Narodno blagostanje
15. септембар 1934.
Нагасија :
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 595
MINIMALNI POREZI | MINIMALNA PORESKA |_ OSNOVICA
1 Minimalni porez Pod nas. — 11 Minimalna poreska osnovica пи зтапот гароподаозти, 111 | Вие analiza minimalne poreske osnovice.
1 Маттанн porez kod nas
Minimalna poreska osnovica za fečevinu, uvedena u život 20 febr. +. g. ima velki značaj ne samo usled finansijskih rezultata, koji se od nje mogu očekivati, već naročito zbog princpa, koji pretstavlja jednu novinu u našem sistemu пеposrednih poreza.
Do sada je našem zakonu o neposrednim porezima bio poznat samo pojam minimalnog poreza, predviđenog kod preduzeća obaveznih na javno Oli. anje računa. On se odmerava prema uloženom kapitalu preduzeća (sada delom i prema рготешу 4 iznosi 2% od 1000 din. uloženog kapitala odnosno robnog bruto prometa. Uvođenjem ovog propisa želelo se da ni ovaj poreski oblik, koji se odmerava po čistom dobitku, e izgubi karakter realnog poreza u redu sa ostalim realnim porezima. Sem toga uvođenje оуо5 poreza imalo je i praktični značaj, naročito za samoupravne finansije, jer je ·'državni Doтег ђата та затопргаупе ргтеле. А и затоцртаупот рогеskom sistemu više nego пи državnom važi princip naknade za usluge, jer samouprave moraju :da podmiruju svoje rashode, koje izazivaju preduzeća na njihovom području i u onim. gDdinama, m kojima preduzeća nemaju dobitka.
Minimalnu poresku osnovicu, pa sledstveno i minimalni porez, uveo je zakon od 20 februara + za zgrade i to za one, koje p'aćaju kućarmu prema zakupu. Njihova poreska osnovica, po novom zakonu, ne može biti niža od one, koja se određuje za zgrade prema broju prostorija za stanovanje. Svrha Ovog propisa je ostvarenje ravnomernosti u opterećenju dveju kategorija zgrada. Ako se za jednu kategoriju zgrada porez naplaćuje prema broju prostorija, bez obzira na njihov prihod, bilo 'bi neopravdano, ako druga kategorija zgrada, za koje s? porez odmerava prema njihovom prihodu, ne bi ništa plaćala ili bi plaćala manje, no što iznosi porez na zgrade prema broju prostorija.
Logički trebalo bi Opidkekcnje minimalnim porezom proširiti i ma ostale poreske oblike u jednom ili drugom vidu. Kod.
preduzeća i radnji, koji su podložni tečevini, postoji gotova mefoda, ona, koja je usvojena: za preduzeća obavezna za javno polaganie računa, ft. |. opterećenje prema njihovom kapitalu ili prema obrtu. Ovakvo opterećenje prema kapitalu, u obliku minimalnog poreza, postoji u Čehoslovačkoj u iznosu 1% od 1000 kruna celokupnog kapitala uloženog u preduzeće, ali samo za preduzeća Čiji kapital premašuje 100.000 kruna. II Minimalna poreska osnovica u stranom zakonodavstvu Daleko od gore navedenih svrha minimalnog opterećenja stoji minimalna poreska osnovica, koja ie ЕУ и та 1еčevinu zakonom od 20 februara. · . | Kao što se vidi iz pretresa zakonskog predloga i UDštini, svrha uvođenja minimalne poreske bsnovice za tečevinu bila je, da se poveća prihod od radnji podložnih tečevin:. Izveštaji Ministarstva. finansija pokazuju da su prijavljeni prihodi preduzeća i radnji, koje plaćaju tečevinu, па. glavu poreskog obveznika i suviše niski, daleko ispod minimuma za 'egzistenciju poreskog obveznika. Odgovornost za to nose naravno po-
reski odbori. Zbog toga se predviđa poreza ispod koje poreski
odbori ne mogu da idu; ova se ne određuje prema kapital,
prometu ili mia 'kakvom drugom faktoru, koji bi b'o u neposrednoj vezi sa samim preduzećem, već prema Hiriji za stan i lokal poreskog obveznika.
u štampi je već bilo zabeleženo, да је tim načinom odmeravanja minimalne poreske osnovice u naš sistem neposrednih poreza, i to poreza realnih, čija je svrha da pogađa pri–hod od svakog poreskog objekta, umeto spoljno obeležje, koje ie karakteristično. samo. za lične poreze. A'i to nije sve, što se
ima da kaže o ovom novom načelu u našem sistemu realnih
poreza na preduzeća, radnje i zanimanja.
Do pre desetak godina jedini osnov za porez na ukupan dohodak kod svih evropskih država, koje ga imaju u svom poreskom sistemu, bio je stvarni dohodak рогезкор obveznika.
Tek posle rata počelo je i kod ovog glavnog ličnog poreskog
oblika iskorišćavanje ličnih izdataka, troškova života za odmeravanje dohotka, i to prvi put u Nemačkoj. Ostavljajući na snazi, kao osnov, iznalaženje poreske osnovice~prema stvarnom dohotku, zakon, u izuzetnim slučajevima, kad se dohodak poreskog obveznika nalazi u očiglednoj nesrazmeri sa njegoOvim ličnim izdatcima (troškom), predviđa da ti izdaci u mesto
' dohotka mogu da služe kao osnov za oporezivanje, uko:iko po-
reski obveznik ne dokaže, da svoje izdatke podmiruje iz pri-
manja, koja uopšte: ne podležu porezu, ili ih podmiruje iz 570-
je imovine, koja je postala iz prihoda, koji su bili podložni dohodarini, sve to ako je trošak veći od 15.000 maraka (200.000 dinara) godišnje i ako je za polovinu veća od dohotka.
Još je oprezniji u tom pogledu falijanski zakon od 1932. godine. Jedan prop:s u zakonu glasi: „U svrhu kontrole istnitosti deklaracije poreskog obveznika. o njegovom dohotku treba voditi računa d o prihodima, o čijem nastojanju svedoče činjenice ili fakta, koja se odnose na nivo života poreskog Obveznika”. A wu raspisu. Glavne direkcije · neposrednih poreza skreće se pažnja na to, da je za iznalaženje poreske osnovice
_ za dohodarinu merodavna, kao i pre, analitička metoda, prema
kojoj treba polazđi od pojedinih izvora prihoda, koji su već poznati i podložni realnim porežima. Samo da 'bi se uhvatili i oni prihodi, koji su ma na kakvi način potpuno ili delimično. izbegli porezivanje realnim porezima, potrebna je дедикнупа
metoda, f. |. treba iz nivoa živola izvesti zaključak i o ovim
prihodima. Raspis „dalje napominje da je i mu ovom slučaju poreska vlast dužna da se bazira na poznatim i pozitivnim činjenicama ~ 1 да о njima obaveštava poreskog obveznika radi
· odbrane.
Mnogo je Паје otišao u iskorišćenju ličnih izdataka, troška francuski zakon od 1930 godine.1) Ako je kod dveju gore поен р država ova metoda ipredviđena za izuzetne slučaje-
i) Francuska. patentarina (koja одвоуага našoj tečevini), o kojoj govori pisac u gornjem članku, izmenjena је уебкот“
fiskalnom reformom Dumergove vlade od juna t. g. Mi imamo
u rukama samo ekspoze motiva francuske vlade po toj reformi, te ne znamo kakvu je konačnu formu dobio. Ali svakako. osnovna ideja je sprovedena kroz zakon, a nju je vlada ovako formuisala: „Smatramo da je potpuno“ opravdali i pravičan zahtev, da se "ukine tečevina zasnovana na ikiriji za stan. Ona će se i dalje razrezivati samo formalno, da bi opštine
“imale osnovicu za udaranje prireza; “država: međutim mne misli
da se tom metodom služi za iznalaženje poreske osnovice.