Narodno blagostanje

Страна 532 пАРОДНО

II Omnis definitio periculosa

Uredba donosi u S 2. definiciju kartela. Po njoj је kartel svaki ugovor ili sporazum zaključen između pojedinih preduzeća (lica), koje: god privredne grane, kojim se pod bilo kojim vidom ograničava, onemogu-– ćuje ili isključuje pravo slobodne utakmice u proizvodnji ili prodaji robe, određivanju poslovnih uslova ili utvrđivanju cena odnosno farifa. .

Vrlo ie hrabro od autora uredbe da u samom zakonu daje definiciju pravnog instituta, koju ona reguliše. To nije uradio zakonodavac pri izradi zakona o akcionarskim društvima. U ostalom naš se zakonodavac odlikuje izbegavanjem definicije — Što je, kao što nam kaže pravna nauka, vrlo mudro.

Posle površnog čitanja ove definicije može se osetiti da ona ima praznina — što može biti vrlo nezgodno ро njezinu primenu. Tako, naprimer, kartelom se naziva svaki takav sporazum, koji naprave dva ili tri proizvođača u jednoj privrednoj grani u kojoj ima u jednom istom mestu nekoliko stotina proizvođača. Drugim rečima svaki' spotazum između dva šustera u Beogradu o minimalnim cenama, na koji se obavezuju njih dvoje, treba da bude prijavljen Ministarstvu trgovine i registriran. Kakvo ekonomsko-političko dejstvo može da ima sporazum o ceni između dva šustera u Beogradu? U S 1. u tačci 1. kaže se da se osnivanje kartela može odobriti, ako njegovo postojanie opravdavaju privredni razlozi ili javni interesi. Kartel |e takav sporazum, da on može da utiče na cenu {jednog ili više artikala na jednom tržištu. Međutim sporazum dvaju šustera može da ima utica| samo na njih dvojicu, ali niukoliko na cenu obuće na jednom tržištu. Za pojam kartela — a na tome gledištu stoji. jednodušno cela nauka — potrebno ie da u njemu učestvuje većina poduzeća iste privredne отапе, јег је зато tako mogućno, da kartel dobije uti-

. cai na narodno blagostanje, čija je zaštita cilj uredbe o kartelima. To, znači dalje da bi neregistriranie ovakvog jednog sporazuma povlačilo primenu kazne ha saugovorače. Tu bi kazna svakako bila odmazda za |edno delo, koje ni{e prouzrokovalo zlo, koje se pretpostavlja kod izvesnih vrsta kartela.

Kao što iz gornje definicije vidimo, u buduće ne može postojati na tržištu nikakva monopolistička ponuda bilo u pogledu cene bilo u pogledu proizvodnje ili utvrđivanja ostalih poslovnih uslova, ako za to nema odobrenje od državne vlasti.

Dopuštajući načelno kartel uredba dopušta načelno i ograničenje slobodne konkurencije, ali ga stavlja pod kontrolu državne vlasti. Tako stoji stvar načelno; međutim teško je predvideti, kako će biti u praksi. Pošto 'Ministar ima diskrecionarno pravo neodobravanja osnivanja kartela, to se teorijski da zamisliti mogućnost, da on he odobri ni jednog kartela, kao što |e mogućno da se posle uredbe počnu da množe karteli. Ako se uredba bude primenjivala strogo u smislu S 1. tačke 1., onda će biti verovatno naša zemlja |edina, u kojoj ili neće biti kartela ili će ih biti vrlo malo. Jer S 1. tačka 1. uslovliava odobrenje kartela postojanjem opravdanih priyrednih razloga ili javnih ·inferesa. Pod privrednim razlozima, a kad je u pitanju ograničenje proizvodnje ili utvrđivanje cena — razume se uvek interes širokih masa potrošača. Kod svakog kartela u stvari stoje jedno prema drugom

"БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

proizvođač (obično malobrojan) i potrošač (obično široke mase). Osnovno načelo ekonomske politike u kapitalističkom sistemu je primat interesa potrošača. Prema tome načelno je svako kartelsko ugovaranje pogoršanje položaja potrošača, čak i onda, kad bi kartelski sporazum imao da sačuva saugovorača od cena ispod iroškova proizvodnje, jer je interes potrošača neprikosnoven. Ako proizvođači u jednoj privrednoj grani ne umeju da ostvare cene za potrebu pokrića proizvodnih troškova, to još ne znači da oni imaju pravo na zaštitu. To је postulat načela slobodne konkurencije.

Iz svega ovoga izlazi da praksa Ministarstva trgovine i industrije treba da se svede na suzbijanje kartela kao takvog. Mi mislimo da to neće biti slučaj, ali to ne bi bilo u duhu ove gornje uredbe.

Osnovna ideja uredbe je zaštita prava slobodne utakmice. Pod slobodnom utakmicom se razume pravno sankcionisano stanje u jednoj na podeli rada i razmeni zasnovanoj privredi, po kome je pojedincima omogućeno slobodno aktiviranje sopstvenih ekonomskih snaga. Slobodna utakmica je norma za ekonomski promet, koja je počela da se jače razvija krajem 18 i početkom 19 veka u većini kulturnih zemalja. Pre toga vladala ie u tim zemljama tako zvana merkantilistička i esnafska epoha, koja je ograničavala slobodnu konkurenciju mnogobrojz nim ograničenjima, privilegijama, koncesijama i 1. d. Slobodna utakmica je baza na kojoj se razvio kapitalizam. Kao što kaže profesor Hajman u svom vanredno uspelom delu „Kapitalizam i Socijalizam”, kapitalizam pretpostavlja slobodu ličnosti i svojine i njihove upotrebe. Po fome se on razlikuje istorijski od prethodnog privrednog sistema, u kome je ličnost bila pravno sputana a upotreba svojine vezana verom i pravnim poretkom. Ili kako kaže prof. Dil, kapitalizam je privredni oblik ostvarenja privrednog liberalizma onakvog kakvog ga je proklamovao osnivač Političke ekonomije Adam Smit. A esencija privrednog liberalizma je vlada slobodne utakmice. Kartel je, kako ca definiše uredba, ograničenje, onemogućenje i uništenje slobodne utakmice u proizvodnji i prodaji robe. 1 zbog toga se on smatra za štetan i stavlja pod državnu kontrolu u nameri da se što više suzbija.

Na suprot privredi zasnovanoj na slobodnoj utakmici imamo vezanu privredu u raznim modalitetima. Vezana privreda je bila pre kapitalizma i ona se preporučuje sada na mesto kapitalizma. Jedan od oblika vezane privrede je planska privreda. Ako ne po detiniciji, a ono u praksi u većini zemalja je prinudni kartel glavno oruđe planske privrede. Mi smo u člancima „Od kartela do planske privrede” dokazali da ie nova ekonomska politika u Americi, Nemačkoj i Italiji tehnički ekonomska politika preko prinudnih kartela. Prinudni kartel nije u svemu isti što i slobodni, ali je kartel. Između prinudnog i slobodnog kartela je razlika u tome, ko ima poslednju reč : kod prvog država kod drugog saugovorači. Slobodni kartel je preteča prinudnom kartelu. Obično planska privreda upotrebljava postojeće kartele proglašavajući ih za prinudne. Suzbijajući siobodni kartel mi čistimo našu narodnu privredu od jednog privrednog oblika koji je most ka planskoj privredi ., i dajemo sve veći zamah slobodnoj utakmici, poluzikapitalizma .