Narodno blagostanje
Страна 568 8 АРОДНО
ВАТА | | Бр. 36
ће године на дан 1 августа залихе би требале да буду не- нормалним и које се ни у ком случају није могло спречита,
то веће од нормалних, које су у периоду 1922—28 износиле 625 мил. бушела. Према томе, питање ненормално високих залиха и њиховог утицаја на падање цена у текућој кампањи има изгледа да буде ликвидирано. Затим се у извештају подвлачи, да су у прошлој години ограничиле засејану површину пшеницом ове земље: Аустралија 15%, Сједињене: Америчке Државе 10%,; Аргентина око 5%, Мађарска 8 %, Немачка 5%, Италија 4%. Балтичке државе,
- Прчка и Енглеска прошириле су засејане површине. Што
се тиче очекиваног. повећања потрошње пшенице у облику
сточне хране, 'ова мера није дала никакве резултате. Исто
тако нису се остварила очекивања ни у погледу повећања потрошње пшенице за људску исхрану.
Светске увозне потребе за текућу кампању процењене
_су на 600 мил. бушела (16.2 мил. тона). Међутим, претпо-
ставља се да би ова цифра могла бити и већа због оскудице сточне хране.
- Наредна. седница одбора заказана је за 20 новембар у Будимпешти, До овог времена специјални одбор имаће да проучи и спреми конкретне предлоге по следећим питањима:
1) Продужење Лондонског споразума за две године тј. до 31 јула 1937; 2 ) Примена енергичних мера за уравнотежење
производње и потрошње; 3) Основе за утврђивање и ревизију извозних квота појединих држава; 4) Подела извозних контингената у тромесечним квотама; 5) Стварање резерв-
_ног контингента од .60 мил. буш. ради успешнијег извођења
споразума; 6) _ Утврђивање. начина одржавања минималне цене.
У току последњих недеља енглеска фунта је пала са 76.31, који се курс држао стално од вина ша О рила, на 1913 Фе: Фр. Пех
| o нички узроци овоме паду су познати. Интервенциони фонд обуставио је издавање злата без чега се горњи курс више није могао одржати. Али узроци, који су навели фонд на овај корак, за сада су још непознати. Ово би се могло схватити кад опомена Сједињеним Америчким · Државама, да је Енглеска приправна да следује свакој депресијацији долара. После испитивања основа обустављања давања злата и предзнака за будући развој могло би се тврдити, да смањење курса фунте није дошло као: последица „прилагођавања долару, већ због слабости Интервенционог - фонда. ·
Узроци: слабљења фунте
Слабост фунте осећа се још од маја, кад су се француски капитали почели понова. да враћају. Али ово кретање било је углавном завршено крајем јуна, а. тиме је престао и притисак на Интервенциони фонд за одржавање стабилног курса. фунте. Овоме кретању, које се може сматрати
дошле су још три нове чињенице. Прва претставља нормалну појаву, наиме сезонско повећањње потребе девиза за увоз животних намирница, сировина и промет туриста. Ова чињеница је и ранијих година у ово време доводила до ослабљења фунте и одлива злата. Међутим остале две чињенице су ненормалне и стоје у тесној вези са слабошћу долара. Извоз капитала се понова. повећао, али то није више француски капитал, који иде у Француску, већ енглески, који бежи у Француску, Холандију и Швајцарску. Овде се ради о понуди оних енглеских фунти, које из бојазни депресијације долара претпостављају да ће иста судбина снаћи и њих. Ово бегство од фунте још више је појачано отсуством тражње. Произвођачи злата из Јужне Африке и Индије не доносе своје злато за сад на Лондонско тржиште, где би добили фунте, већ се уздржавају од продаје да би искористили евентуалну депресијацију долара и фунте. За Енглеску при томе није штетно што се повећала цена злата, већ што се смањио промет чиме је опала потражња фунте.
Ове ненормалне и шпекулативне појаве Интервенциони фонд није могао да спречи. Он је у најмању руку био
| принуђен да курс фунте спусти на вижи ниво, који не тра-
жи толико велики извоз злата. Није тачно познато колику је количину злата Интервенциони фонд морао да извезе од маја месеца, али се може претпоставити да је од 120 мил. фунти (са колико је располагао крајем маја) изгубио најмање половину. Ова количина одговарала би порасту златног стока Француске банке са 75 на 81 милијарду фр. од чега је највећи део морао доћи из Енглеске. Због ових губитака фонд је морао. престати са интервенцијом, коју је отпочео понова тек пошто је курс фунте сишао на 75.73 фр. фр. Спекулација на бесу у први мах је побеђивала, али без нарочитог оправдања, јер долар још увек није пао и за смањење курса фунте са ове стране не постоји никакав повод, Са званичне стране се на најновије догађаје указује као на пролазне. То не доказује само да ће Интервенциони фонд понова ступити у дејство, већ такође да ће и есконтна стопа Енглеске банке остати непромењена.
Свакако, изгледа да Енглеска не намерава да прва врши депресијацију фунте. Тиме престаје опасност за златни блок, коју би Енглеска могла лако проузроковати. Она би могла без опасности да изврши снижење курса, пошто би се при томе наслонила на земље блока стерлинга, који је и овога пута верно следовао фунту. Већој депресијацији фунте долар би свакако следовао и тиме би већи део света дошао у положај противу златнога блока. Овако, међутим, опасност зависи од долара, која се може очекивати после конверзионих операција у октобру, али која уопште не мора да наступи због слабих изгледа на успех. А ако ова ипак
· дође није сигурно да ће и фунта поћи истим путем.
. = a WM ,
ОБАВЕШТ АЈНА СЛУЖБА
ПОЉОПРИВРЕДА
— Загребачке „Новости“ доносе да у Ђакову фабрике плаћају нову конопљу 40 дин. за 100 кгр. 5 — Између турско-југословенског одбора за опиум и претставника картела фабрика опојних дрога воде се преГовори о откупу и ценама овогодишње производње опиума. — „југословенска пошта" доноси да ће Управа монодати на име предујма садиоцима дувана у Херцегопо 40 динара за хиљаду посађених струкова. — У циљу унапређивања во арства румунске. државне железнице снизиле су за 35% тарифу. за превоз воћа,.
пола BHHMH
= У Чехословачкој је у првој половини О. г. заклано 2.2
9.2 MM. KOM. \CBHHba: npeMa 1.8 у истом периоду прошле го-
дике. Потрошња меса повећала се са 85 на 103, а масти пи сланине са 31 на 33 мил. кг.
— Čehoslovačka je odobrila kredit od 100 mil. kr. za
· pomoć poljopriyrednicima nastrađalim od suše.
— Аустрија је увела нове таксе на промет стоке, које износе: на говеда и свиње на тржишту 1] гр. по кг, ван тржишта 6 шил. но комаду, на кобасичарску стоку 4 шил, по комаду, на месо 2 гр. по кг. На бечком тржишту такса на живе свиње износи 2 гр. по кг. на осталим тржи-