Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. | 31

Страна 586

___— Na zajedničkoj sednici svih radničkih komora Jugosla·vije u Zagrebu donesena je odluka da se potpomažu tuberkulozni radnici koji su bili najmanje 250 nedelja članovi Suzora i “koji nemaju pravo na redovitu hranarinmu, iz posebnih fonđova sa 50% poslednje osigurane nadnice. Rešeno je još da Radničke ·komore, Suzor i Bratinske blagajne zajednički intervenišu kod ministra socijalne politike i nar. zdravlja za uvođenje penzionog

~ osiguranja radnika i nameštenika.

· ___Prema podacima Ceniratnog ureda za zaštitu matera

procenat smrtnosti odojčadi u Beograđu iznosi preko 20%.

BOE:T1APCTEO

_— Kod Poštanske štedionice porastao je avgusta O. 2. broj čekovnih računa sa 24.061 na 24.148, a ulošci po ovim računima sa 903.1 mil. na 1.025,7 mil. dinara, 5то је уго 05еtan porast. Takođe je porastao i broj štednjih knjižica sa 207.165 na 300.770, a štednji ulošci sa 676,2 mil. na 690,8 mil.

- dinara. Promet je iznos:o 5.787,5 mil. din., od čega bez goto-

vine 50,60%. . ! — Када је америчка влада федералне резервне банке

обавезала за давање кредита индустрији одржана су саве-

"товања између воћства новчаничних банака о техници давања ових кредита. Раунс, претседник њујоршке банке, рекао је том приликом, да се кредити могу давати непосредно у случају недовољности нормалних кредитних извора или

· преко банака, које своја потраживања могу да дисконтују код федералних резервних банака. Дисконт се може одмах

обавити или на основу потврде да буде обезбеђен за бу-

· дућност, при чему новчаничне банке примају ризико од 80%. · Кредити се имају давати искључиво за набавку сировина и

плаћање надница, а не и за отплату дугова. Лични и инве'стициони кредити су искључени. Новчаничне банке верују да ће индустрија своје потребе у кредиту “ подмиривати првенствено код других банака.

—- Амерички сенатор Вила рекао је да ремонетизација сребра може имати за последице отежање јапанског и кинеског извоза и тиме допринети ојачању положаја Северне Америке у Средњој и Јужној Америци. Пошто ремонетизација сребра треба да допринесе и смањењу незапослености

__Вила тражи, да банкарски и берзански кругови престану _.са отпором и учине слободним пут за ковање и сребра, што је увек боље од директне инфлације, која се,

оптицај.

у противном, неће моћи спречити.

— | Париски „Матен' пише: Свет дискутује 0 томе да ли треба водити политику дефлације или политику девалвације. Чему ова дилема Зар смо толико болесни да не

· можемо ништа схватити осим екстремних решења»

| — Zbog čestih kolebanja kursa dolara i funte, Brazilijanska Narodna banka je rešila da uzme francuski franak za bazu

prilikom kalkulacije drugih kurseva. Paritet milrejsa u odnosu

na franak biće 805.

— Interesantna je argumentacija ,,L' Information” kojom kaže da tezauriranje novčanica u Francuskoj ne znači nepove·renje prema vladi, već. naprotiv poverenje, jer narod ozbiijno "метшје ц vladu i njenu deflacionu politiku i nagomilava поvac da-bi mogao posle 510 јеНицје да kupi.

— Bivši francuski ministar finansija g. Heno u pismu

.upućenom 29: avgusta pariskom „Tanu” objašnjava svoju mo- netarnu teoriju i veli: „Deflacija je nemoguća, jedino se putem „monetarne devalvacije može doći do cilja za kojim se ide.

Veći deo francuske štampe ukazuje na opasnosti od ostvatenja: „planova g. Renoa i primećuje da se u svom govoru pred parЛатетот zadovo!javao postavljanjem: dileme: „deflacija ili - devalvacija”. j

Ču a —— Guverner belgijske Narodne banke р. Егапск izjav: ljuje da su neopravdana strahovanja od inflacije zbog vladine

politike proširenja. kredita, jer ništa nije izmenjeno u zakonskim statutarnim uslovima po kojima banka lombarduje hariije od. vrednosti.

| — jilBeMCHH државни папири су достигли _рекордне

· курсеве који још нису забележени у последњој деценији.

Исто тако су порасла код новчаничне банке бескаматна потраживања банака. Ове појаве су последица великог ликвидитета на новчаничном тржишту, због чега се мисли на смањење дисконтне стопе (за сад 2:/%).

—_ Крајем 1933 у Чехословачкој је било 1534 индустријска и трговачка акционарска друштва са капиталом од 8.885 мил. кр.

— Бивши румунски министар финансија Мађару У једном свом говору рекао је, да је једини излаз из садашње тешке привредне ситуације девалвација леја. На ово је садашњи министар финансија Славеску изјавио, да ће влада одлучно бранити стабилност новца.

—- Турска влада је решила да плаћање дивиденде иностраним имаоцима облитација и акција врши извозом жита, На овај начин треба да буде плаћен износ од 9 мил. тур. фунти. Извоз жита вршиће Аграрна банка, која ће ово куповати од произвођача по вишој цени.

__ Немачка Голддисконтбанка упутила је распис свима домаћим и иностраним банкама, које се баве куповином скрипта, у коме их упозорава, да ће убудуће преузимати скрипта само у границама расположивих девиза. Ово се не односи на скрипта швајцарских и холандских поверилаца са којима су склопљени посебни уговори,

— Париски лист „E Information” испитујући дејство девалвације чехословачке круне утврђује следеће: није наступио никакав поремећај механизма плаћања и кредита, али ви подстрек за штедњу и предузетничку делатност. Производња индустрије у браншама непосредно заинтересованим у извозу нешто се повећала, али је пораст спољне трговине био врло умерен и краткотрајан. Најзад, наступило је повећање цена.

— Pomoćnik nemačkog ministra finansija Reinhardt naglasio je u jednom svom predavanju, da će Akademija za nčmačko pravo u Minchenu proučiti pitanje da li može povišenje poreza na berzanski obrt otstraniti pojavi preterane spekulacije sa akcijama. U vezi s ovim pitanjem 8. vir. Глеб: Vođa trgovačkog staleža objavio je jedan članak u kome kaže, da se preterana spekulacija ne može oistraniti mierama, koje se odnose na tehniku tržišta, nego opštim privrednim koje ођи-

- hvalaju dublje uzroke spekulacije.

ЈАВНЕ ОМНАНСИЈЕ

| — Holandska Indija emituje 4% zajam od 312,9 miliona formata po kursu od 100%. Zajam garantuje holandska vlada, a shižiće za konverziju sedam ranijih zajmova.

— Финансијски комитет Друштва народа узео: је У проучавање питање конверзије аустријског зајма Друштва народа из 1923 год. На конверзију су пристале све земље, које су учествовале у емисији овога зајма. Приликом конверзије биће смањена каматна стопа и продужен амортизациони рок на 20 година. 7

— Законску могућност консолидације дугова градских општина у Пруској користило је 50%, покрајина и 80%. великих и средњих градских општина. Од укупног износа дугова пријављених за консолидацију (1.82 милијарда MK.) одбијено је само 11.7%. Средњорочни и дугорочни зајмови и они из сретстава јавне руке консолидовани су у пуном износу. Одбијени су махом краткорочни дугови, који у укупном задужењу претстављају 50%.

— Жермен Мартен, француски мивистар финансија

пре "саветовања о новом буџету рекао је, да наредни буџет