ovi krediti dati bankama, industriji, državama i gradovima moraju biti vraćeni od samih korisnika, a ni u kom stučaju iz p9reskih prihoda. Ipak država nije imela u svoj budžet garancije za kredite Refika, državne fTarmerske hipotekarne banke i one za gradski hHipotekarni kredit. Ovome mešanju raznih oblika zaduženja pridružuzje se i osustvo odvajanja prema cilju. Ali tc je u manjoj meri mana budžetske tehnike, već posledica organizacije državne pomoći. Zbog stvaranja. više posredničkih instituta za finansiranje, zatim promeniljive podele revo!ving kredita i, najzad, velikog broja malih zavoda, koji se međusobno pomažu, stvorena je već unapred nepreglednost, koja prevaz:;lazi posledice principa po kome se obrazuju trastovi, profiva koga se država inače bori.
Ajli uprkos nejasnosti u merama državne пе а ние која treba da zameni privatnu, izgleda. da je. ovaj postupak ipak mnogo bolji od monetarnih manipulacija.
ОБАВЕ)
m Bi BB
= Из Уредништва. У бр.
17 о. г. наш уредник је у
ТТАЈНА СЛУЖБА
жећи истовремено накнаду штете од 100 хиљ. динара, „ако
дужем чланку критиковао „Инвалидску задругу“ и њезине методе за повећање главнице. „Инвалидска задруга“ је у томе чланку нашла неколико клевета и увреда за себе и
се не варамо.
у
После део одговора нашег уредника на тужбу, „Ин
валидска задруга“
је одустала од исте.
То је најбоље што је могла да учини,
јер би “се „на
|
суд IH | зив наш едника тра- | O ; МУДНЕТА АУКУ POM 7) тужбу проти Raj yD Ra 7D претресу улоге обрнуле: тужитељка би испала тужена! a