Narodno blagostanje

ње] —

4. авгувт 1934.

POLJOPRIVREDA | ·—K Od 26 avgusta do 1 septembra održaće se u Beogradu

· slovenski pčelarski kongres i izložba.

— Bugarska poljoprivredna banka računa da će se ove godine moći da izveze 2500 vagona grožđa.

— Na putu autarkiziranja čehoslovačka industrija veštačkih masti zaključila je. ugovore sa proizvođačima O gajenju olajne repice na površimi od 10.000 ha. Isto tako zaključen je i ugovor O preuzimanju 13.500 metc. soje разшја ро сеп od 195 kr. za 100 kg.

— Edo Marković, direktor Prizada, izjavio је, да је роnuda pšenice na domaćim pijacama mala, jer proizvođači očekuju

:povoljnije cene. Zatm, da se novi sušeni kukuruz za oktobar i

novembar radi po 72—74 din. | — Čehoslovačka vlada je donela Uredbu o gajenju i tov-

_ljenju svinja, koja predviđa da priplodne krmače mogu držati - samo zemljoradnici i to maksimum 10 priplodnih i 50 za tov. : Druga lica mogu toviti samo dve svinje, a mlekare i mlinovi do

20. Ministarstvo po:joprivrede može u pojedinim з'исајеу та да odobri i povećanje. — U Mađarskoj je objavljena uredba O pomoći poljopri-

- vrednim krajevima postradalim od suše. Da bi se pomoglo ne· zapos'enim poljoprivrednim radnicima biće preduzeti početkom

ovog meseca javni radovi u vrednosti od 6.5 miliona penga. Poljoprivrednici, koji su 'postradali, dobiće 130.000 metarskih centi

- semena :po povoljnijoj ceni. Osim toga, dobiće olakšice u po-

gledu regulisanja dugova. Troškovi te akcije biće pokriveni sretstvima poljoprivrednog fonda za pomoći.

— U mnogim oblastima S. A. D. suša je nanela ogromne štete. Stoka gine u hiljadama, a žetva je potpuno uništena. Ova

_ nesreća zahvatila je više od polovine teritorije i 1.600.000 !judi

je dovedeno do prosjačkog š:apa, — javlja Ažans Ekonomik.

— „Пољопривредни гласник“ доноси да је холандска влада донела закон о ограничењу производње поврћа под стаклом. Под једним прозором у топлој леји не сме се гајити више од 20 главица салате, а њено гајење између мркве неће се више дозводити. Салата се сме гајити само једанпут, с изузетком топлог убрзавања до краја марта. У стакларама одређеним за гајење винове лозе не сме се гајити ни салата, ни спанаћ. Гајење раног поврћа ограничиће се према 1933 г. у предузећима до 2 ха за 5%; од 2—3 ха за 10%; 3—4 ха за 18%; 4—5 ха за 20%; 5—6 ха за 25%; 6—7 ха за 30%; 7—10 ха за 35%; 10—15 ха за 40% и 15—20 ха за 50%; а већа предузећа мораће сасвим обу-

_ ставити рад.

— Пољопривредно сделење Врбаске бановине саопштило је да ће овогодишња берба шљива на њеном подру-

" чју бити рекордна.

— Аустријско министарство пољопривреде забранило

| је увоз једнокопитара из већег броја срезова наше земље

због заразних сточних болести.

— Окружна житарска задруга у Сомбору прима од својих чланова пшеницу по чврстом и ломбардном рачуну. Понуда је за ломбардни рачун врло велика, због ниске цене пшенице.

— Министарство пољопривреде одобрило је 80 хиљ. дин, помоћи банским установама за откуп 10 хиљ. жг. ораховог семена за одгајање орахових садница.

— У Сплиту је основана задруга „Бухач“, која ће да продаје и сортира бухач својих чланова.

INDUSTRIJA

— Francuska će finans rati ruske porudžbine mađarskoji industriji na taj način, što će jedna grupa banaka eskontovat,

trate date kao pokriće od strane Rusije, sa kamatom od 10%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 505

— U prvom polgođu o. 2. u upoređenju sa istim razdobljem u 1933 poras:a je u Poljskoj proizvodnja gvožđa za 25%, čelika za 5,98%, gvozdenog lima za 14%, cinka za 21,% i olova za 43,4%.

— Poznat: engleski ekonomista Džozia Stemp objavio je podatke o rentab-litetu engleskog 'kapitala plasiranog u privredi u 1933. Indeks se odnosi na ukupnu dobit od kapitala plasiranog bilo u kome vidu (1924 = 109) i on iznosi za 1933 g. 85, prema 75 u 1932 i 77.0 u 1931. Najviš: je indeks bio 1929 kada je iznosio 106.8.

— Епсезка proizvodnja veštačke svile u junu O. g. iZnela je 3,21 miliona kg prema 3,50 u maju o. g. i 3.05 miliona kg. u junu 1933. ~ |

— Generaina federacija 'абјапзке industrije | uputila je apel na svoje članove, da u što većoj meri upotrebljavaju domaće srovine.

— Poseednje četiri godine američki industrijski 'koncerni

. osnovali su u Kanadi više od 200 preduzeća. Samo u Torontu

osnovano je više od 100 preduzeća. Na taj način američka industrija je h'ela da izbegne dejstvo prohibitivnih kanadskih carina s jedne i da se koristi povlaštenim položajem u granicama Втапзке тпрегје па osnovu Otavskog sporazuma s druge strane.

— Ministarstvo korporacija izradilo je mdeks celokupne talijanske industrijske proizvodnje (po količinama), koji izg:eda ovako: 1928: 100,00 — 1929: 100,15 — 1930: 100,91. — 1931: 34.712 — 1932: 72.908 — 1933: 80,40 — januar 1934: 72,20 februar: 77,31 — mart: 84,45 — april: 86,02 — maj: 88,88.

___Prepia međunarodnom sporazumu o belom limu, koji ie ovih dana potpisan u Parizu, odobreni su sledeći kontingenti: Velikoj Britaniji 55%, S.A.D. 22%, Nemačkoj 16%. a Francuskoj i Haliji zajedno 7%.

— „Milnarski Kst” donos 'da režijski iroškovi meljave na ujam-ušur na području industrijske komore u Beogradu, Vel. Bečkereku i Novom Sadu iznose 15,25 din. za 100 kgr., a kad se meljava vrši isključivo pomoću vodene snage onda iznose 13,50 din.

— Na poslednjem zasedanju Međunarodnog komiteta. za dryoj u Berlinu fešeno ie da 5 Vremena Ha VUČU drže konferencije za drvo. U tom smislu „smmeđunarodni komitet za drvo u Beču stupio je u vezu sa zemljama proizvođačima drveta, koje ne pripadaju tome komitetu, naročito. sa severn:m i baltičkim državama. Očekuje se da će još u toku ove godine biti održana međunarodna konferencija za drvo u cilju uređenja pitanja izvoza za 1935.

— Engleska v:ada namerava da za vreme tekuće fiskalne godine upotrebi 16.3 mil. funti za pomoći industriji i ·poljoprivredi, prema 4,38 koliko je bilo odobreno u 1033/34 .

— Ministaestvo trgovine i industrije odobrilo je osnivanje akcionarskog društva „Jugoslovenski oniks” u Beogradu, sa glavnicom od 2 mil. din. u 2 hili akcija po hiljadu dinara.

— Савез слектротехничких предузећа у Београду одржаће своју скупштину у Загребу 7, 8 и 9 августа. У исто време ће се одржати конгрес електричних централа из целе државе.

— Министар шума и руда решио је, да се прошири пословање зеничке жељезаре. У будуће ће се израђивати и шине за наше жељезнице.

— y Југославији постоји 370 текстилних фабрика, од чега 9 предионица и 45 ткачница са 131 хиљ. вретена и 9 хиљ. ткачких разбоја. У вуненој индустрији има 11 већих фабрика са одељењима за ткање, пређење и бојадисање. Производња износи 6 мил. метара вунене робе, а домаћа потрошња је око: 10 мил. м,