Narodno blagostanje

1. септембар 1934. НАРОДНО

ML Iadustrija kao regulator proizvodnje

Proizvodnja industrijskoga bilja u našoj zemlji ne pokazuje u toku privredne depresije onu stabilnost, koju vidimo kod ostalih poloprivrednih proizvoda, ali ipak možemo reći da se nije tako brzo prilagođavala prilikama. Tendencija opadanja proizvodnje je posledica ne samo зтапјепос izvoza nego i smanjene domaće potrošnje. Nisu se pojavile nikakve mogućnosti za povećani izvoz Ove ili one kulture, čak kod nekih kultura (opiuma, buhača) još veće opadanje sprečeno je blagodareći izvesnom našem monopolističkom položaju. Naš izvoz nije pogođen samo privrednom depresijom, nego i autarkiziranjem zemalja uvoznica. O izgledima za povećani izvoz na sveska tržišta ne može biti govora, jedino bi se trgovinsko-političkim merama moglo možda postići izvesno povećanje izvoza, ali to niukom slučaju ne bi pretstavljalo meku ftrajniju pojavu. Pre bi se moglo verovati n dalje opadanje izvoza, u prvom redu hmelja, duvana, konoplja, opiuma i buhača.

Od industrijskih biljaka mi uvozimo u većim količinama sirovi pamuk, zatim biljna vlakna, jutu i uljano semenje. U toku poslednje dve godine povela se akcija, potpomognuta sa zvanične strane da se poveća domaća proizvodnja uljanog semena i konoplje, da bi se oslobodili uvoza jute i uljanog semena, što je imalo izve-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 565 snog uspeha, pa se može očekivati i dalji razvoj u tom pravcu. U istom cilju zagovaralo se povećanje proizvodnje pamuka i lana. Pozivalo se na primere Grčke, Mađarske, Španije, Bugarske, Italije i čitavog niza drugih zemalja, koje su u toku poslednjih godina Тогзтаје domaću proizvodnju pamuka i oslobodile uvoza.

Код паз до зада, kao što smo ranije pomenuli, nije ništa učinjeno i mi smatramo da za jednu takvi: meru ne postoje ni tehnički, ni ekonomski uslovi.

U poslednje vreme industrija se sve više javlja kao regulator kod proizvodnje onih industrijskih biljaka koje se upotrebljavaju za preradu u zemlji. To je pre bio slučaj sa duvanom, gde je država davala dozvole za gajenje i šećerne repe i cikorije, gde su fabrike i proizvođači imali međusobne ugovore; a sad tu pojavu vidimo i kod uljarica. A vodi se življa akcija i na organizovanju proizvođača onih biljaka koje se izvoze bilo putem zadruga ili drugih organizacija sa ciljem da se uredi proizvodnja i izvoz. Dalje proširenje akcije u tom pravcu može biti samo poželjno, s tim da se obrati još veća pažnja na kvalitet i standardizaciju proizvoda.

Mnogi ispuštaju iz vida da prirodnim uslovima stavljaju prepreku ekonomski, kao što je slučaj i sa našim industrijskim biljem. - :

завео

В. Миленковић

ПРИМИРЈЕ ИЗМЕЂУ СИНТЕТИЧКОГ И ПРИРОДНОГ АЗОТА

[ Пораст производње синтетичког и борба са природним азотом |

Азот је хемијски елемент чија једињења служе ис храни и убијању људи. У првом случају њега биљке и животиње усисавају из ваздуха, земље и воде, а у другом служе као база великог дела најопаснијих експлозива и хемијских отрова. Као два супротна пола ове његове улоге стоје: вештачко ђубриво и беланчевина с једне и динамит и отровни гасови с друге стране. До почетка ХХ века азот за техничке сврхе добијао се природним путем. Његове веће природне наслаге откривене су пре више деценија на широком пространству сувих предела јужно-америчке државе Чиле. Од тога времена он почиње да игра све већу улогу у техници, прво као вештачко ђубриво, а затим као сировина за хемијску индустрију, у првом реду ратну. Пре неколико деценија Чиле је водио петогодишњи рат противу Перуа и Боливије ради освајања пустиња Тарапаце и Антофагосте, лежишта шалитре, главног производа за добијање азота.

Пре рата потрошња чистог азота била је око 750.000 тона од чега је 60% подмиривано из Чилеа. Производња синтетичког азота била је тек у зачетку. Светски рат је у овоме учинио прави преокрет. Ратујуће земље, немајући могућности да увозе природни азот, бациле су се на развијање властите производње синтетичног азота. Развитак у · томе правцу настављен је и после рата, нарочито је форсиран последњих година и то у свима важнијим земљама, Синтетични азот је све више постајао господарем светског тржишта. У периоду 1924/25—1929/30. производња чистог синтетичног азота порасла је са 786.800 тона на 1.739.500

или за 121%, а чилске шалитре са 367.500 на 464.000 или за 26%. У периоду депресије (1929/30—1932/33) производња синтетичког азота пала је са 1.739.500 тона на 1.594.000 или за 84%, а чилске шалитре са 464.000 на 70.800 односно за непуних 85%. Пре појаве кризе светски извоз кретао се око 850.000 тона годишње, а сада је пао на 435.000 тона. Од овога 25% отпада на Сједињене Америчке Државе, које, међутим, раде пуном паром на развијању властите производње, То чине и друге земље. У периоду 1925—1931 производња синтетичког азота овако се повећала у појединим земљама: у Пољској пет пута, у Чехословачкој 6 пута, Италији 6, Француској 9, Белгији 14 пута итд. Јапан је толико форсирао индустрију овог производа да ће се ускоро појавити на светско тржиште као извозник. |

П Споразум

Овако нагли развој индустрије синтетичког азота имао је за последицу борбу са природним азотом, чију је производњу успео да у периоду депресије сведе на најмању меру. Али упркос тога синтетички азот је осећао све већу потребу споразума, који би омогућио да се цене колико толико подигну и одрже на нивоу рентабилитета. За земље извознице синтетичког азота опасност је долазила са две стране: са стране Чилеа, који је путем компензација за индустријске производе почео да повећава извоз шалитре и од стране нових земаља извозница, у првом реду Јапана. Таква“ ситуација довела је до нових преговора, који су успешно завршени остварењем светског картела синтетичког и природног азота.