Narodno blagostanje

Страна 566

Тиме је учињен крај дугогодишњој, борби, која се водила на светском тржишту између ова два производа. Рад на споразуму отпочео је још 1929 год. на иницијативу Немачке као највећег. пронзвођача, и: :'извозника синтетичког азота. То је довело до: споразума, европских произвођача односно цена и извозних квота за 1930/31, који је потом стално продужаван. Али упркос свих настојања, која су имала за последицу и неколико револуција-у Чилеу, до споразума са природним азо M није се могло доћи. Резултат борбе Е је, да су цене на светском тржишту пале. за више од

б (светска цена за чисту шалитру пала је са 25.98 мк. за у у 1928 на 9:83 мк. у јуну ове године или 62.2%). На заштићеним унутрашњим европским тржиштима пад цена "био је много мањи,“ око 25–-30%. Извоз из Чилеа пао је са 250.000 тона у 1930/31 на 150.000 у '1931/32, док се удео у извозу три највећа произвођача · Европе (Немачке, Норвеш"ке и Енглеске) повећао треко споразумом одређених квота за 30—35%. Али ово повећање могло се“постићи само на рачун врло ниских цена чији су терет произвођачи све теже подносили, Због тога су цене азота у земљама производње биле за 50% веће од оних на слободном светском тржишту. Већ сам тај разлог гонио је произвођаче "синтетичког азота да покушају све како би што пре дошло до међународног споразума. У међувремену збило се још неколико важних догађаја, који су такође убрзали споразум: Најважнији од ових јесте финансијска · реорганизација Козаха (синдикат за уновчавање чилске шалитре) и трационализација производње, која је знатно снизила-производне трошкове и повећала конкурентску способност природног азота, Затим је дошла

-депресијација пезоса и тежња еврапских индустријских земаља да путем преузимања извесне количине природног а30та повећају извоз својих индустријских производа у Чиле.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бе. 36

Све је то знатно · побољшало положај Чилеа и учинило да овај пристане на међународни споразум.

Споразум постигнут између европских произвођача синтетичког азота (Convention de Plndustrie de Azot) H продајног синдиката: чилске шалитре (Козах) регулише цене и извозне квоте. Козах је добио извозну квоту од 150.000 до 170.000 тона што претставља 8—9% укупне светске по-

трошње, а 359% "светског извоза Тржишта су подељена на три групе: затворена, слободна и северо-америчка. Првој

групи припадају следећа тржишта: енглеско, немачко, норвешко, француско, белгијско, чехословачко, швајцарско и талијанско. За ове земље Козах је добио извозни континтент од 50—5.000 тона.. Већи део: ове количине обезбеђен је компензационим споразумима Чилеа са Немачком и Француском. Ова квота се може повећавати или смањивати према кретању потрошње. За слободна и северо-америчка тржишта важе квоте оствареног извоза у 1933/34. Затим се предвиђа образовање сталне комисије, која ће пратити развој цена на међународном тржишту и препоручивати произвођачима мере ради постепеног подизања цена. Споразум

предвиђа да се прво изравњају цене синтетичког и природ-

ног азота, а потом да се ради на њиховом повећавању. Важење споразума предвиђено је за једну годину.

- Овиме је завршена дугогодишња борба између синтетичног и природног азота. Док се пре неколико година веровало да ће синтетични. азот дефинитивно победити природни, последњи је успео да и овога пута прилично сачува своју позицију. . Синтетички азот је морао да смањи свој постигнути извоз за близу 40.000 тона у корист чилске шалитре, која је успела да своју квоту, према прошлој години повећа за око 20.000 тона.

ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ _

27 avgusta objavljena je uredba o žaštiti zemljoradnika, Која je u stvafi izmena i dopuna one od 23 novembra 1933. Donosimo važnije izmene:

Nova uredba predviđa, da „dužnici uverenjem treba da . dokažu, da su za vreme · zaduženja bili zemljoradnici. U staroj uredbi Ovog propisa nije bilo.

KHrit:čki pogled па izmene i · dopune u Uredbi o zemljoradnika

zaštili i

jednici sa svojim mužem, ima se smatrati zemljoradnikom samo u fom slučaju ako je njezin. muž zemljoradnik. ili ako njihovi zajednički prihodi pretežno. proističu iz poljoprivrede. Novina je ı to da se u maksimum . od. 15 hektara. 'uračunava imetak žene i dece poljoprivrednika, ako žive s njim u kućnoj zajednici.

Dugovi se imaju.. platiti kao i po staroj uredbi ха 12 20-

dina. Izrađena su dva plana, koji regulišu službu kamata i amortizacije. Sa čisto tehničkog gledišta ovi planovi su mnogo bolji i precizniji od starih. Prvi. plan se odnosi: na dugove bankama i bankarskim preduzećima. Kod ovih Је povećan anuitet sa 6% prema staroj na 7% u ргуој godni i to 0% kamate i 1% amorti-

zacije. Amortizacija se postepeno povećava до 16,02% u 12 godini.

od 3%, sa koliko se smanjuje visina :anuiteta za 12 godina. Drugi plan otplate,

te). Amortizacija. se i. "код ovog plana postepeno povećava, do 14,45% и-тадпјој, godini, „kamata · је. -3,50% prema prosečnoj

Kamata se smanjuje neznatno sa prosečne Visine Od. 6,04% po staroj uredbi. na 6%. U cčlom planu. to čini razliku a od. 1.900.—, dinara „za tri godine sa. kam кој se odnosi па: ostale. dugove ostavlja Lj

amortizaciju od .6%. nepromenjenu (3; ,5%. катаје 1,2,5%. оћрја- „:

„стопи, офрјаји, док је po, star lis

kamati od 3,54% 50 staroj ЧЕ što čini razliku od 32% za vreme trajanja. otplate.

Anuiteti dospevaju najkasnije do 15 novembra svake gSOdine, a prvi 15 novembra 1935 godine. Kamatu može dužnik pl асан Како je za mjega najpovoljnije, samo je kod meničnih dugova bankama obavezan da plati u dva tromesečja, koja on sam izabere. 'Kamate u tekućoj. 'godini se moraju platiti do 15

novembra. Sasvim je nova. odredba da udata žena, "Која ŽIVI U 78%,

Та menične duo, izdaju se nove menice i to bankama sa rokom od tri meseca, a. ostalim poveriocima od godinu dana. Uredba takođe detaljiše postupak. „pri zameni. menica.

Dok je stara uredba imala odredbu po kojoj se glavnici priračunavaju зато перјасепе kamate, nova ide dalje i dOzVOljava priračunavanje. i parničnih: troškova, osiguranja, javnih

·dažbina i .t..d.. do. 23 novembra 1933 godine u koliko.je pove-

ас оуе plaćao u mesto dužnika. Nova uredba ne sadrži odredbu po kojoj Su zemljoradnici uživali za svaku godinu popust od 2% glavnice ako bi otplatu

vršili. ·u kraćim rokovima. Novo je u uredbi da ipoverilac. može

prinudno naplačćivati god.šnji. dospeli obrok duga, ako dužnik ovaj me bi. položio пајацје 30. dana. po dospeću. Na mesto 4, 4. stare , “uredbe. рог kome.. e. ·zemljoradnik čiji dug nije. Veći iSfi. isplatiti. u jednakim godišnjim. ratama (от 7%, došao је movi po kome se taj ·iznos. povećava.na 2. 0 ток. „otplate na 4. godine, a kamata je kao i kod ostalih ди gova(k.j. .6%). Ako dugovi. prelaze iznos od 2.000. — dinara bad, zemljoradniku pravo па amortizaciuredbi bila još jedna granica