Narodno blagostanje

Страна 596 НАРОЛЋО

ve, gde normalni mačin iznalaženja poreske osnovice ne daje

mogućnosti da se odredi stvarni dohodak, francuski zakojn uzi-

ma izdatke na stan za normu, prema kojoj se proverava deklaracija svakog poreskog obveznika. Alko poreski obveznik navodi svoj prihod u manjem iznosu, nego što iznosi kirija za stan, povećana za određeni koeHicijenat, i ne opravda Ovu TaZliku, njegov se dohodak određuje prema kiriji. Koeficijenti, za koje se povećava kirija za stan iznose: 4 puta u varošima sa brojem stanovnika preko 100.000 i 5 puta u ostalim mestma. Naizad Belgija je pre nekoliko godina ukinula porez na ukupan dohodak, koji se naplaćivao prema stvarnom dohotku, i ргеšla na dohodarinu prema ličnim izdacma za stan, poslugu, guvernante, automobile i konje. To je za sada u сеој Еугор: јеdan jedini slučaj dohodarine prema potrošnji poreskih obveznika. Ji Komparativna analza minimalne poreske osnovice,

Ono što se radilo u inostranstvu sa ličnim izdatcima i

pogledu poreza na ukupan dohodak, naš је zakon od 20 tebruara primenio na jeđan od naših poreskih oblka, na tečevinu po francuskom obrascu, po kome se kirija uzima u obzir Dfi oceni svih prihoda. Samo u dvema tačkama razlikuje se naša mefoda od francuske. Prvo, dokazivanja od strane poreskog obveznika da je njegov dodatak ispod povećane kirije, u Fran= cuskoj se vrši u prvoj instanciji, kod nas, pred Reklamacionim odborom putem žalbe. Drugo, kod nas se za proračun poreske osnovice uzima ne samo krila za stan, već i 10—30% kirije za lokal, međutim u Francuskoj samo kirija za stan.

Ako je reč o određivanju celokupnog dohotka poreskog obveznika prema mivou njegovog života, onda se mogu uzeti u obzir samo njegovi lični izdatci a ne i režijski troškovi njegovog preduzeća. Prema tome je sasvim dos:edmo, što se ц Belgiji kiriji za stan dodaju lični izdatci na poslugu, automobili i dr. O režijskim troškovima može da se vodi računa samo pri iznalaženju poreske osnovice prema stvarnom prihodu predizeča, i to ne samo о КЕ za lokal, već i o nizu drugih izdataka (broj radnika, suma njihovih plata i sl.). Zbog toga 40davanje kiriji za stan i one kirije za lokal je mešanje raznih metoda.

Ali g:avna razlika između naše i francuske metode sa-

stoji se u tome, da je Francuska primenjuje u svrhu iznalaženja

poreske osnovice za dohodarinu, a kod nas ona služi za odmeravanje ftečevine. Tako naš zakon o tečevini, protivno napr. čehoslovačkom, smatra pojedina preduzeća, radnje i zanimanja kao posebne poreske objekte i kad ona pr:padaju istom pofeskom obvezniku. Sem toga za posebni poreski obiekat smatra 5v svako preduzeće, za koje se po zakonu o radnjama mora tražiti posebna dozvola. Na svako posebno preduzeće primenjuje se propis o minimalnoj poreskoj osnovici. To znači, da se kirija za stan poreskog obveznika, koja po pretpostavci mora da šluži kao izraz celokupnog mjegovog dohotka, iskorišćuje za svako njegovo preduzeće, tako njegov celokupan dohodak ulazi u minimalnu poresku osnovicu više puta.

Isto će tako biti i u slučajevima, kada poreski obveznik ima, sem prihoda od preduzeća i radnji, još i drugih izvora prihoda (zemljišta, zgrada, kapitala i dr.). Ako on drži staa, koji odgovara celokupnom njegovom dohotku, onda kirija za

ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 38 stan pretvorena u minimalnu poresku osnovicu može biti mnogo. veća od sivafnog prihoda od preduzeća. Kao izlaz iz ovoga zakon predviđa žalbeni postupak pred Reklamacionim odborom, koji, po prethodno pribavljenom miš.jenju nadležnog poreskog , odbora, može uivrditi poresku Osnovicu i ispod minimuma, ako poreski obveznik dokaže ida njegov prihod od preduzeća me premašuje predviđeni minimum.

Samo u jednom slučaju komplikacije zakon predviđa malu olakšicu za poreskog obveznika: kod ortačke radnje. Bilo bi dosledno za minimalnu poresku osnovici uzeti ukupni kiriju za stanove svih ortaka, jer pri metod: iznalaženja miniтајпе poreske osnovice po kiriji važi pretpostavka, да se od prihoda zajedničke radnje podmiruju i lični izdatci svih Oftaka. Mesto ?oga zakon uzima za proračun minimalne poreske osnovice 75% ukupne kirije za stan, ako su u radnji dva OTtaka i 50% ako je više ortaka.

Za one poreske obveznike, koji imaju samo prihod od iedne radnje, minimalna poreska osnovica: biće veća ili manja od stvarnog prihoda od radnje prema kiriji za stanove u doičnom mjestu. U ovom pogledu minimalna poreska osnovica u gradovima i većim varošima može biti veća od s:Vafnog pri hoda. Vodeći fačuna o ovim činjenicama, francuski zakon predviđa za mesta sa maniim brojem stanovnika veći koeficijenat, za koji se povećava kirja, nego za ostala mesta.

Što se !iče samih koeficijenata, prema kojima se povećava kirija, za njih je merodavan udeo, koji kirija za stan ima u ukup. dohotku poreskog obveznika. Pre rata smatran ie kao normalni rashod za stan 1/4—1/5 od ukupnog dohotka. U ovom iznosu određeni su, kao što smo naveli, koeticijenti u Francuskoj. U Belgiji oni su predviđeni u iznosu od polovine do jednv trećine, gotovo kao i kod nas.

KoeHešenti za povećanje Kirije

Mod nas: U Beigiji:

1. Dvostruki iznos kirije, ako Dvostruki iztos ako je kirija kirija nije veća od 4.000.—č :do 25.000.— fr. dnara. : 202 pita, ako je HKija od 25.000—75.000.— Ir. 2. 2.5. puta kirija, akc je ova 2.4 puta, ako је kitila od od 6000—12.000.— dinara. 75.000-—100.000.— Hr.

3. Tri puta kirija, ako je ova 2.8 puta, ко је ikirja od 12.000—24.000.— din. 100.000—125.000.— 1. 4. Tri i po puta, ako je kirija 3 puta preko 125.000.— Ту.

preko 24.000.— dmara

Svrha minima!ne poreske osnovice bila je, kao što smo naveli, da se povećavaju iprihodi. Prema budžetu za 1934/35 2. očekuje se prihod od fečevine u iznosu od 320 miliona prema 200 miliona u prethodnoj budžetskoj godini. Ujedno izeba očekivati i znatne promene u podeli poreza između poreskih obveznika, jer u suštini, pod naslovom minimalne poreske OSNOViCe. u nas predviđena je za jednu granu privrede dohodatina DO uprošćenom belgijskom fipu, sa tom ražlikom, Što je kod nas poreskom obvezniku dato pravo da sve žali Reklamaciononi odboru i ako dokaže, da je njegov prihod manji no što iznosi p09većana kirija, plaćaće u mesto dohodarine po kiriji, tečevini: prema prihodu od njegovog preduzeća i radnje.

(2 =

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. :: ПРЕЂЕ :

Е. 65. OUM & CO.

WwuwWepeaWnHHBo чавопни асапгесва

w.. имнивиненазманванавивк-чавманавњнн намновввивимицимавх мами мапанининицананананниаванињкинонамим нмнивалиакинавенанаванниманзљ.»

Кнез Миже лова 50.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАПИЈА | БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

Њени литати аћ 7.

апачинмснавим»

LIL RJ папопипоаивнвоцишви па иничивинони ка саниовис осовини члирнминацив ит иаминвани инилиинминкниивининиликанниннамкнича на ч